Arctia villica
| Arctia villica | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Klasa: | Insecta |
| Red: | Lepidoptera |
| Natporodica: | Noctuoidea |
| Porodica: | Erebidae |
| Rod: | Arctia |
| Vrsta: | A. villica
|
| Binomno ime | |
| Arctia villica | |
| Sinonimi | |
Arctia villica je vrsta noćnog leptira (moljca) iz porodice Erebidae.[1] U literaturi se pojavljuje i kao Epicallia villica. Vrstu je opisao Karl Line u svom delu Systema naturae, 1758. godine.
Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]
Vrsta je prisutna od Pirinejskog poluostrva do Bliskog Istoka, a u Srbiji je beležena gotovo u svim delovima zemlje, kao i srodna velika medonjica (lat. Arctia caja).[2] Staništa su raznovrsna, od šumovitih, livadskih do suburbanih i ruderalnih područja.[3]
Biljka hraniteljka[uredi | uredi izvor]
Gusenice se hrane polifagno lišćem zeljastih, žbunastih i polužbunastih vrsta poput maslačka (lat. Taraxacum officinale), bokvica (lat. Plantago spp.), kupina (lat. Rubus) i jagode (lat. Fragaria vesca).[4]
Opis[uredi | uredi izvor]
Životni ciklus[uredi | uredi izvor]
Imaju jednu generaciju godišnje, i lete od maja do jula.[5] Ženka polaže jaja u manjim ili većim grupama na naličju lista biljke hraniteljke. Jaja su beličasta, glatka i zaobljeno kupasta. Mlade gusenice su dlakave, bledo žute a subdorzalne papile sa setama su crne boje. Gusenica na polivini svog razvojnog poputa dobija crnu boju integumenta, i jasno vidljivu bledu mediodorzalnu liniju. Zrela gusenica se ne može pomešati sa srodnicima (generalno krupne i dlakave gusenice u okviru tribusa Arctiini): integument je crn i somotast na izgled, sete svetlo smeđe, na papiloznim osnovama koje su široko raspoređene, a glavena kapsula i ekstremiteti jasno crveni. U ovom stupnju mediodorzalna linija nije izražena. Kada dođe vreme za ulutkavanje, gusenice traže prikladno sklonište koje je najčešće pod kamenjem, u mahovinama i slično. Lutka je veoma tamna i glatka.[6]
Odrasle jedinke[uredi | uredi izvor]
Adulte odlikuje raspon krila do 60 milimetara, i upečatljiv obrazac kako gornjih tako i donjih krila. Gornja krila su crno-bela, a na donjim dominira žuta boja. Tela i unutrašnji rubovi krila su crveni. Iako generalno noćni letači, često se opažaju i tokom dana, gde na vegetaciji ili zidovima odmaraju najčešće sklopljenih donjih krila.[3]
-
A. villica -
Imago -
gusenica -
Muzejski uzorak -
Donja strana - muzejski uzorak
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arctia villica (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-05.
- ^ „Arctia villica | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2020-12-05.
- ^ а б Catlow, Maria E. (1852). Popular British entomology; containing a familiar and technical description of the insects most common to the localities of the British Isles. London,: Reeve and co.,.
- ^ SUOMALAINEN, ESKO (2010-07-09). „DIE ERBLICHKEITSVERHÄLTNISSE DES MÄNNLICHEN DIMORPHISMUS BEI PARASEMIA PLANTAGINIS”. Hereditas. 24 (3): 386—390. ISSN 0018-0661. doi:10.1111/j.1601-5223.1938.tb02676.x.
- ^ Sehlmeyer, Sven; Wang, Linzhu; Langel, Dorothee; Heckel, David G.; Mohagheghi, Hoda; Petschenka, Georg; Ober, Dietrich (2010-03-05). „Flavin-Dependent Monooxygenases as a Detoxification Mechanism in Insects: New Insights from the Arctiids (Lepidoptera)”. PLOS ONE (на језику: енглески). 5 (5): e10435. ISSN 1932-6203. PMC 2862711
. PMID 20454663. doi:10.1371/journal.pone.0010435.
- ^ Toscano, Walter; Molgaray, Damián (2018-04-26). „Acerca de la polisemia del concepto de deporte: la posibilidad de construir un tesauro”. Journal de Ciencias Sociales. 0 (10). ISSN 2362-194X. doi:10.18682/jcs.v0i10.706.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Popular British Entomology, Catlow E. Maria, London, 1848 (https://doi.org/10.5962/bhl.title.134999)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
