Камбоџа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Краљевина Камбоџа
ព្រះរាជាណាចក្រកម្ពុជា (кмерски)
Крилатица: Народ, религија, краљ
(кмер. ជាតិ សាសនា ព្រះមហាក្សត្រ)
Химна: Величанствено краљевство
(кмер. បទនគររាជ)
Положај Камбоџе
Главни град Пном Пен
Службени језик кмерски
Владавина
Краљ Нородом Сихамони
Председник Владе Хун Сен
Историја
Независност Од Француске
1953.
Географија
Површина
 — укупно 181.035 km2(87)
 — вода (%) 2,5
Становништво
 — 2014.[1] 15.184.116(69)
 — густина 83,87 ст./km2
Економија
Валута Камбоџански ријел ¹
 — стоти део валуте ‍100 сена‍
Остале информације
Временска зона UTC +7
Интернет домен.kh
Позивни број +855

¹ веома је присутан амерички долар

Камбоџа (кмер. កម្ពុជា), или званично Краљевина Камбоџа (кмер. ព្រះរាជាណាចក្រកម្ពុជា; раније позната и као: Кампућија) је држава у југоисточној Азији [2]. На југозападу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора и Тихог океана. Граничи се на западу и северу са Тајландом, на северу са Лаосом а на истоку и југу са Вијетнамом.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Камбоџа се налази на самом југу Индокине, у ком пределу је и најмања земља. Државе са којима се граничи су: Лаос, Тајланд и Вијетнам, а на југу земља излази на Тајлански залив. Површина државе износи 181.035 km².[3]

Геологија и рељеф[уреди]

Рељеф Камбоџе углавном је низијски, карактерисан централном алувијалном равни коју формира река Меконг, из које се постепено издвајају блако пошумљене прелазне равни. Севером државе протеже се формација од пешчара која се завршава стрмом литицом. Од Тајланда Камбоџу раздваја планина Дангрек, а на југозападу земље налазе се планински венци Краван и Дамреи (раније познате као Слоновске планине),[4] које прекривају јужни, слабо насељен предео државе и одвајају га од саме обале, која је уско рапсрострањена и густо пошумљена. На овим венцима налази се и највиши врх Камбоџе, Пном Аурал, висок 1.774 метара. Земљиште у Камбоџи је поприлично сиромашно хумусом и непогодно за раст већине пољопривредних биљака.

Воде[уреди]

Водена тела која карактеришу Камбоџу су река Меконг и језеро Тонле Сап. Меконг је убедљиво највећа текућа вода у држави; настаје у далеким висоравнима Тибета те у Камбоџу улази на северу кроз Лаос где на граници формира Коне водопад. Протиче кроз источни део Камбоџе и овде се у њу уливају притоке Срепок, Конг и Сан, мање реке углавном настале у комшијском Вијетнаму или Лаосу, а спојена је и са западним Тонле Сапом реком Саб. Током кишних периода, Меконгова огромна количина воде се прелива у Саб и самим тим у Тонле Сап, чију површину и количину воде знатно повећава; током сушних периода, дешава се обрнуто, и река Саб мења смер тока. Због ове појаве Тонле Сап се сматра највећим извором слатководне рибе на целом свету[5]. Меконг на југу Камбоџе скреће у Вијетнам, где се убрзо излива у Јужно Кинеско море.

Флора и фауна[уреди]

Макакији усликани у билизини Ангкор Вата.

