Šaleška dolina
_(5339250502).jpg)
Šaleška dolina (sloven. Šaleška dolina) ili Velenjska kotlina (sloven. Velenjska kotlina) je dolina na severnom delu Slovenije u delu severozapadnih predalpskih brda.
Na zapadu doline počinju Kamničkosvinjski Alpi, na istoku Pohorje dok se na jugu nalaze Posavska brda. Dolina se prostire u smeru severozapad-jugoistok. Duga je oko osam kilometara i široka približno dva. Na severu je zatvorena visokim brdima. Najveći vrh je Smerkovec - 1569 metara nadmorske visine. Severni deo doline je nastavak planine Karavanke. Zbog toga sever ima slabije saobraćajne veze. Jug doline je znatno niži od severa. Na južni ivici je Šoštanjska prelomnica. Kod nje je kotlina saobraćajno otvorena prema zapadu. Na kraju doline se nalazi grada Velenje.
Od tekućih voda nabitnija je reka Paka u koja iz severozapada dobije više pritoka kao što su Trebušnica, Veriželj i Slatina. Paka se kasnije izliva u Savinju. Zbog rudarstva su se u dolini oformila tri jezera - Velenjsko jezero, Šoštanjsko ili Družmirsko jezero i Škalsko jezero. Jezera koja su nastala zbog ekplotacije uglja na prostoru sela Škale, Družmire i Preloge. Sela su zbog stvaranja uglja selno ili u selosti nestala. Izgled doline se i dalje menja.
Kotlina je nastala u kasnom kenozoiku tj. u kasnom tercijaru - pliocenu. Tada su se pojavile prelomnice koje su počele da dižu i spuštaju zemljište. Površina zemlje se smežurala i dno je počelo tonuti. Između peska i ilovice su počeli nastajati ligniti. Danas ugalj predstavlja najveće rudno bogatsvo ovog kraja. Velenjska kotlina je pored Ljubljanskog barja tektonski najmađa površina u Sloveniji.