Шетња за памћење (roman)

Šetnja za pamćenje
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	A Walk to Remember
Autor	Nikolas Sparks
Zemlja	SAD
Jezik	engleski jezik
Žanr / vrsta dela	drama, romansa
Izdavanje
Broj stranica	173
Prevod
Prevodilac	Tea Jovanović
Datum izdavanja	2013.
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-7470-424-0

Šetnja za pamćenje je roman američkog književnika Nikolasa Sparksa iz 1999. godine. Preveden je na srpski jezik 2013. godine.

Roman, smešten u 1958–1959 u Bofortu, Severna Karolina, priča je o dvoje tinejdžera koji se zaljubljuju jedno u drugo uprkos nejednakosti njihovih ličnosti. Šetnja za pamćenje je adaptirana u istoimenom filmu.

Nastanak

Sparks je napisao rukopise za Šetnju za pamćenje, svoj treći roman, u leto 1999. godine. Napisao ga je u Severnoj Karolini, koja je mesto radnje romana. Kao i njegov prvi objavljen roman Beležnica, prolog Šetnje za sećanje je napisan poslednji. Naslov preuzet je sa jedne od završnih stranica romana: „U svakom pogledu, šetnja za pamćenje.“ Roman je napisan u prvom licu, a njegov narator je pripovedač - sedamnaestogodišnji dečak, koji je živeo 1950-ih. godina.

Roman je inspirisan Sparksovom sestrom, Danijelom Sparks Luis, koja je kasnije umrla od raka u junu 2000. godine. Iako je priča uglavnom izmišljena, određeni delovi su zasnovani na stvarnim iskustvima. Na primer, njegova sestra, baš kao i Džejmi, nikada nije bila popularna u školi i uvek je nosila ružan džemper. I baš kao i Džejmi, uvek je nosila Bibliju sa sobom gde god je išla. I baš kao Landon i Džejmi, nikada u hiljadu godina niko nije pomislio da će se neko duboko zaljubiti u nju. Muž njegove sestre joj je predložio brak uprkos njenoj bolesti. Nakon njene smrti, Sparks je u hvalospevu rekao: „...Pretpostavljam da sam napisao ovaj roman ne samo da biste mogli da upoznate moju sestru, već i da biste znali kako je to divno što je njen muž jednom učinio za nju."

Radnja romana

Priča počinje prologom Landona Kartera sa 57 godina. Ostatak priče se dešava kada je Landon 17-godišnji maturant. Landon živi u malom, religioznom gradu Bofortu u Severnoj Karolini. Njegov otac je genijalan, harizmatičan kongresmen.

Landonov otac nije mnogo u blizini, pošto živi u Vašingtonu. Landon je povučeniji, što izaziva izvesnu napetost u njihovom odnosu. Landonov otac vrši pritisak na njega da se kandiduje za predsednika razreda. Njegov najbolji prijatelj, Erik Hanter, koji je najpopularniji dečak u školi, pomaže mu i, na njegovo iznenađenje, Landon pobeđuje na izborima. Kao predsednik studentskog tela, Landon je obavezan da prisustvuje školskom plesu. Pita mnogo devojaka, ali nijedna nije dostupna. Te noći, on prelistava svoj godišnjak, pokušavajući da pronađe prihvatljiv datum. Pošto izgleda da niko drugi nije dostupan, Landon nevoljno pita Džejmi Salivan, ćerku Hegberta Salivana, Bofortovog crkvenog sveštenika, koja prihvata njegov poziv. Dok je Džejmi veoma religiozna i svuda sa sobom nosi Bibliju, Landon (jedan od popularnih učenika) nerado ide na ples sa nekim poput nje. Kada Landonu preti Lev, Džejmi priskače Landonu u pomoć, na njegovu zahvalnost. Na kraju noći, priznaje da joj je to bio najbolji sastanak sa nekim.

Nekoliko dana kasnije, Džejmi traži od Landona da učestvuje u školskoj produkciji Božićnog anđela. Iako Landon nije baš oduševljen učešćem, on je ipak pristao na to. Džejmi, s druge strane, nije mogla da bude srećnija zbog svog novog partnera. Landon zna da će ga, ako njegovi prijatelji saznaju za njegovu ulogu u predstavi, nemilosrdno zadirkivati. Jednog dana na probi, Džejmi pita da li će Landon da je otprati kući, nakon čega to postaje rutina. Nekoliko dana kasnije, Erik se ruga paru tokom njihove šetnje kući i Landonu je zaista neprijatno što je sa Džejmi. U međuvremenu, Landon nastavlja da uči o svim ljudima i organizacijama koje Džejmi provodi pomažući, uključujući i sirotište. Landon i Džejmi jednog dana posećuju sirotište da bi razgovarali o mogućem prikazivanju Božićnog anđela, ali je njihov predlog brzo odbio gospodin Dženkins. Kada su Džejmi i Landon čekali da upoznaju gospodina Dženkinsa, ona kaže Landonu da sve što želi u budućnosti jeste da se venča u crkvi punoj ljudi i da je otac vodi niz prolaz. Dok Landon misli da je ovo čudna želja, on je prihvata. Iskreno, on počinje da uživa u vremenu koje provodi sa njom.