Велики део Камбоџе прекривен је густим шумама. На планинама севера и југозапада могу се наћи четинари високи и до 30 метара, чији су доњи делови прекривени лијанама и густим популацијама палми и бамбуса, док се у мало нижим пределима налазе младе џунгле које достижу висине и до 45 метара. На обали, флора варира од густих, зимзелених шума до непробојних мангрова.[6]

У овим пределима до скоријег времена, као и у остатку југоисточне Азије, живела је разна крупна дивљач, као што су слонови, носорози, дивљи волови, јелени, али је нагла промена њиховог станишта, углавном проузрокована људском руком, довела до истребљења или барем угрожавања већине ових врста. Ове промене станишта утичу лоше и на дивље предаторе као што су тигрови, леопарди, медведи, а и на друге мање сисаре, међу које се убрајају мајмуни и мање мачке. Змије отровнице у Камбоџи су нарочито опасне животиње; у овој земљи се могу наћи индијска кобра, раселова звечарка, па и чувена краљевска кобра. Од птица се често могу наћи ждралови, пеликани, вранци, фазани, и дивље патке.[7]

Национална животиња Камбоџе је купри, дивље говече толико ретко да се до скоро није веровало ни да постоји.[8]

Клима[уреди]

Преко целе територије Камбоџе преовладава тропска клима; монсунска у већини земље, то јест, клима сезонских киша, док су у приобалју честе сталне кише током целе године. Монсуни у Камбоџи су активни од пролећњег до средњег јесенског периода (од средине маја до октобра), током чега се искушавају тешке кише и висока влажнност ваздуха. У другом делу године облачност је променљива, кише ређе и влажност ваздуха мања.[9]

Температуре у Камбоџи су нарочито високе; најхладнији месец, јануар, има просечну температуру од 28 степени целзијуса, док је у априлу очекивано чак 35°C.

Историја[уреди]

Праисторија[уреди]

Није сигурно колико дуго људске популације уопште живе у Камбоџи, али је постојање културе забележено од барем пре 4.000 година п.н.е, по налазима артефаката као што су ћупови. Предпоставља се да су ови људи били слични у начину живота данашњим Камбоџанима; бавили су се риболовом и сточарством водених бивола. У Камбоџи су нађени натписи у санскриту из 3. века н.е, што указује да индијска култура има јак утицај на Камбоџу већ од давнина.[10]

Истраживања већ неколико деценија указују да је Индокина била поприлично културно развијена за овај временски период. Могуће је да је овај предео први на свету који је култивисао пиринач.

Фунан и Ченла[уреди]

Индијски и кинески трговци су у данашњу Камбоџу долазили ради продавања разне робе као што су дрво, зачини, слоновача и злато, и из њихових записа[11] знамо да се од првог века па до средине шестог у целој јужној Индокини протезала држава Фунан, која је по уређењу, као и већина држава овог историјског периода, била монархија. Фунан је изгледа био веома централизована држава са теоретски свемоћним господарем на врху друштвене хијерархије. Творитељи ове државе били су преци данашњих Кмера. Најинтензивнији описи ове земље су од двојице кинеских дипломата који су долазили из краљевине Ву у 3. веку. Кинези су нарочито описивали утицаје индијске културе на Фунан, наводећи тада урбани мит да је један индијски Браман при посети Фунану потпуно реформисао државно уређење по принципу инијских модела. Археолошки је познато да су од Индијаца Кмери преузели и иригациони систем у овом периоду. У шестом веку ова држава почиње да пропада, али због недостатка записа не знамо шта се конкретно десило.

У овом периоду (6. и 7. век) појављују се и први списи на кмерском језику, мада ради историјског разазнања нису веома корисни, јер не успевају довољно да објасне политичке промене у Фунану током његове пропасти. Фунан наслеђују барем две нове земље чија су имена непозната, али историчари користе тада кинески назив за Камбоџу, "Ченла", и разазнају две земље као "Водена Ченла" и "Земљана Ченла" успомоћ кинеских докумената.[12] Изгледа да се Водена Ченла протезала око јужног тока реке Меконг и залазила делом у Вијетнам, док је Земљана Ченла лежала северније уз Ток Меконга, што закључујемо по културном налазишту Ват Фу које је данас у јужном Лаосу и вероватно био центар ове државе. Вероватно је да се економија Водене Ченле базирала на интензивној трговини док је Земљана Ченла била агрикултурална земља. Индијски спомени говоре о мноштву Камбоџанских држава на тлу данашње краљевине у периоду од седмог до деветог века, али не улазе у детаље о постојању ових земаља те се о њима и не говори.

