New Order

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
New Order
New Order na koncertu 2005. godine.
Muzički rad
Aktivni period1980—1993
1998—2007
2011—danas.
Mesto osnivanjaMančester, Engleska
Žanrpostpank, sint pop, novi talas, alternativni rok
Izdavačke kućeFactory, London, Qwest, Warner Bros., Reprise, Mute
Članovi
Sadašnji članoviBernard Samner
Stifen Moris
Gilijan Gilbert
Fil Kaninghem
Tom Čepmen
Bivši članoviPiter Huk
Ostalo
Veb-sajtZvanični veb-sajt
Diskografija
Najnoviji albumMusic Complete

New Order (Transkr. Nju order) engleski je rok sastav formirani 1980. godine. Grupu su formirali ostali članovi grupe Joy Division (engl. Joy Division) nakon samoubistva frontmena, Ijana Kertisa (engl. Ian Curtis). Sastav bi činili Bernard Samner (engl. Bernard Sumner) (glavni vokali, gitara, klavijatura, sintisajzer), Piter Huk (engl. Peter Hook) (prateći vokali, bas gitara) i Stifen Moris (engl. Stephen Morris) (bubnjevi, udaraljke). Kasnije bi im se pridružila Gilijan Gilbert (engl. Gillian Gilbert) (klavijatura). Piter Huk je napustio sastav 2007. godine i njega je zamenio Tom Čepmen (engl. Tom Chapman) 2011. godine; Fil Kaninghem (engl. Phil Cunningham) (ritmička gitara, klavijature) iz bivšeg benda Bed Lutenent (engl. Bad Lieutenant) koji su činili on, Bernard i Džejk Evens (engl. Jake Evans) im se pridružuje 2005. godine i postaje zvaničan član.[1]

Tokom svojih godina, izbacili su 10 studijskih albuma: Movement (1981. godine), Power, Corruption & Lies (1983. godine), Low Life (1985. godine), Brotherhood (1986. godine), Technique (1989. godine), Republic (1993. godine), Get Ready (2001. godine), Waiting For The Sirens Call (2005. godine), Lost Sirens (2013. godine) i Music Complete (2015. godine). Među njihovim pesmama, najveći hitovi su "Blue Monday", "True Faith", "World In Motion", "Regret", "World (The Price Of Love)", "Crystal" i "Krafty".

New Order su opisani kao postpank, sint pop, novi talas i alternativni rok sastav.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Formacija i počeci[uredi | uredi izvor]

Između 1977. i 1980. godine, Ijan Kertis, Bernard Samner, Piter Huk i Stifen Moris su činili postpank sastav Joy Division, kojima je glavni producent bio Martin Hannett. Ijan Kertis je počinio samoubistvo 18. maja 1980. godine, dana pre nego što je trebalo da održe svoju prvu turneju u Americi, i 2 meseca pre izbacivanja drugog i poslednjeg njihovog albuma, Closer. Ostatak sastava je ubrzo odlučio da nastavi kao sastav, ali da neće nastaviti sa imenom Joy Divison da li bi bilo koji član napustio sastav. Rob Gretton, menadžer benda, zaslužan je za ime New Order čije ime potiče iz članka "The People's New Order of Kampuchea" britanskih novina The Guardian.

Članovi su se izmenjivali na mestu vokala. Na kraju je bilo odlučeno da će Bernard Samner biti frontmen sastava, budući da lakše svira gitaru tokom pevanja. Njihova glavna želja je bila da neko čije su sposobnosti kompatibilne sa grupom i ko ih je poznavao. Gretton je na kraju prepoučio Gilijan Gilbert, simpatiju Morisa. Bila je pozvana da postane zvaničan član sredinom oktobra 1980. godine, kao gitarista i klavijaturista. Njeno prvo izvođenje uživo je bilo u Mančesteru 25. oktobra 1980. godine.

Movement (1981—1982)[uredi | uredi izvor]

Prvi objavljeni singl grupe je bio "Ceremony", koji je imao B-side "In A Lonely Place". Obe pesme su bile napisane nedeljama pre nego što je Ian Curtis izvršio samoubistvo. Album Movement je bio izbačen 13. novembra 1981. godine, čiji je producent bio Martin Hammett, koji je radio i ranije sa Joy Division. New Order je tada imao zvuk veoma sličan Joy Divisionu, čemu je Movement bio ponekad smatran kao njihov treći album. Sastav je bio nezadovoljan zvukom zbog velikog pritiska samog producenta i zato što su se još oporavljali od neočekivanog samoubistva Iana Curtisa, čime kasnije raskidaju saradnju sa njihovim producentom i počinju da sami produciraju njihove albume. Bilo je rečeno da im je producent, Martin Hammett, konzumirao alkohol.

