Sui generis
Sui generis je novolatinski izraz koji u doslovnom prevodu glasi svoje vrste/roda,[1] a označava da je nešto jedinstveno po svojim karakteristikama.[2] Izraz su uveli sholastički filozofi, kako bi označili ideju, entitet ili realnost koja se ne može uključiti u širi koncept. U strukturi „rod → vrsta” vrsta koja predstavlja svoj rod je sui generis.
Pravna primena[uredi | uredi izvor]
U pravu, sui generis je stručni izraz koji se koristi da identifikuje pravnu klasifikaciju koja postoji nezavisno od drugih kategorizacija usled svoje jedinstvenosti.
Političke nauke[uredi | uredi izvor]
U političkim naukama, Evropska unija predstavlja nesvakidašnje (u poređenju sa drugim međunarodnim organizacijama) političko udruživanje, zbog čega se ona naziva geopolitičkim entitetom sui generis. EU se često opisuje kao nešta između konfederacije i federacije. Za staro Sveto rimsko carstvo se takođe može upotrebiti ovaj izraz, usled jedinstvene organizacije i mesta koje u evropskoj istoriji ima ovaj entitet.
Sociologija[uredi | uredi izvor]
U sociologiji Emila Dirkema, sui generis se koristi da ilustruje njegove teorije o socijalnoj egzistenciji. Dirkem smatra da je društvo, pošto je postojalo pre nego što je bilo koja trenutno živa osoba rođena, nezavisno od svih individua. Njegovo sui generis (ovaj izraz je kod njega po značenju vrlo blizak izrazu ’nezavisan’) društvo će štaviše nastaviti svoje postojanje i kada individua prekine svoju interakciju sa njim.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (3. dopunjeno izd.). Novi Sad: Prometej. str. 1613. ISBN 978-86-515-0219-7.
- ^ Vujaklija, Milan (1980). Leksikon stranih reči i izraza (PDF). Beograd: Prosveta. str. 881.