Pređi na sadržaj

Шугарац

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šugarac
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Podtip: Chelicerata
Klasa: Arachnida
Red: Astigmata
Porodica: Sarcoptidae
Rod: Sarcoptes
Vrsta:
S. scabiei
Binomno ime
Sarcoptes scabiei
(Linnaeus, 1758)

Šugarac (lat. Sarcoptes scabiei) je parazitski krpelj (antropod) koji se zakopava u kožu i uzrokuje šugu (lat. Scabies). Šugarac se može naći u svim delovima sveta. Ljudi nisu jedini sisari koji mogu biti zaraženi. Ostali sisari, poput divljih i domaćih pasa i mačaka, kao i kokoši, divljih svinja, bovida, vombata, koala i velikih majmuna su pogođeni.

Italijanski biolozi Kosimo Bonomo i Diacinto Kestoni pokazali su u 17. veku da je šuga prouzrokovana krpeljom šugarcem; otkriće ovog krpelja u 1687. označilo je šugu kao prvu bolest ljudi sa poznatim mikroskopskim uzročnim agensom. Bolest stvara intenzivne, kožne osipe kada impregnirana ženka kopa tunele u površini epidermisa kože i polaže jaja u iskopan tunel. Larve, koje se izležu za tri do deset dana, kreću se po koži, prelaze u nimfalnu fazu, a zatim sazre u odrasle krpelje. Odrasle jedinke žive tri do četiri nedelje na koži domaćina.[1]

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Kretanje krpelja unutar kože i na samoj koži proizvodi intenzivni svrab koji može izgledati kao alergična reakcija. Odložena reakcija hipersenzitivnosti tipa 4 na krpelje, njihova jaja ili skibala (paketi fecesa) javlja se približno 30 dana nakon infestacije. Prisustvo jaja daje masivan alergijski odgovor koji, zauzvrat, proizvodi više svraba. Pojedinci koji su već prethodno bili inficirani mogu razviti simptome u roku od nekoliko sati.

Ljudski šugarac pod mikroskopom

Sarkoptes (lat. Sarcoptes) je rod parazita kože, a deo je veće porodice krpelja kolektivno poznat kao "krpelji šugarci". Oni su takođe srodni sa izazivačem šuge psopteze (lat. Psoroptes), takođe krpelj koji inficira kožu domaćih životinja. Sarkoptes mange (lat. Sarcoptes mange) utiče na domaće životinje i slična infestacija kod domaćih ptića izaziva bolest poznatu kao "lisasta noga". Najpoznatiji uticaji šugarca je svrab. Odrasli ženski šugarac, nakon oplodnje, buši i ukopava se u kožu (obično na rukama ili zglobovima, ali i drugi delovi tela takođe mogu biti pogođeni), i polaže jaja.

Prodiranje se vrši pomoću delova usta i specijalnih površina za sečenje na prednjim nogama. Dok se oni koriste, krpelj se kači sisaljkama na nogama. Jaja su polagana u malim brojevima, kako krpelj prodire, a dok se izviđaju, šestonoge larve se penju na kožu i traže folikule dlake, gde se hrane i rastu (odbacuju stare kutikule). U folikulima dlake, larve obraѕuju prve nimfalne faze, sa osam nogu.

U nimfalnim fazama, stvorenje se hrani i menja kutikulu, a ako je mužjak, odrasta. U slučajevima ženki, još jedna promena kutikule se javlja pre odraslog doba. Ženka ima više kutikula od mužjaka, tako da traje duže - 17 dana u poređenju sa 9 do 11 dana za mužjaka - da postignu konačnu faѕu rasta. Ženka je dvostruko veća od mužjaka.

Iako životni ciklus traje samo oko dve nedelje, retko se otkriva da pojedinačni pacijenti imaju više od oko desetak krpelja na njima. Čak i tako, ovaj broj može uzrokovati uznemirujući svrab, naročito noću, a teška oštećenja kože često dolaze kao rezultat češanja, posebno uvođenjem infektivnih bakterija, što može dovesti do ekcema.

Prodor krpelja u kožu

Jaja polaže ženka prosečno oko dva do tri jajeta dnevno tokom dva meseca. Oko 2% britanske populacije se smatra inficiranim ovim krpeljima, kojima je potrebno oko 25 minuta do sat vremena da se zakopaju u kožu.

Najbolji uslovi u kojima se prenosi šugarac nalazi se u područjima sa čestim kožnim kontaktom između ljudi, kao što su ruke i zglobovi, pošto se krpelji prenose kontaktom kože sa nosačima i vrlo lako se šire. Infestacije šugarca najčešće se nalaze kod svinja. Oni znatno smanjuju rast i brzinu hranjenja, ali obično umiru za oko pet dana u tipičnim uslovima na farmi. Međutim,kada jednom uđu u stado, krpelje je teško eliminisati bez velikih mera.[2]

Morfologija[uredi | uredi izvor]

Odrasli šugarci su loptasti, bezočni krpelji sa četiri para nogu (dva para ispred i dva para iza)[3]. Oni su prepoznatljivi po ovalnim, konveksnim telima poput tela kornjače.[4] Ne dolazi do demarkacije u cefalotoraksu ili abdomenu, a površina krpelja ima poklopce prekrivene kratkim dlačicama. Prednje noge završavaju dugim, cevastim procesima poznatim kao sisaljke, a zadnje noge se završavaju dugim dlačicama. Mužjak ima sisaljke na svim nogama osim trećeg para, što ga razlikuje od ženke. Ženke su duge 0,3 - 0,45 milimetara i 0,25 - 0,35 milimetara široke, a mužjaci su nešto više od polovine te veličine.

Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Ovaj krpelj - izazivač šuge prolazi kroz četiri faze u svom životnom ciklusu: jaje, larva, nimfa i odrasla jedinka.

Nakon infestiranja čoveka domaćina, odrasla ženka se zakopa u najkraći spoljni sloj kože (lat. stratum corneum), gde izleže dva ili tri jajeta dnevno. Ova ovalna jaja su duga 0,1 - 0,15 milimetra i izlaze kao larve za tri do četiri dana. Ženka može da položi do 30 jaja, a zatim umre na dnu iskopanog tunela. Nakon preobražaja, šestonoge larve migriraju na površinu kože, a zatim se zakopavaju, obično u folikule dlake, gde se formiraju vezikule (one su kraće i manje od odraslih). Posle tri do četiri dana, larve su se pretvaraju u osmonoge nimfe. Ovaj oblik se drugi put menja u nešto veće nimfe, pre konačnog preobražaja u odrasle krpelje. Odrasli krpelji se dalje pare. Parenje se odvija samo jednom, jer taj događaj ostavlja ženku sterilnu do kraja života (jedan do dva meseca). Impregnirana žena zatim ostavlja kesicu za mitarenje u potrazi za odgovarajućom lokacijom za trajno zakopavanje. Jednom kada se pronađe lokacija, ženka stvara svoj karakterističi tunel u obliku latiničnog slova S (S), postavljajući jaja u proces. Ženka će da nastavi produžavanje svog tunela i polaganje jaja tokom trajanja svog života.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ D. B. Pence; E. Ueckermann (2002). "Sarcoptic mange in wildlife". Scientific and Technical Review of the World Organisation for Animal Health. (PDF). 21 (2): 385—98 http://www.oie.int/doc/ged/d521.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 03. 07. 2017. g. Pristupljeno 04. 06. 2018. 
  3. ^ „CDC - DPDX Homepage”. 13. 6. 2023. 
  4. ^ L. Arlian - https://www.annualreviews.org/action/cookieAbsent Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jun 2018)