Караванке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Караванке
Karavanke1.jpg
Поглед на источне Караванке са Стола
Географске карактеристике
Највиша тачкаСтол
Ндм. висина2236 m
Координате46°25′00″ СГШ; 14°25′00″ ИГД / 46.4166° СГШ; 14.4166° ИГД / 46.4166; 14.4166 Координате: 46°25′00″ СГШ; 14°25′00″ ИГД / 46.4166° СГШ; 14.4166° ИГД / 46.4166; 14.4166
Географија
Караванке на мапи Словеније
Караванке
Караванке
Државе Словенија  Аустрија
РегијеГорењска и Корушка
МасивАлпски
ГрупаДравска планинска група[1]
Горски прелаз Љубељ.
Поглед на источне Караванке из Љубљане.

Караванке (нем. Karawanken, у Словенији познате и као Крањско горје, словен. Kranjsko gorovje) су планински венац јужних кречњачких алпа. Дужином од око 120 километара, којом дели Аустрију и Словенију, спада у најдуже венце у Европи.

Име[уреди]

Још у античко доба, за живота Клаудија Птоломеја, знало се за име Караванке, иако се у данашњем смислу није употребљавало. У средњем веку, овај планински венац су назвали на латинском језику Creines mons, тј. Крањско горје (словен. Kranjsko gorovje). Од 19. века до данас, поново се користи старо име Караванке.[2]

Географија[уреди]

Караванке се распростиру у смеру исток-запад, од италијанског Трбижа, што прадставља тромеђу Италије, Аустрије и Словеније, формирајући границу других двеју држава, до Пеце, те унутар Словеније до Словењ Градеца - Уршље горе у дужини од око 120 километара. Са северне стране, у Аустрији, простире се долина реке Драве, чији ток даље наставља кроз Словенију. Са јужне стране, Караванке и Јулијске алпе дели долина реке Саве, док источне крајеве ограђују Камничко-Савињски Алпи и Похорје.

Заједно са Зиљским и Карнијским алпима, Караванке чине дравску планинску групу.

Подела[уреди]

Словеначки део Караванског горја има следећу поделу:

  • Северне Караванке,
  • Средње-караванско подоље,
  • Западне Караванке,
  • Источне Караванке,
  • Јужне Караванке,
  • Межичко-Солчавске Караванке,
  • Витањско-Коњичке Караванке.[3]

Највиши врх је Стол са 2236 метара надморске висине.

Природне одлике[уреди]

Караванско горје одликују стрме падине, тако се у неким деловима образују такозвани природни амфитеатри, као што су долина Поден и Медведји дол. Такође постоје и клисуре од којих је најупечатљивија Довжанова клисура над Тржичем, док је са аустријске стране, најдубљи усек Чепа.

Право чудо природе представљају поља Нарциса, које староседеоци називају „Кључавнице”, које расту у Планини под Голицом, Јаворском ровту и на самом врху Голици. У пролеће када процветају, густо се распростране, одајући утисак као да је снег поново пао.

Промет[уреди]

Караванке скупа са Камничко-Савињским Алпима формирају природну границу измећу Аустријске Корушке и Горењске регије у Словенији. Најзначајнији трговински пут који спаја западну и југоисточну Европу пролази овуда. Вековима се прелазило, из данашње Словеније у Аустрију, преко планинског превоја Љубељ (1370 m.н.в), који је стар 300 година. Други превој јесте Језерски врх (1218 m.н.в).

Испод Караванки се данас може проћи кроз 3 тунела, најстарији је железнички тунел „Караванке” дуг 7967 m, изграђен 1906. године, друмски тунел „Љубељ” дуг 1566 m, и најмлађи ауто-путни тунел „Караванке” дуг 7864 m, чија се друга цев и данас гради. За бржи пут према Филаху и Немачкој користи се тунел Караванке, док се тунел Љубељ користи као регионални пут између Клагенфурта и Љубљане.

Највиши врхови Караванског горја[уреди]

Подебљани врхови се налазе у обе државе.

Врхови у Словенији[уреди]

  • Стол (2236 m н. в.),
  • Вртача (2180 m н. в.),
  • Кепа (2143 m н. в.),
  • Кошута (2133 m н. в.),
  • Пеца (2126 m н. в.),
  • Велики врх (у Кошути) (2088 m н. в.),
  • Бегуњшчица (2063 m н. в.),
  • Кошутица (1968 m н. в.),
  • Довшка Баба (1892 m н. в.),
  • Голица (1835 m н. в.),
  • Клек (1754 m н. в.),
  • Уршља Гора (1699 m н. в.).

Врхови у Аустрији[уреди]

  • Вртача (Vertatscha) (2180 m н. в.),
  • Крављи врх (Kuhberg) (2026 m н. в.),
  • Козјак (Kosiak) (2024 m н. в.),
  • Кошутица (Loibler Baba) (1968 m н. в.),
  • Клајнобир (Kleinobir) (1948 m н. в.),
  • Баренталска кочна (Bärntaler Kotschna) (1944 m н. в.)
  • Сетиче (Freiberg) (1923 m н. в.),
  • Грловец (Ferlacher Horn) (1840 m н. в.),
  • Маченски врх (Matschacher Gupf) (1691 m н. в.),
  • Црни врх (Schwarzer Gupf) (1688 m н. в.).[4][5]

Литература[уреди]

Напомена: наведена литература је на словеначком језику.

  • Богдан Бадовинац, Драго Кладник, Савињско, Цеље, Велење А-Ж: прирочник за попотника ин пословнега чловека, Помурска заложба, Мурска Собота, 1997. ISBN 86-7195-235-5
  • Карл Хрен, Грапе н врхови, Чар Караванк мед Пецо ин Обирјем, Мохорјева заложба, Целовец/Клагенфурт, 2012.
  • Више аутора, Словенија, Покрајине ин људје, Младинска књига, 1998. ISBN 86-11-15033-3

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ https://www.mkx.si/mount/mount_slo_gorstva.html
  2. ^ Станко Клинар, Караванке - Планински водник, Планинска заложба, Љубљана, 1983.
  3. ^ Карел Натек, Марјета Натек, Словенија: Географска, згодовинска, правна, политична, економска ин културна подоба Словеније, Младинска књига, Љубљана, 1998. ISBN 86-11-15348-0
  4. ^ hribi.net
  5. ^ https://de.wikipedia.org/wiki/Karawanken