Кенозоик

**Поједностављена геолошка табела**
ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Кенозоик (од грчких речи kainos = нов, zoe = живот) је геолошка ера која је почела пре око 65 милиона година и траје и дан данас. Међа мезозоик - кенозоик обележена је масовним кредно-терцијарним изумирањем које је означило крај постојања диносауруса који су током мезозоика „владали“ Земљом.

Подела[уреди | уреди извор]

Кенозоик се дели на три периоде: палеоген, неоген и квартар

Дуго је кенозоик био подељен на две периоде зване терцијар (од палеоцена до плиоцена) и квартар (плеистоцен и холоцен). Након тога подела је вршена на палеоген, неоген и квартар, а однедавно постоји полемика међу научницима да се квартар сврста у неоген те да се стара подела не употребљава. Палеоген обухвата палеоцен, еоцен и олигоцен. Неоген обухвата миоцен, плиоцен, плеистоцен и холоцен.

Живот у кенозојској ери[уреди | уреди извор]

Шуме делимично замењују ливаде, клима се мења и формирају се континенти. Након нестанка диносаура, развијају се разне врсте сисара, који настањују сва подручја, укључујући и мора. Птице су такође прилично еволуирале у кенозоику. Кенозоик се исто тако може назвати и добом савана, па и међусобно зависних критосемењача и инсеката. Коначно у кенозоику се појављује човек. Кенозоик се још назива и доба сисара.

Распоред копна и мора[уреди | уреди извор]

Геолошки гледано, кенозоик је доба када су се континенти помакли до својих тадашњих позиција и формирали данашњи распоред. Аустралија-Нова Гвинеја се раздвојила од Гондване која је кренула на север и коначно постала Југоисточна Азија; Антарктик се помакао на своју данашњу позицију око Јужног пола; Атлантски океан се проширио, а пред крај ере се Јужна Америка спојила са Северном Америком.

Литература[уреди | уреди извор]

British Caenozoic Fossils, 1975, The Natural History Museum, London.

Види још[уреди | уреди извор]

Геолошка доба

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ера:	Кенозоик
Периоде:	Палеоген	Неоген	Квартар

