Conversio Bagoariorum et Carantanorum

Prva stranica kopije iz 10. veka Preobraćanje

„Conversio Bagoariorum et Carantanorum“ („Preobraćenje Bavaraca i Karantanaca“) je latinska istorija napisana u Salcburgu 870-ih godina. Knjiga opisuje život i karijeru osnivača Salcburga sveca Ruperta (um. 710), posebno njegov misionarski rad u Bavarskoj, i aktivnosti biskupa i opata u Salcburškoj nadbiskupiji. Završava se kratkom istorijom Karantanije.

Delo je možda napisao sam Adalvin lično, tadašnji nadbiskup Salcburga. Namera mu je bila da se Ludvigu Nemačkom pruži posebna istorijska perspektiva o nedavnom sukobu misionarstva iz Salcburga i onog koji su sprovodila braća Ćirilo i Metodije, koji su propovedali novu religiju među slovenskim narodima Velike Morave i Panonije. Tri rukopisa se odnose na crkvu posvećenu Pribinu koja se nalazila na posedu u njegovom vlasništvu pod nazivom Nitrava.

Reference

• Wolfram, Herwig, ur. (1979). Conversio Bagoariorum et Carantanorum. Vienna: Böhlau. 
• Bartoňková, Dagmar; et al., ur. (1969). „Libellus de conversione Bagoariorum et Carantanorum (i.e. Conversio)”. Magnae Moraviae fontes historici III. Prague: Statni pedagogicke nakl. 

Literatura

• Lošek, Fritz (1997). Die Conversio Bagoariorum et Carantanorum und der Brief des Erzbischofs Theotmar von Salzburg. MGH Studien und Texte. 15. Hannover. 
• Lošek, Fritz (1985). „Philologisches zur Conversio Bagoariorum et Carantanorum”. Ur.: Herwig Wolfram; Andreas Schwarcz; Herwig Friesinger; Falko Daim. Die Bayern und ihre Nachbarn. Berichte des Symposions der Kommission für Frühmittelalterforschung. 1. Vienna. str. 255—68. 
• Nótári, Tamás (2005). Források Salzburg kora középkori történetéből (Izvori iz ranosrednjovekovne istorije Salcburga). Szeged: Lectum Kiadó. ISBN 963-86649-6-7.  Hungarian.
• Nótári, Tamás (2000). „Conversio Bagoariorum et Carantanorum”. Aetas. 15 (3): 93—111. 
• Wolfram, Herwig (1995). Salzburg, Bayern, Österreich. Die Conversio Bagoariorum et Carantanorum und die Quellen ihrer Zeit. Mitteilungen des Instituts für Österreichische Geschichtsforschung. 31. Vienna and Munich.