New Order su posetili Njujork ponovo, 1981. godine, gde su otkrili post-disko, elektro i fristajl žanrove. Slušali su Italijanski disko kako bi se razvedrili, a Moris je učio kako da programira električkim bubnjevima. Sledeći singlovi, koji nisu bili sa albuma - "Everything's Gone Green" i "Temptation", su pokazali sastav kako se kreće više prema elektronskoj dens muzici.

Power, Corruption & Lies (1983—1984)[uredi | uredi izvor]

Power, Corruption & Lies je bio izbačen 2. maja 1983. godine i bio je izlet na bazi sintisajzera i dramatična promena zvuka Joy Division-a, kao i prethodni album, iako je sastav već nekoliko godina nagoveštavao povećanu upotrebu tehnologije tokom procesa stvaranja muzike, uključujući i njihov rad kao Joy Division. Polazeći od onoga što su ranije nagovestili raniji singlovi, bend je tu pronašao svoje temelje, mešavši ranu tehno muziku sa svojim ranijim zvukom zasnovanim na gitari i pokazujući snažan uticaj djela kao što su Giorgio Moroder i Kraftwerk. "Blue Monday" je bio izbačen 2 meseca pre samog albuma. Mnogi kritičari i fanovi sastava su podrazumevali Blue Monday kao jednu od najboljih pesama 80-ih, ako ne i svih vremena. Blue Monday je postao najprodavaniji nezavisni 12" singl svih vremena u Velikoj Britaniji, međutim, (što je mnogo uznemirilo kupovinu javnosti) nije bio na listi Power, Corruption & Lies. Nalepnica se primenjuje na neprodane kopije albuma gde piše "DOES NOT CONTAIN BLUE MONDAY". Pesma je, međutim, bila uključena u formatu kasete u nekim zemljama, kao što su Australija i Novi Zeland, a na originalnom izdanju albuma u ​​Severnoj Americi, zajedno sa svojom B-stranom, "The Beach".

Ubrzo nakon uspeha Blue Monday, New Order izbacuju singl "Confusion", koji je bio izbačen u avgustu 1983. godine, ali je bio revolucionaran zbog fuzije rok, elektro i hip-hop muzike.

Low-Life, Brotherhood i Substance (1985—1987)[uredi | uredi izvor]

New Order, nakon pohvale od strane kritičara albuma Power, Corruption & Lies, objavljuju album Low-Life, koji je izbačen 13. maja 1985. godine. Album nastavlja trend Power, Corruption & Lies, mada se ovog puta oslanja prema pravcu alternativnog roka. Dva singla su bila izbačena sa albuma - "The Perfect Kiss" i "Sub-culture". U februaru 1986. godine na albumu A&M Records objavljen je saundtrek album Pretty in Pink sa pesmom "Shellshock". Instrumentalna verzija "Thieves Like Us" i instrumental "Elegia" pojavili su se u filmu, ali nisu bili na saundtrek albumu. Kasnije tog leta, New Order predvodio je postavku koja je uključivala The Smiths, The Fall i A Certain Ratio tokom Festivala "Festival of the Tenth Summer".

Brotherhood, izbačen 29. septembra 1986. godine, razbija dotadašnji koncept prethodnih albuma sastava. Na albumu su se pojavili "Bizarre Love Triangle" i "Angel Dust" (od kojih je remiksovana instrumentalna verzija dostupna na britanskom "True Faith" CD video singlu, pod naslovom "Evil Dust") koja sempluje gitarske efekte Low-Life-ere. Dok je New Order obišao Severnu Ameriku sa prijateljima Echo & The Bunnymen, leto 1987. tokom leta 1987. godine objavljuju kompilaciju Substance (takođe često nazvan i Substance 1987), u kojoj je bio predstavljen novi singl "True Faith". Substance je po prvi put bila važan album u sakupljanju 12-inčnih singlova grupe na CD-u i predstavljala nove verzije "Temptation" i "Confusion" - koje se nazivaju "Temptation '87" i "Confusion '87". Drugi disk sadrži nekoliko B-strana iz singlova na prvom disku, kao i dodatne A-strane "Procession" i "Murder". Singl "True Faith", sa svojim nadrealnim videom, postao je hit na MTV-u i prvi američki top 40 hit. B-strana singla, "1963" - prvobitno je planirana da bude A-strana sve dok ih je Factory ubedio da izdaju "True Faith", umesto toga - kasnije će biti objavljena kao singl u sopstvenom pravu nekoliko godina kasnije, sa dve nove verzije.