Супереон	Еон	Ера	Периода	Епоха	Кат	Најзначајнији догађаји	Почетак, милиони година
	Фанерозоик	Кенозоик^[1]	Квартар^[2]^[3]	Холоцен	Атлантик	Завршава се последњи период глацијације и развија се људска цивилизација. Завршава се квартарно ледено доба и почиње садашњи интерглацијал. Настаје пустиња Сахара на простору пређашњих савана, развија се пољопривреда, настају први градови. Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почињу да се развијају од 10 хиљадите године п.н.е, које се су заслужне за каснији настанак Бакарном (3500 год. п.н.е.) и Бронзаном добу (2500 год. п.н.е.). Током Гвозденог доба (1200 год. п.н.е.) развијају се културе у погледу сложености и техничких достигнућа. Развијају се многе праисторијске културе широм света, што је коначно довело до развоја класичне античке културе, као што је Римско царство, па културе средњег века, све до данашњих. Мало ледено доба проузроковало је кретко захлађење на северној хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планини Тамбора је имао ерупцију 1815. године, што је довело до „године без Сунца“ (1816.) у Европи и Северној Америци. Количина угљен-диоксида у атмосфери порасла је са 100 ppmv, колико је било на крају последње глацијације, на 385 ppmv, колико је данас. То је, према некимa, изазвало глобално загревање и климатске промене. Пораст количине угљен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустријском револуцијом.	0.011430 ± 0.00013
				Холоцен	Бореал		0.011430 ± 0.00013
				Плеистоцен	Висла	Процват, а затим, и изумирање великог броја великих сисара (плеистоценска мегафауна). Одвија се еволуција и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба наставља се глацијацијама и интерглацијацијама (праћено порастом количине угљен-диоксида у ваздуху). Последњи глацијални максимум (пре 30 000 година), последњи глацијални период (пре 18000—15000 година). Гашење људских култура из каменог доба, повећање техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово на Медитерану и у Европи. Супервулкан Тоба еруптирао је пре 75000 година, што је изазвало вулканску зиму која је довело људски род (Homo) на ивицу изумирања.	0.126 ± 0.005^*
					Ем		0.500?
					Зала		1.806 ± 0.005^*
					Холштајн		2.588 ± 0.005^*
					Елстер		0.500?
					Кромер		0.500?
					Менап		0.500?
					Вал		0.500?
					Ебурон		0.500?
					Тегелен		0.500?
					Бриген		0.500?
			Неоген	Плиоцен	Занклински	Интензивирање садашњих климатских услова. Садашње ледено доба почиње пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. Појављују се аустралопитекуси и многи савремени родови сисара и мекушаца. Појављује се Homo habilis.	3.600 ± 0.005^*
					Пјачентин		5.332 ± 0.005^*
					Желас		5.332 ± 0.005^*
				Миоцен	Понт	Умерено хладна клима, условљена повременим леденим добима. Орогенеза на северној хемисфери. Током овог периода развијају се савремене фамилије сисара и птица. Развијају се коњи и мастодонти. Траве су опште присутне. Појављују се први човеколики мајмуни. Догађа се Кајкоуршка орогенеза којом настају Јужни Новозеландски Алпи, а која траје и данас. У Европи се успорава алпска орогенеза, али траје све до данас. Карпатском орогенезом настају Карпати у централној и источној Европи. У Грчкој и Егејском мору успорава се хеленска орогенеза, али траје све до данас. Током средњег миоцена догодило се изумирање живог света. Услед велике распрострањености шума снижава се концентрација угљен-диоксида у атмосфери са 650 ppmv на 100 ppmv.	7.246 ± 0.05^*
					Панон		11.608 ± 0.05^*
					Сармат		13.65 ± 0.05^*
					Баден		15.97 ± 0.05^*
					Карпат		20.43 ± 0.05^*
					Отнанг		23.03 ± 0.05^*
					Егенбург		23.03 ± 0.05^*
					Егер		23.03 ± 0.05^*
			Палеоген	Олигоцен	Хат	Топла клима која се постепено мења у хладну. Брза еволуција и диверзификација фауне, посебно сисара. Догађа се адаптивна радијација и распростирање савремених скривеносеменица.	28.4 ± 0.1^*
				Олигоцен	Рупел		33.9 ± 0.1^*
				Еоцен	Приабон	Промена климе, прелаз ка хладној. Процват примитивних сисара (као што су редови Creodontia, Condylarthra, Uintatheria) који настављају да се развијају током целе епохе. Појављивање неколико „савремених“ фамилија сисара (нпр. примитивни китови). Појава првих трава. Поновна глацијација Антарктика и формирање његове ледене капе. Догађајем Азола^[4] отпочиње ледено доба, и хладна клима, која се јавља до данашњих дана услед распростирања и распадања морских алги које су допринеле великом смањењу угљен-диоксида у атмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Крај Ларамијске и Севирске орогенезе Стеновитих планина у Северној Америци. У Европи почиње алпска орогенеза. Почиње Хеленска орогенеза у Грчкој и Егејском мору.	37.2 ± 0.1^*