Успон и пад Кмерског царства (Ангкорске државе)[уреди]

Најпознатија туристичка атракција Камбоџе - Ангкор Ват

790. године појављује се млади камбоџански принц који за себе тврди да је потомак владара Фунана и за себе узима титулу Џајаварман II. Његов оригинални предео владавине био је источна Камбоџа, али је током своје владавине заузео многе територије уз ток реке Меконг и за себе евентуално узео титулу чакравартин (хиндуистички концепт владара света) а своје име променио у Парамесвара (буквално "врховни господар"). Изгледа да је владао из града у Куленским брдима. Иако се китио разним именима и титулама, археолошки налази не показују много свечаности и великих монумената из његовог периода, а они који су нађени изгледају брзо и неспретно направљени. Златно доба ове новонастале земље тек наилази.

Кмер пред владавину Сурјаврамана другог.

Џајаварман је створио идеју камбоџанске (кампућеанске) државе овим подухватом. Као и у Европи, за трон Кмерског царства бориће се разне факције (свештенство, ривалне династије, чланови царске породице) и политичка моћ владара варирала је из периода у период. Крајем деветог века, главни град премештен је негде близу језера Тонле Сап. Краљ Индраварман I (877-890.) у овом месту саградио је многе храмове, укључујући и Баконг, што је први кмерски храм направљен искључиво од камена.[13] Син Индравармана, Јасоварман преместио је главни град у место које ће касније постати Ангкор[14], што буквално значи "град". Ангкор је постао изгубљен и заборављен у прашумама Камбоџе све до поновног открића од стране Француза током њиховог колонијалног присуства у Индокини, од кад постаје једна од најупечатљивијих грађевина света и симбол целе земље до мере да је главни мотив на њеној застави. Ерин Муо, откритељ овог древног града о њему је писао да је "величанственији од свега што су Грчка и Рим оставили иза себе".[15] У 11. веку, у држави се јавља политичка криза у којој су се два, па у неким тренуцима три човека борила за титулу чакравартина. Из овог конфликта, као победник је изашао Сурјаварман II, који је и заслужан за изградњу Ангкор Вата. Био је нарочито суров и империјалистички владар; Напао је државу Чампу, данас у централном Вијетнаму, и проширио границе у јужни и северни Тајланд. Покушао је освојити и Вијетнамску државу, која је тада била само север данашње земље, али та експедиција није била успешна.[16]

Сурјавапмана наследио је Јасовраман II, који је владао од 1160. до 1166, када је збачен са власти од стране једног од његових официра након што се вратио из Тајланда. Принц Џајаварман VII је у овом периоду био у Чампи, и када је чуо шта се десило, брзо се вратио кући да се бори за трон. Кући је дошао прекасно; Чами су искористили кризу у Кмеру и напали га, окупирајући све до Ангкора. Џајаварман је после чак десет година успео да истера Чаме из Кмера и обнови династијску власт, процес који је коначно завршио 1191. Након овога почео је да гради многе пројекте, најскупље у историји средњовековног Кмера од којих су многи, заједно са Ангкор Ватом, симболи Камбоџе данас. По Џајавармановим списима, у овим пројектима учествовало је на стотине хиљада људи. Најпознатији од ових пројеката је Бајон, храм невероватних пропорција. Сам Џајаварман је био мајахана будиста, али је, као и његови претходници, био религијски толерантан према хиндуистима и другим сектама будизма. Упамћен је по својој дугој владавини; умро је 1220.[17]

После његове смрти Кмер почиње нагло да пропада културно а полако и политички; мало храмова и грађевина уопште је направљено у овом периоду. Иако је Џајавармановим походом Чампа неутралисана као претња за Кмер, појављују се нове краљевине у Тајланду које су након одређеног периода успеле да потпуно збаце кмерску хегемонију. Ипак, током свега овога, Ангкор је остао велики град који је блистао од богатства. Импресионирао је кинеског дипломату Жуа Дагуана током његове посете 1296. У овом периоду теравадски будизам постаје заступљен у Кмеру, што многи историчари предвиђају је додатно подтукло политичку моћ земље. Таи су наставили своје нападе на Кмер и евентуално су направили своје утврђење близу данашњег Бангкока које су базирали на Ангкору. Убрзо је кмерска елита прешла у овај град, и Кмер као држава се потпуно повукао на југ данашње Камбоџе, изгубивши политичку моћ у потпуности.