Jednog dana, dok su hodali kući, Landon viče na Džejmi i on joj kaže da nije prijatelj sa njom. Sledećeg dana na prvoj premijeri Božićnog anđela, Džejmi izlazi na scenu obučena kao anđeo, naterajući Landona da jednostavno izgovori svoju rečenicu, „Ti si prelepa“, po prvi put. Nakon toga, Džejmi pita Landona da li bi otišao i doneo tegle sa novcem prikupljenim za božićne poklone siročadi. Kada Landon sakupi tegle, ima samo 55,73 dolara, ali kada da novac Džejmi, ima 247 dolara. Džejmi kupuje poklone za sirotište, a Landon i Džejmi tamo provode Badnje veče. Džejmijin božićni poklon Landonu je Biblija njene pokojne majke. Dok ulaze u auto da idu kući, Landon shvata svoja prava osećanja prema njoj. „Sve što sam mogao da uradim je da se zapitam kako sam se ikada zaljubio u devojku kao što je Džejmi Salivan“. Poziva je u svoju kuću na božićnu večeru. Sledećeg dana Landon posećuje Džejmi u njenoj kući, gde dele svoj prvi poljubac na njenom tremu. Nakon toga, Landon pita Hegberta da li mogu da odu u lokalni restoran, u novogodišnjoj noći. Dok Hegbert u početku odbija, nakon što Landon izjavi svoju ljubav prema Džejmi, Hegbert to dozvoljava.

Na Novu godinu Džejmi i Landon idu na večeru, gde imaju svoj prvi ples. Nekoliko nedelja kasnije, Landon kaže Džejmi da je zaljubljen u nju. Na njegovo iznenađenje, Džejmi odgovara insistiranjem da ne može biti. Kao odgovor, Landon zahteva objašnjenje a Džejmi otkriva da ona umire od leukemije.

Sledeće nedelje, Hegbert objavljuje svojoj skupštini da mu ćerka umire. Džejmi se ne vraća u školu sledećeg ponedeljka i da se na kraju saznaje da je previše bolesna i da se nikada neće vratiti u školu. Dok su večerali u Landonovoj kući, Džejmi po prvi put kaže Landonu: „I ja tebe volim“. Nekoliko nedelja kasnije, Erik i Margaret posećuju Džejmi, gde se izvinjavaju što su bili grubi prema njoj. Erik daje Džejmi 400 dolara koje je prikupio za sirotište. Džejmi odbija da ostane u bolnici jer želi da umre kod kuće. Zauzvrat, Landonov otac pomaže Džejmi da obezbedi najbolju opremu i doktore kako bi ona mogla da provede ostatak života kod kuće. Ovaj gest pomaže da se popravi jaz između oca i sina. Jednog dana, dok je sedeo pored Džejmi dok ona spava, Landon dolazi na ideju. Trči u crkvu da pronađe Hegberta i traži od njega dozvolu da se oženi sa Džejmi. Dok Hegbert okleva, njegovo odbijanje da odbije Landonov zahtev Landon vidi kao odobrenje. Landon trči nazad do Džejmi i pita: „Hoćeš li se udati za mene?“

Landon i Džejmi su se venčali u crkvi punoj ljudi. Iako je slaba i u invalidskim kolicima, ona insistira na tome da prođe niz prolaz kako bi je otac poklonio što je bio deo njenog sna. Landon se seća da je pomislio "Bila je to... najteža šetnja koju je iko ikada morao da napravi. U svakom pogledu, šetnja za pamćenje". Kada stignu ispred crkve, Hegbert kaže: „Ne mogu više da dam Džejmi nego što mogu da dam svoje srce. Ali ono što mogu da uradim je da dozvolim nekom drugom da učestvuje u radosti koju mi je ona oduvek davala“. Hegbert je morao da doživi toliko bola u svom životu, prvo je izgubio ženu, a sada zna da će i njegovo jedino dete uskoro nestati. Knjiga se završava sa Landonom 40 godina kasnije u njegovoj 57. godini. On još uvek voli Džejmi i nosi njen prsten. On završava priču rečima: „Sad verujem, uzgred budi rečeno, da se čuda mogu dešavati.“