Krajem 1987. godine, sastav je izbacio singl "Touched By The Hand of God".

Technique, Republic i prvi raspad (1988—1993)[uredi | uredi izvor]

Dana 30. januara 1989. godine, New Order izbacuje svoj peti studijski album Technique, koji ovog puta pripaja acid house i Balearic beat elemente. Postao je njihov prvi #1 album u Velikoj Britaniji, gde je proveo jednu nedelju na vrhu britanske top-liste albuma. Njega su promovisala tri singla - "Fine Time", "Round & Round" i "Run 2". Tokom leta 1989. godine, sastav je podržavao Technique tako što je išao na turneju sa Public Image Ltd, Throwing Muses i The Sugarcubes preko SAD-a i Kanade pri čemu su novine nazvale turneju "Čudovišta alternativnog roka". Članovi sastava su u to vreme započeli i druge projekte kao što su Electronic (koji čine Bernard Samner i Johnny Marr) i Revenge (Piter Huk i Dayvth Hicks).

Godine 1990, sastav, pod novim pesudonimom EnglandNewOrder, objavljuje singl "World in Motion", koji služi kao zvanična pesma Fudbalske reprezentacije Engleske svetsko prvenstva u fudbalu. Pesma, napisana sa komičarom Keith Allenom, bila je njihov jedini broj #1 hit singl u Velikoj Britaniji. Producent je bio Stephen Hague, sa kojim su New Order odlučili da sarađuju na njihovom sledećem albumu Republic, koji bi bio izbačen 5. aprila 1993. godine.

Republic je bio prvi album koji nije bio u saradnji sa Factory Records, već sa London Records. To je zato što su Factory bankrotirali 1992. godine. New Order nikada nije imao formalni ugovor sa Factory Records. Iako neuobičajena za veliku grupu, to je bila standardna praksa Factory sve do sredine 1980-ih. Zbog toga, sastav, a ne Factory Records, legalno je posjedovao sve njihove snimke. Wilson je to naveo kao glavni razlog zbog kojeg je ponuda London Records 1992. godine za kupovinu nalepnice propala. Posle kolapsa Factory, New Order potpisao je ugovor sa London Records, kao i Moris i Gilbert odvojeno za svoj strani projekat The Other Two, čiji je debitantski album prvobitno bio namenjen za izdanje na Factory. 4 singla su bila izbačena sa Republic - "Regret" (koji je bio njihov najveći hit u Americi, stigavši do 28. pozicije na Billboard Hot 100), "Ruined In A Day", "World (The Price of Love)" i "Spooky".

Nakon toga, sastav je odlučio da pauzira kao bi drugi članovi mogli da rade na svojim drugim projektima; The Other Two izbacuju svoj debi album The Other Two & You 1993. godine. 1994. godine, New Order izbacuju svoju drugu kompilaciju The Best of New Order, koja uključuje sve njihove prethodne singlove sa Substance, kao i neke nove pesme ("Vanishing Point", "The Perfect Kiss", "Thieves Like Us" i "Shellshock") i novije snimke ("True Faith", "Bizarre Love Triangle", "1963" i "Round & Round"). U Americi, lista pesama je izmenjena kako bi se razlikovala od Substance, kao i britanskog izdanja The Best of New Order koje je bilo dostupno nekoliko meseci ranije. Ova kolekcija je praćena remix albumom, The Rest of New Order, koji sadrži izbor postojećih i novo naručenih mešavina klasičnih pesama New Order. Neke verzije sadrže dodatni disk ili kasetu sastavljenu isključivo od remiksa "Blue Monday". "Blue Monday" je po treći put objavljen kao singl da bi se promovisala kolekcija.