					Бартон		40.4 ± 0.2^*
					Лутет		48.6 ± 0.2^*
					Ипер		55.8 ± 0.2^*
				Палеоцен	Танет	Тропска клима. Одиграва се адаптивна радијација сисара, омогућена нестајањем диносауруса. Први велики сисари (већи од медведа). Почиње Алпска орогенеза у Европи и Азији. Индијски потконтинент се судара за Азијом пре 55 милиона година, а Хималајска орогенеза почиње пре 52—48 милиона година.	58.7 ± 0.2^*
					Селанд		61.7 ± 0.3^*
					Дански		65.5 ± 0.3^*
		Мезозоик	Креда	Горња	Мастрихт	Развијају се биљке скривеносеменице, као и нове групе инсеката. Појављују се савременије праве кошљорибе. Присутни су амонити, белемнити, рудисти, шкољке и морски јежеви. Много нових типова диносауруса (тираносаурус, титаносаурус, хадросауруси и цератопсиди) се развија на копну, као и савремени крокодили; У мору су се појавиле Mosasauria и савремене ајкуле. Примитивне птице постепено замењују птеросауре. Појављују се торбари, кљунари и плацентални сисари. Распада се Гондвана. Почетак ларамијске и севијерске орогенезе Стеновитих планина. Количина угљен-диоксида у ваздуху блиска данашњој.	70.6 ± 0.6^*
					Кампан		83.5 ± 0.7^*
					Сантон		85.8 ± 0.7^*
					Конијак		89.3 ± 1.0^*
					Турон		93.5 ± 0.8^*
					Ценоман		99.6 ± 0.9^*
				Доња	Алб		112.0 ± 1.0^*
					Апт		125.0 ± 1.0^*
					Барем		130.0 ± 1.5^*
					Отрив		136.4 ± 2.0^*
					Валендин		140.2 ± 3.0^*
					Беријас		145.5 ± 4.0^*
			Јура	Малм	Титон	Од биљака, честе су голосеменице (нарочито четинари, бенетити и цикаси) и папратњаче. Развијен велики број типова диносауруса, као што су сауроподи, карносауруси и стегосауруси. Чести су сисари, али су малих димензија. Појављују се прве птице и гуштери. Даље се развијају ихтиосауруси и плезиосауруси. У морима су најчешће шкољке, амонити и белемнити. Врло су чести и морски јежеви, заједно са морским криновима, морским звездама, сунђерима, и теребратулидним и ринхонелидним брахиоподама. Пангеа се дели на Гондвану и Лауразију. Количина угљен-диоксида у ваздуху била је 4-5 пута већа од данашње (1200-1500ppmv).	150.8 ± 4.0^*
					Кимериџ		155.7 ± 4.0^*
					Оксфорд		161.2 ± 4.0^*
				Догер	Келовеј		164.7 ± 4.0
					Бат		167.7 ± 3.5^*
					Бајес		171.6 ± 3.0^*
					Ален		175.6 ± 2.0^*
				Лијас	Тоарс		183.0 ± 1.5^*
					Пленсбах		189.6 ± 1.5^*
					Синемур		196.5 ± 1.0^*
					Хетанж		199.6 ± 0.6^*
			Тријас	Горњи	Ретски	Од животиња на копну доминирају архосаури као диносауруси, у океанима ихтиосауруси и нотосауруси, а у ваздуху птеросауруси. Конодонти постају мањи и све више личе на сисаре. Појављују се први сисари и крокодили. На Земљи влада Dicrodium флора. Јављају се велики представници водоземаца (Temnospondyli). У морима су одлично заступљени амонити. Појављују се савремени корали и праве кошљорибе. У Јужној Америци траје Андска орогенеза, а кимеријска у Азији. Почиње рангитотска орогенеза на Новом Зеланду. Завршава се хантер-бовенска орогенеза у Северној Аустралији, Краљичиним острвима и Новом Јужном Велсу (260-225Ма).	203.6 ± 1.5^*
					Норички		216.5 ± 2.0^*
					Карнијски		228.0 ± 2.0^*
				Средњи	Ладински		237.0 ± 2.0^*
				Средњи	Анизијски		245.0 ± 1.5^*
				Доњи	Олењошки		249.7 ± 1.5^*
				Доњи	Индски		251.0 ± 0.7^*
		Палеозоик	Перм	Горњи	Татарски	Kонтиненти се спајају у суперконтинент Пангеу, формирaju се Апалачи. Крај перм-карбонске глацијације. Повећава се бројност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци остају присутни. Током средњег перма су голосеменице и маховине замениле флору која је формирала угљоносне слојеве. Развијају се тврдокрилци и двокрилци. Марински живот буја на топлим плитким гребенима; бројне су фораминифере, шкољке, амоноиди, брахиоподe. Догађај Пермско-тријаског изумирања десио се пре око 251 милион година, када је изумрло око 95% живог света на Земљи укључујући све трилобите, граптолите и бластоиде. Завршава се Уралска орогенеза на граници Европе и Азије. Почиње хантер-бовенска орогенеза у Аустралији чиме настају Макдонелове планине.	253.8 ± 0.7^*
Казански	260.4 ± 0.7^*
Уфим	260.4 ± 0.7^*
Доњи	Кунгур			265.8 ± 0.7^*
	Артиншки			268.4 ± 0.7^*
	Сакмар			270.6 ± 0.7^*
	Аселски			268.4 ± 0.7^*
