28. kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza
U Moskvi je održan 28. kongres KPSS (2. jul 1990 – 13. jul 1990). Održan je godinu dana pre tradicionalnog rasporeda i pokazao se kao poslednji Kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) u istoriji partije. Primetno je da je ovaj kongres pokazao otvoreni frakcionizam: suprotne stavove su zastupale centristička „platforma Centralnog komiteta KPSS“ (koja je podržavao Gorbačov), liberalna „Demokratska platforma“ (koja je uključivala Borisa Jeljcina) i konzervativna „Marksistička platforma“.[1]
- Mihail Gorbačov je ponovo izabran za generalnog sekretara sa 3411 prema 1116 glasova protiv. Gorbačovljev izazivač, Tejmuraz Avaliani, dobio je 501 glas uz 4020 protiv.[2][3]
- Vladimir Ivaško je izabran za zamenika generalnog sekretara, pobedivši Jegora Ligačova.[3]
- Donet je novi Statut Partije, kojim je formalizovan kraj monopola vlasti KPSS najavljenog na prethodnom Partijskom kongresu.
- Gorbačov je predložio projekat Savez suverenih država.
- Boris Jeljcin i neki drugi su istupili iz stranke nakon što grupa „Demokratska platforma“ nije uspela da unapredi prelazak na parlamentarnu strukturu organizacije, dok „Marksistička platforma“ nije uspela da se suprotstavi Gorbačovljevim reformama „izlečenja socijalizma kapitalizmom“.
- Kongres nije izdao sledeći Program, već je doneo samo Programsku deklaraciju.
Prvi plenum novog 28. Centralnog komiteta održan je 13-14. jula, a sa izuzetkom Gorbačova, izabran je potpuno novi 28. Politbiro.
Različite organizacije koje su tvrdile da su naslednice KPSS održale su kongrese nastavljajući numeraciju koju su uspostavili CPSU i njeni prethodnici. Komunistička partija Sovjetskog Saveza (1992) održala je svoj takozvani 29. Restorativni kongres KPSS 1992. godine i proglasila KPSU ponovo uspostavljenom. Slično tome, Savez komunističkih partija — Komunistička partija Sovjetskog Saveza, osnovan 1993. godine, takođe je održavao kongrese počevši od 29., a poslednji je bio 33. Kongres.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kalashnikov, Antony (2016). „Interpellation in the late Soviet period: contesting the de-ideologization narrative”. Canadian Slavonic Papers. 58 (1): 23—48. S2CID 147379052. doi:10.1080/00085006.2015.1127513.
- ^ „Gorbachev Reelected as Party Chief”. Los Angeles Times. Associated Press. 10. 7. 1990.
- ^ a b Garthoff, Raymond L. (1994). The Great Transition: American-Soviet Relations and the End of the Cold War
. Washington, D.C.: Brookings Institution. str. 431. ISBN 978-0-8157-3060-6.
- ^ „Rukovodstvo SKP-KPSS”. Arhivirano iz originala 2004-12-31. g. Pristupljeno 2008-02-18.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Harris, Jonathan (2005). „Towards the 28th Congress of the CPSU: 1990”. Subverting the System: Gorbachev's Reform of the Party's Apparat, 1986-1991. Rowman & Littlefield Publishers. str. 107—120. ISBN 978-0-7425-2679-2.
- Bill Keller, EVOLUTION IN EUROPE; Soviet Party: Hazy Future. The New York Times, July 13, 1990. Accessed October 18, 2008