Reformacija, Get Ready (1998—2003)[uredi | uredi izvor]

Grupa se ponovo okupila 1998. godine po predlogu Roba Grettona. Prošlo je skoro pet godina otkako su se zadnji put videli. Samner je rekao: "Odlučili smo pre nego što smo se dogovorili da obavimo bilo koju svirku, da imamo sastanak, i ako neko ima bilo kakve zamerke da ih podnese, da ih ispegne."[2] Do drugog sastanka svi su se složili da nastave sa igrom, zakazujući svoj koncertni skup za Feniks Festival iste godine. Pored ređih pesama, New Order je takođe odlučio da ponovo počne da svira pesme Joy Divisiona. Kada je su nastupi na Phoenix festivalu bili otkazani zbog slabe prodaje karata, New Order je umesto toga odigrao poslednju noć te godine na Reading Festivalu[3].

Njihovo izdanje Get Ready (izbačeno 27. avgusta 2001. godine) uveliko je odstupilo od svog elektronskog stila i fokusiralo se na muziku koja je više orijentisana na gitaru. Prema Samneru, "Get Ready je bio gitara-težak samo zato što smo smatrali da smo taj instrument ostavili sam dugo vremena." Dugogodišnji fan Billy Corgan iz The Smashing Pumpkins svirao je gitaru i pevao kopiju na stazi "Turn My Way", a iste godine su The Smashing Pumpkins išli na turneju sa bendom širom Amerike, Velike Britanije i Japana. Fil Kaninghem (bivši Marion) pridružio se bendu uživo, zamjenjujući Gilberta koja je odbila da ide na turneju u korist brige za nju i Morisovu decu. Bobby Gillespie iz Primal Scream je bio drugi vokal na pesmi "Rock the Shack". Singlovi sa albuma su uključivali "Crystal", "60 Miles An Hour" i "Someone Like You".

Waiting For The Sirens' Call, Singles i drugi raspad (2004—2007)[uredi | uredi izvor]

Album Waiting For The Sirens' Call bio je izbačen 27. marta 2005. godine. Fil Kaninghem je postao zvaničan član New Order i privremeno je zamenio Gilijan Gilbert (sada u braku sa Morisom) kako bi mogli da čuvaju svoju decu. Singlovi su bili "Krafty", "Jetstream", "Waiting For The Sirens' Call" i "Guilt Is A Useless Emotion" kao promo singl. Hook je izjavio da je sastav u studiju snimio dovoljno materijala za još jedan album u bližoj budućnosti, samo to još nije materijalizirao.

U jesen 2005. godine sastav je izdao još jednu kompilaciju najvećih hitova pod nazivom Singles. Izdanje na dva CD-a je osvežena verzija Substance i sadrži sve i jedan singl od njihovog debi-albuma 1981. do albuma Waiting For The Sirens Call. Kompilacija Singles se razlikuje od Substance po tome što je orijentisana prema 7" verzijama pesama, dok je Substance imao 12" verzije. Kompilacija je popraćena i setom od dva DVD-a pod nazivom "Item", koji sadrži produženu verziju NewOrderStory, sa svim muzičkim spotovima.

Međutim, 2007. godine, Piter Huk napušta bend, rekavši da "Ja i Bernard više ne radimo zajedno". Dalje komplicirajući vesti, NewOrderOnline, veb stranica sa podrškom menadžmenta New Order, izvestila je da prema "izvoru blizu bendu", "Vest o podeli je lažna... New Order i dalje postoji uprkos onome što je rekao... Piter Huk može napustiti bend, ali to ne znači da je to kraj za New Order.[4]" Međutim, Samner je 2009. godine otkrio da više ne želi da muziku pravi kao New Order.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • Movement (1981. godine)
  • Power, Corruption & Lies (1983. godine)
  • Low Life (1985. godine)
  • Brotherhood (1986. godine)
  • Technique (1989. godine)
  • Republic (1993. godine)
  • Get Ready (2001. godine)
  • Waiting for the Sirens' Call (2005. godine)
  • Lost Sirens (2013. godine)
  • Music Complete (2015. godine)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „New Order”. AllMusic. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  2. ^ „Love Will Bring Us Together”. neworderonline. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  3. ^ „Phoenix called off due to poor ticket sales”. BBC News. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  4. ^ „New Order did not split”. neworderonline. Pristupljeno 8. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

New Order na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=New_Order&oldid=26774479”