Карбон	Горњи		Стефан	Дешава се нагла адаптивна радијација крилатих инсеката, од којих су поједини (Protodonata, Palaeodictyoptera) веома крупни. Појављују се први копнени водоземци, као и шуме крупних папратњача. У морима су од животиња чести гонијатити, брахиоподе, бриозое, шкољке и корали. Развијају се и фораминифере са љуштурицом. Највећи ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Азији. Херцинска орогенеза се одиграва током средњег и касног доњег карбона.	303.9 ± 0.9^*
			Вестфал		306.5 ± 1.0^*
			Намир		306.5 ± 1.0^*
	Доњи		Визеј	Велико примитивно дрвеће, први копнени четвороножци, и морске шкорпије живе угљоносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. У океанима, ране ајкуле су распрострањене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне. Корали, бриозое, гонијатиде и брахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, али трилобити и наутилоиди опадају. Глацијација у источној Гондвани. Tuhua орогенеза на Новом Зеланду опада.	318.1 ± 1.3^*
	Доњи		Турнеј		306.5 ± 1.0^*
Девон	Горњи		Фамен	Појављују се папратњаче (пречице, раставићи и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, настају инсекти. Светским океаном доминирају строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски љиљани. Гонијатитни амоноиди су веома бројни, а појављују се и главоношци налик на сипе. Опада бројност трилобита и риба са оклопом, док се повећава бројност кичмењака (риба) са вилицом. Појављују се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" of Euramerica. Beginning of Acadian Orogeny for Anti-Atlas Mountains of North Africa, and Appalachian Mountains of North America, also the Antler, Variscan, and Tuhua Orogeny in New Zealand.	374.5 ± 2.6^*
	Горњи		Франски		385.3 ± 2.6^*
	Средњи		Живе		391.8 ± 2.7^*
	Средњи		Ајфелски		397.5 ± 2.7^*
	Доњи		Емски		407.0 ± 2.8^*
			Прашки		411.2 ± 2.8^*
			Лохковски		416.0 ± 2.8^*
Силур	Горњи		Ладлоски	На копну се појављују прве васкуларне биљке (риније), стоноге и артроплеуриде. Мора насељавају остракоде и први кичмењаци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски љиљани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца је разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току које настају планине у Енглеској, Ирској, Велсу и Шкотској (Каледониди) и Скандинавских планина.	418.7 ± 2.7^*
	Средњи		Венлочки		421.3 ± 2.6^*
	Доњи		Ландоверски		426.2 ± 2.4^*
Ордовицијум	Горњи		Ашгил	Даља диверзификација бескичмењака. Бројни су представници корала, брахиопода, шкољки, трилобита, остракода, бриозоа, бодљокожаца и граптолита. Појављују се прве копнене биљке и гљиве. Почетком периоде постојало је ледено доба.	445.6 ± 1.5^*
	Горњи		Карадок		468.1 ± 1.6^*
	Средњи		Ландил		471.8 ± 1.6^*
	Средњи		Ланвирин		471.8 ± 1.6^*
	Доњи		Арениг		478.6 ± 1.7^*
	Доњи		Тремадок		488.3 ± 1.7^*
Камбријум	Горњи		Посдамијан	У морима се дешава интензивна адаптивна радијација и диверзификација организама („камбријумска експлозија"). Настаје већина савремених типова бескичмењака и тип хордата (група Conodonta). Коралне Archaeocyatha су честе па изумиру. Аномалокариде живе као џиновски предатори, већина едијакарске фауне изумире. Настаје Гондвана. Слаби Petermann орогенеза на Аустралијском континенту (пре 550-535 милиона година). Ross орогенеза на Антарктику. Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny), majority of orogenic activity from 514-500 MYA. Lachlan Orogeny on Australian Continent, c. 540-440 MYA. Atmospheric Carbon Dioxide content roughly 20-35 times present-day (Holocene) levels (6000 ppmv compared to today's 385 ppmv).	496.0 ± 2.0^*
	Средњи		Акадијан		513.0 ± 2.0
	Доњи		Георгијан		542.0 ± 1.0^*
Прекам- бријум	Протеро- зоик	Нео- протерозоик	Едијакаријум	Из овог периода потичу добри и релативно бројни фосили првих вишећелијских животиња. Едијакарска фауна се развија у морима. Постоје фосили трагова вероватно црвоклике врсте Trichophycus pedum и слични. Први представници сунђера. Бројни су енигматични представници едијакарске фауне (попут Dickinsonia) без уочене везе са савременим представницима. Taconic Orogeny in North America. Aravalli Range orogeny in Indian Subcontinent. Beginning of Petermann Orogeny on Australian Continent. Beardmore Orogeny in Antarctica, 633-620 MYA.			630 +5/-30^*
			Криогенијум	Могући период снежна грудва Земље. Фосили су још ретки. Родина почиње да се распада. Касна Рукер / Нимрод орогенеза на Антарктику се сужава.			850
