Кенозоик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Кенозоик (од грчких речи kainos = нов, zoe = живот) је геолошка ера која је почела пре око 65 милиона година и траје и дан данас. Међа мезозоик - кенозоик обележена је масовним кредно-терцијарним изумирањем које је означило крај постојања диносауруса који су током мезозоика „владали“ Земљом.

Подела[уреди]

Кенозоик се дели на три периоде: палеоген, неоген и квартар

Дуго је кенозоик био подељен на две периоде зване терцијар (од палеоцена до плиоцена) и квартар (плеистоцен и холоцен). Након тога подела је вршена на палеоген, неоген и квартар, а од недавно постоји полемика међу научницима да се квартар сврста у неоген те да се стара подела не употребљава. Палеоген обухвата палеоцен, еоцен и олигоцен. Неоген обухвата миоцен, плиоцен, плеистоцен и холоцен.

Живот у кенозојској ери[уреди]

Шуме делимично замењују ливаде, клима се мења и формирају се континенти. Након нестанка диносаура, развијају се разне врсте сисара, који настањују сва подручја, укључујући и мора. Птице су такође прилично еволуирале у кенозоику. Кенозоик се исто тако може назвати и добом савана, па и међусобно зависних критосемењача и инсеката. Коначно у кенозоику се појављује човек. Кенозоик се још назива и доба сисара.

Распоред копна и мора[уреди]

Геолошки гледано, кенозоик је доба када су се континенти помакли до својих тадашњих позиција и формирали данашњи распоред. Аустралија-Нова Гвинеја се раздвојила од Гондване која је кренула на север и коначно постала Југоисточна Азија; Антарктик се помакао на своју данашњу позицију око Јужног пола; Атлантски океан се проширио, а пред крај ере се Јужна Америка спојила са Северном Америком.

Литература[уреди]

  • British Caenozoic Fossils, 1975, The Natural History Museum, London.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Ера:
Кенозоик
Периоде:
Палеоген
Неоген
Квартар