Хегемонија Сијама и Вијетнама[уреди]

У периоду пропасти Кмера (15. век) културни и политички центар Камбоџе се полако премешта ка југу, у њену данашњу позицију. Тајландска краљевина Ајутаја је држала чак и сам Ангкор до краја шеснаестог века. Тензије између Таја и Кмера су биле веома високе и иако су били у политичком миру, рат је увек био на ивици. У тренутку када је Ајутаја ослабила од ратова са Бурманским племенима, Камбоџа је успела да поврати Ангкор и почела га хитро обнављати. Може се слободно рећи да је ово задњи период успеха у кмерској историји, када је држава поново, махом на кратко, постала центар региона. Након опоравка Ајутаје, Тајланђани су били спремни за контра офанзиву, и 1590-их су упали у Камбоџу и опљачкали главни град, који је тада био Ловек, северно од данашње престонице. Ова офанзива је потпуно разорила сву политичку моћ коју је Камбоџа имала, а наредни владари нису помогли ситуацији; углавном неспособни и слаби у сопственој земљи, са спољном политиком нису имали ни мало више среће, ослањајући се на Сијам (Тајланд) и Вијетнам, нове регионалне силе, за заштиту и уопште опстанак своје земље. Ово је ограничавало суверенитет Камбоџе, и чудо је што је држава уопште опстала, чак и у овом квази-независном облику; опстанак се уопште може преписати заузетости две већ споменуте силе са другим, битнијим проблемима.[18]

Сијамско-Вијетнамски рат[уреди]

Краљ Нородом.

Како су Сијам, Вијетнам и Камбоџа постали једине државе у Индокини, а Камбоџа скакала из једне интересне сфере у другу, рат између две силе у Камбоџи био је неизбежан. Сијамци су као свог вазала на трон поставили краља Енга, уз то да Енг Сијаму преда пограничне територије. Енг је владао кратко, и на трон Камбоџе дошао је његов син, Чан II. Чанова браћа су била незадовољна својом позицијом у држави и тражили су додатну моћ, па чак и трон од Чана, због чега је он затражио помоћ од Нгујена, династије која је тада владала Вијетнамом, док су Сијамци подржали Чанову браћу. У овом периоду није било војног конфликта између две силе, то јест, све док Чан није умро 1835. Вијетнамци су успели да на трон ставе безмоћну принцезу Меи, и самим тим завладају већином Камбоџе. Ово је трајало до 1841. када се Чанов брат, Дуонг, вратио из Бангкока у Камбоџу подржан Сијамском војском. Рат је тим отпочео и трајао је све до 1848, када су Вијетнамци коначно пристали да повуку своју војску из земље, тиме враћајући Камбоџу под хегемонију Сијама. Политичка ситуација у Камбоџи је остала јако нестабилна, и Дуонгов син, Нородом, није успео ни да се крунише.[19]

Модерна историја[уреди]

Француска колонијална власт[уреди]