			Тонијум	Rodinia supercontinent persists. Trace fossils of simple multi-celled eukaryotes. First radiation of dinoflagellate-like acritarchs. Grenville Orogeny tapers off in North America. Pan-African orogeny in Africa. Lake Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica, 1000 ± 150 MYA. Edmundian Orogeny (c. 920 - 850 MYA), Gascoyne Complex, Western Australia. Adelaide Geosyncline laid down on Australian Continent, beginning of Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny) in that continent.			1000
		Мезо- протерозоик	Стенијум	Narrow highly metamorphic belts due to orogeny as Rodinia formed. Late Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica possibly begins. Musgrave Orogeny (c. 1080 MYA), Musgrave Block, Central Australia.			1200
			Ектазијум	Platform covers continue to expand. Green algae colonies in the seas. Grenville Orogeny in North America.			1400
			Калимијум	Platform covers expand. Barramundi Orogeny, MacArthur Basin, Northern Australia, and Isan Orogeny, c. 1600 MYA, Mount Isa Block, Queensland.			1600
		Палео- протерозоик	Статеријум	First complex single-celled life: protists with nuclei. Columbia is the primordial supercontinent. Kimban Orogeny in Australian Continent ends. Yapungku Orogeny on North Yilgarn craton, in Western Australia. Mangaroon Orogeny, 1680-1620 MYA, on the Gascoyne Complex in Western Australia. Kararan Orogeny (1650- MYA), Gawler Craton, South Australia.			1800
			Оросиријум	The atmosphere became oxygenic. Vredefort and Sudbury Basin asteroid impacts. Much orogeny. Penokean and Trans-Hudsonian Orogenies in North America. Early Ruker Orogeny in Antarctica, 2000 - 1700 MYA. Glenburgh Orogeny, Glenburgh Terrane, Australian Continent c. 2005 - 1920 MYA. Kimban Orogeny, Gawler craton in Australian Continent begins.			2050
			Риацијум	Bushveld Formation formed. Huronian glaciation.			2300
			Сидеријум	Oxygen Catastrophe: banded iron formations formed. Sleaford Orogeny on Australian Continent, Gawler Craton 2440-2420 MYA.			2500
	Архаик	Неоархаик	Stabilization of most modern cratons; possible mantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA. Abitibi greenstone belt in present-day Ontario and Quebec begins to form, stablizes by 2600 MYA.				2800
		Мезоархаик	First stromatolites (probably colonial cyanobacteria). Oldest macrofossils. Humboldt Orogeny in Antarctica. Blake River Megacaldera Complex begins to form in present-day Ontario and Quebec, ends by roughly 2696 MYA.				3200
		Палеоархаик	Из овог периода потичу најстарији потврђени микрофосили и прве познате бактерије које производе кисеоник. Можда су се у овом периоду формирали најстарији кратони на земљи (попут Канадског штита и кратона Пилбара). Рејнерова орогенеза на Антарктику.				3600
		Еоархаик	Јављају се први могући микрофосили једноставних једноћелијских облика живота (вероватно бактерије и можда археје).				3800
	Хадајк	Доњи имбријум	Ова ера се преклапа са крајем „позног јаког бомбардовања” (лунарне катаклизме) унутрашњих планета сунчевог система.				c.3850
		Нектаријум	Ова ера је добила назив према лунарној геолошкој временској скали када су настали Нектаријски басен и остали највећи месечеви басени услед догађаја великих удара.				c.3920
		Басенска група	Настала најстарија позната стена (4.030 Ma). Први облици живота и само-размножавајућих РНК молекула су могли настати на Земљи око 4.000 Ma током овe ере. Напијер орогенеза на Антарктику, пре око 4.000 ± 200 милиона година.				c.4150
		Криптик.	Најстарији познати минерал је Циркон, 4.406±8 Ma. Формирање Месеца (4.533 Ma), претпоставља се услед великог удара. Формирање Земље (4.567,17 до 4.570 Ma)				c.4570

Напомене[уреди извор]

^ Неоген и палеоген према старој подели припадали су терцијару који се више не издваја.
^ Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.
^ Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.
^ Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл. Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.

[1] Неоген и палеоген према старој подели припадали су терцијару који се више не издваја.

[2] Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.

[3] Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.

[4] Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл. Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.

[1]

[2]

[3]

[4]