Похорје

Координате: 46° 32′ 00″ СГШ; 15° 28′ 00″ ИГД / 46.5333° СГШ; 15.4666° ИГД / 46.5333; 15.4666
С Википедије, слободне енциклопедије
Похорје
Mariborsko pohorje panorama.jpg
Мариборско Похорје
Географске карактеристике
Координате46° 32′ 00″ СГШ; 15° 28′ 00″ ИГД / 46.5333° СГШ; 15.4666° ИГД / 46.5333; 15.4666
Географија
Похорје на мапи Словеније
Похорје
Похорје
Државе Словенија

Похорје (словен. Pohorje) је планина алпског планинског венца у северном делу Словеније. Највиши врхови су Црни Врх (1 543 m (5.062 ft)) и незнатно нижи „Велика Копа”, а затим Језерски врх који се диже до 1 537 m (5.043 ft).

Положај[уреди | уреди извор]

Похорје спада у најистуреније планине Алпа, на самом источном делу њиховог пружања, пре него што се планинско тло спусти у Панонску низију. У Словенији се Похорје пружа између долина Драве на северу и истоку, Дравиње на југу, Савиње на југозападу и Мислиње на западу.

Најближи градови Похорју су: Марибор, Велење, Дравоград, Словенска Бистрица.

Географија[уреди | уреди извор]

Похорје се налази јужно од реке Драве. Може се рећи да лежи у троуглу чија су темена градови Марибор (на истоку), Дравоград (на западу) и Словенске Коњице (на југу). На северозападу омеђена је реком Мислињом, на југу низијом Витање (Витањско подоље), на истоку се спушта до Дравске равнице (Дравско поље), а на југоистоку прелази у своје подножје (Подпохорске горице). Простире се на око 50 km (31 миље) од истока до запада и 30 km (19 миља) од севера до југа, а заузима површину од око 840 km2 (320 квадратних миља). Шуме покривају преко 70% њене површине.[1]

Геологија[уреди | уреди извор]

Похорје је млади планински масив, а представља најисточнији део Централних Алпа.[2] То је једини планински ланац у Словенији изграђен од силикатне стене. Периферни делови Похорја садрже метаморфне стене палеозојске старости, а средишњи делови магматску стену, посебно гранодиорит (познатог и као Похорски тоналит) и дацит.[3]

У близини села Чезлак лежи вероватно једино познато налазиште цизлакита (кварцни монзогабро; зелена плутонска стена). Јужни делови Похорја познати су по белом мермеру, који се вадио у римско доба.[3]

Туризам[уреди | уреди извор]

Похорје, иако невисока планина за услове Словеније, има развијену туристичку посећеност и добру опремљеност за зимске спортове.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Uratarič, Nina, ур. (јун 2011). NATREG: Final Publication. REC Ljubljana. стр. 36—40. Приступљено 28. 3. 2015. 
  2. ^ Gams, Ivan (2008). „Geomorphology of the Pohorje Mountains”. Acta geographica Slovenica. Scientific Research Centre of the Slovenian Academy of Sciences and Arts. 48 (2): 185—254. doi:10.3986/AGS48201Слободан приступ. 
  3. ^ а б „Rocks of Pohorje”. Tourist Information Centre Pohorje. Приступљено 28. 3. 2015.