Французи су у Индокину ушли с циљем окупације Вијетнама; Камбоџа им уопште није била у плану. Тек када су схватили претњу Британаца и Сијама за њихове позиције око Меконга, чији тачан ток у ово време није био познат Европљанима, су почели операције у Камбоџи. Нородом је пристао, под притиском француских официра у Вијетнаму, да потпише уговор којим би Камбоџа постала протекторат француске 1863. Наредне године је коначно крунисан за краља Камбоџе. Француска власт је у почетку била веома либерална, и Нородом је веома профитирао од овога, јер су Французи помагали у гушењу побуна. Међутим, 1870-их Французи врше све већи и већи притисак на унутрашњу политику Камбоџе. Нородом се опирао овим реформама до мере да су га Французи натерали да 1884. под нишаном потпише уговор којим се Камбоџи одузимају скоро све политичке слободе, и она од тада ефективно постаје колонија. Овај уговор је прошао још горе са народом, нарочито са официрима, и отворена побуна против колонијалне власти. Рат против Француза се окончао 1886, и био је задња побуна против француске власти до краја Другог светског рата. Камбоџани су технички победили рат, и Французи су им дали одређене привилегије, али елита се све више ослањала на француску власт, а краљево лоше здравље је нарушило империјални ауторитет. Нородом је умро 1904, и наследио га је син Сисоват, који је био много наклоњенији француској власти. За његово време Камбоџи су враћене пограничне територије које је узео Сијам када су поставили Енга на власт. Сисоват није имао много снаге у земљи, и титула краља је постала више симболичка него административна у својој природи. Сисоват је владао 23 године до 1927, за које време се дешавала блага модернизација земље, наиме изградња модерних путева.[20] Модернизација се наставља са Сисоватовим наследником Монивонгом, који је владао до 1941. и за чије време је завршена прва пруга у Камбоџи и изашле прве новине на кмерском језику (Нагара Вата).[21]

Године 1941. Јапанско царство започиње своју кампању у југоисточној Азији и окупира Француску Индокину, укључујући и Камбоџу. Француски колонисти су и даље остали у управној власти у Индокини, иако је она пала под власт Јапана, и за Монивонговог наследника су изабрали његовог унука Нородома Синахука, који је тад имао 18 година и Французима служио као марионета. Међутим, Јапанци су француску администрацију из индокине избацили маја 1945, и Камбоџа је под притиском Јапана прогласила независност. Ово није дуго трајало, те се завршетком Другог светског рата Французи враћају у Камбоџу, установљавају своју власт и хапсе националистичке политичаре.

Независност[уреди]

Комунистички режим[уреди]

Савремена историја[уреди]

Становништво[уреди]

Етничке и религијске групе[уреди]

Кмери су једини конститутивни народ Камбоџе; ова земља је њихова нација, те није ни чудо што чине већину популације (90-93% становништва). Из овог податка се јасно види да је Камбоџа етнички хомогена земља. Постоји мноштво националних мањина у Камбоџи, али су њихове популације толико мале да се често колективно називају "Брдски Кмери" и ни не појављују на пописима (укупно их је око 100.000). Две многољудније националне мањине су Чами и Вијетнамци. Чами су народ који има велику историју и у Камбоџи и Вијетнаму, међутим у овој другој се њихов идентитет скоро потпуно изгубио. У Камбоџи чине 0.8-1% популације са око 250.000 људи.[22] Вијетнамаца је доста више (750.000)[23] и они чине 4% популације.

Званични и најраспрострањенији језик је кмерски језик из аустроазијске језичке породице. Француски језик је некада био главни језик споразумевања и образовања у Индокини. Данас га разумеју старији људи, док је због великог броја туриста сада међу младима популарнији енглески.

Доминатна религија је теравадски будизам, који је најзаступљенији у Кмерској популацији (93%). Дошао је у Камбоџу у 13. веку са Шри Ланке. Чами већински прате ислам, док Вијетнамци највише припадају католичкој цркви и другим мањим религијским покретима. Протестантизам се у скорије време појављује са урбаном популацијом и чини 2% свих вероисповести.

Социологија[уреди]

Кућица за складиштење пиринча.