Likovi

• Landon Karter je sin bogate porodice, narator romana.
• Džejmi Salivan je ćerka crkvenog sveštenika Hegberta Salivana. Veoma je religiozna, slatka i ljubazna.
• Gospodin Karter je otac Landona Kartera. On je kongresmen u Severnoj Karolini i odlazi devet meseci u godini jer živi u Vašingtonu.
• Gospođa Karter je majka Landona Kartera. „Ona [je] fina dama, slatka i nežna.“
• Hegbert Salivan je otac Džejmi. On je crkveni sveštenik. Njegova žena je umrla ubrzo nakon što je rodila Džejmi. On je veoma star sa „providnom kožom“; često je nervozan, ali njegova ćerka ga opisuje kao nekog ko ima „dobar smisao za humor“. Napisao je lokalnu dramu Božićni anđeo, ali ne voli gospodina Kartera zbog izbora njegovog oca.
• Anđela Klark je prva Landonova devojka, a zatim počinje da izlazi sa Luom.
• Keri Denison je blagajnik u Landonovoj srednjoj školi, kao i svirač tube. On je neproporcionalan, kratkih ruku, krupnog stomaka, piskavog glasa.
• Lu je dečko Anđele Klark, koji „ima [ima] dvadeset godina i [radi] kao mehaničar“ i „uvek [nosi] belu majicu“.
• Gospođica Garber je nastavnica drame u Landonovoj srednjoj školi. „Ona [je] visoka, sa plamenom crvenom kosom i bledom kožom koja [pokazuje] njene pege i u četrdesetim.“ Njena omiljena reč je čudesna.
• Erik Hanter je Landonov najbolji prijatelj, koji se više ismejava nego što je pravi prijatelj. Popularni sportista u školi, počinje veoma grubo, ali kada tragedija zadesi njegovog dugogodišnjeg prijatelja, on pokazuje da je saosećajan.
• Edi Džons nije baš omiljen u dramskom odeljenju. Trebalo je da igra glavnog lika u predstavi, ali biva degradiran na "bum" kada Landon počne da glumi. Izuzetno je apatičan.
• Gospođa Salivan je sporedna uloga. Opisana kao „slatka stvarčica“, umrla je dok je rađala Džejmi, a Hegbertu i Džejmi veoma nedostaje.
• Margaret, navijačica, je Erikova devojka.

Kritike

Roman je objavljen u oktobru 1999. u tvrdom povezu, a kasnije i u mekom izdanju. Proveo je skoro šest meseci na listi najprodavanijih u tvrdom povezu, a dodatna četiri meseca na mekom povezu.

Roman je dobio različite kritike kritičara. Sunday New York Post smatra da „nikada ne propušta da bude zanimljiva, dirljiva, ponekad zadivljujuća ... knjiga koju nećete uskoro zaboraviti“. African Sun Times ponavlja komentare prvog, rekavši: „Izvanredna ljubavna priča koja će, kao i njeni prethodnici, svuda dirnuti srca čitalaca.“ New York Daily News udeljuje komlimente Sparksu, komentarišući da je on „napisao slatku priču o tome kako je on „napisao slatku priču o tome“ - mlada, ali večna ljubav, i iako nam je rekao da očekujemo i radost i tugu, suze će ipak doći“. Klarisa Kruz iz Entertainment Weekly, je, međutim, kritikovala roman, rekavši: „Sa svojom klišeom prožetom prozom i obrtima zapleta koji se mogu predvideti nakon što se preleti prolog, najnoviji, roman Nikolasa Sparksa, više liči na scenario koju neko posle škole piše i to se približava književnosti." Iako je roman broj 12 na njihovoj listi bestselera iz 1999. godine, Publishers Weekly ga je opisao kao "prinudnu priču o punoletstvu" i "autorov najjednostavniji , formulisan i očigledno melodramatičan paket do danas“. Tereza Parks dalje kaže da će mnogi biti razočarani: „Čitaoci mogu biti frustrirani nepromenljivom formulom koju Sparks, čini se, redovno vraća“. Ona takođe piše da je posebno sličan Beležnici u svom „otrcanom flešbek uređaju koji imitira Beležnica“. Sve u svemu, Publishers Weekly je izrazio svoje razočarenje.

Adaptacija

Šetnja za pamćenje je adaptirana u istoimenom filmu, postavši Sparksov drugi roman prilagođen velikom platnu nakon romana Poruka u boci. Sparks je prodao filmska prava Warner Bros u decembru 1998, nekoliko meseci pre objavljivanja romana. Film je režirao Adam Šenkman; film je premijerno prikazan 25. januara 2002. godine.