Cicindela campestris
| Cicindela campestris | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. campestris
|
| Binomno ime | |
| Cicindela campestris (Linnaeus, 1758)
| |
Cicindela campestris, obično zvana zelena tigar buba, široko je rasprostranjena evroazijska vrsta, a spada u rod bogat vrstama — Cicindela.
Opis[uredi | uredi izvor]
Veličina odraslih jedinki kreće se između 11 i 15 mm.[1] Elitroni i toraks su zelene boje, koja varira od svetlo do tamnozelene, na kojima se nalaze blede tačke. Oči su im velike i crne, a noge dugačke i smeđe sa belim dlačicama. Mandibule su im snažne sa nekoliko zuba, a antene su duge i ravne.[2]
Stanište[uredi | uredi izvor]
Obično žive na područjima sa golom, prizemno ili retkom vegetacijom, poput šljunkovitih ili peščanih obronaka ili peščanih staza.[3]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Mogu se naći od maja do oktobra. Kao i ostale tigar bube trče veoma brzo, brzinom od 60 cm po sekundi, što ih čini veoma dobrim predatorima. Posebne su aktivne na višim temperaturama, koja im omogućava veću brzinu za hvatanje plena i bežanje od predatora. Hrane se beskičmenjacima koje može da uhvati i savlada, a prvenstveno mrave, paukove i gusenice. Takođe može brzo da leti.
Larveni stadijum[uredi | uredi izvor]
Razmnožavaju se leti i jaja polažu u odvojenim rupama u zemlji. Kada se larve izlegnu ostaju u rupi, koja im služi kao zamka u kojoj se hrne. Larve takođe imaju snažne mandibule koje koriste prilikom lova. Hrane se paukovim, mravima i svime što može da upadne u njihovu rupu. Zelena tigar buba prolazi kroz tri larvene stadiuma i pre prelaska u sledeći mora povećavati svoju jamu. Na larvi Cicindela campestris parazitira solitarna osa Methoca ichneumonoides. Osa ubodom parališe larvu i potom polaže jaja unutar nje. Larva ose se nakon izleganja hrani telom svog domaćina.[4]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Cicindela campestris je rasprostranjena širom Evrope, od Španije na jugozapadu do Finske na severoistoku. Većina zapisa o njihovom prisustvu je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Austriji i sa juga Finske.
Podvrste[uredi | uredi izvor]
- Cicindela campestris atlantis Mandl, 1944
- Cicindela campestris balearica Sydow, 1934
- Cicindela campestris cyprensis Hlisnikowsky, 1929
- Cicindela campestris nigrita Dejean, 1825
- Cicindela campestris olivieria Brullé, 1832
- Cicindela campestris palustris Motschulsky, 1840
- Cicindela campestris pontica Fischer von Waldheim, 1825
- Cicindela campestris saphyrina Gené, 1836
- Cicindela campestris siculorum Schilder, 1953
- Cicindela campestris suffriani Loew, 1943
- Cicindela campestris calabrica Mandl, 1944