Камбоџа је увек била изразито рурална земља; већина популације живи у насељима са мање од десет хиљада становника. До 1970-их људи су живели већином у селима од око 300 људи, распрострањених по централној низији и близу реке Меконг, организовани у мале породичне заједнице. Ова села су била у заједницама са другим малим селима, које би често обједињавао један будистички храм (ват). Начин живота се драстично променио доласком комуниста на власт, који су спровели колективизацију и расељавали сељаке у места веће популације. Иако је овај процес заустављен 1980-их, већина људи се нису вратили својим старим животима. По студији из 2013, око три четвртине Камбоџанаца живи у селима.

Урбана популација је већином концентрисана око Пном Пена, главног града, који је утемељен на ушћу Меконга. Пре комунистичког режима, град је имао 500 хиљада људи, али је популација нагло порасла на два милиона због избеглица. После овог периода, град је виртуелно напуштен, али је доживео препород 1979. и од тада му константно расте популација.[24] Данас има око 1,500,000 становника, док су други градови у земљи, као што су Та Кмау, Бат Дамбанг и Сисофон драстично мањи.[25]

Већина Камбоџанаца живи у плодним плавним равницама око реке Меконг и језера Тонле Сап. Годишњи раст становништва износи преко 2% (стање 2003).

Привреда[уреди]

Главне привредне активности су пољопривреда, туризам и производња одеће и обуће. Камбоџа је у двадесетогодишњем грађанском рату изгубила велик део инфраструктуре, а становништво је, посебно рурално, врло слабо образовано што успорава привредни и економски развој. БДП је у 2003. био 1.900 УСД по глави становника (изражено у ППП-у).

Саобраћај[уреди]

Административна подела[уреди]

Култура[уреди]

Национални празник Камбоџе је 9. новембар, дан када је 1953. принц Нородом Сиханук прогласио независност Камбоџе.

Култура Камбоџе је традиционална и хијерархијска. Старији људи уживају посебно поштовање.

Кулинарство[уреди]

Камбоџанска кухиња се базира на пиринчу, риби и поврћу. Слична је тајландској, али је мање љута. Многа јела се зачињавају сосом или пастом од рибе. Млеко од кокоса је важно као прилог и основа за неке посластице. Приметни су страни утицаји попут индијског карија и кинеских резанаца.

У делти Меконга специјалитет су, поред рибе, и печене змије. У пољима пиринча око ове реке живи велики број неотровних врста змија које се користе у исхрани.

Спорт[уреди]

Омиљени спортови у Камбоџи су фудбал, трке чамаца и борилачки спортови (варијанте бокса и рвања).

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-01. 
  4. ^ „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-01. 
  5. ^ „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-01. 
  6. ^ „Cambodia - Climate”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-01. 
  7. ^ „Cambodia - Climate”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-01. 
  8. ^ „National Animal of Cambodia” (на језику: енглески). 2017-04-30. Приступљено 2018-08-01. 
  9. ^ „Cambodia - Climate”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  10. ^ „Cambodia - History”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  11. ^ „Cambodia - History”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  12. ^ „Cambodia - History”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  13. ^ „Cambodia - History”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  14. ^ „Cambodia - Angkorean civilization”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  15. ^ Гек, Роланд (2006). Сва чуда света, књига друга. Србија: Народна Књига, Политика, Новине и магазини д.о.о. стр. 13. 
  16. ^ „Cambodia - Angkorean civilization”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  17. ^ „Cambodia - The decline of Angkor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  18. ^ „Cambodia - Tai and Vietnamese hegemony”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  19. ^ „Cambodia - Tai and Vietnamese hegemony”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-03. 
  20. ^ „Cambodia - Tai and Vietnamese hegemony”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-03. 
  21. ^ „Cambodia - Tai and Vietnamese hegemony”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-03. 
  22. ^ Project, Joshua. „Cham, Western in Cambodia” (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-03. 
  23. ^ Project, Joshua. „Vietnamese in Cambodia” (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-03. 
  24. ^ „Cambodia - Religion”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-02. 
  25. ^ „World Gazetteer: Cambodia - largest cities (per geographical entity)”. archive.fo. 2013-01-11. Приступљено 2018-08-02. 

Спољашње везе[уреди]