Иван Клајн
| Иван Клајн | |
|---|---|
Иван Клајн
|
|
| Датум рођења | 31. јануар 1937. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) српски је филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
Садржај
Биографија[уреди]
Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894—1981) и Стане (1905—1986) рођене Ђурић. По оцу је хрватско-јеврејског порекла.[1] Завршио је 1961. студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002–2003)}, Италијанско–српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.
Ожењен је Александром која је такође професор италијанског језика, и имају сина.
Књиге и чланци[уреди]
Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог српско(хрватског) језика, најпре у Борби, затим у Политици и у Илустрованој Политици“, а последњих десетак година у НИН-у.
Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима и 18 књига:
- Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971)
- Историјска граматика шпанског језика (Београд, 1977)
- Разговори о језику (Београд, 1978)
- Језик око нас (Београд, 1980)
- О функцији и природи заменица (Београд, 1985)
- Писци и писмењаци (Нови Сад, 1994)
- Испеци па реци (Нови Сад, 1998)
- Италијанско-српски речник (досад пет издања; последње: Београд, 2011)
- Речник нових речи (Нови Сад, 1992)
- Лингвистичке студије (Београд, 2000)
- Странпутице смисла (Београд, 2000)
- Творба речи у савременом српском језику — први део (Београд, 2002)
- Творба речи у савременом српској језику – други део (Београд, 2003)
- Речник језичких недоумица (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981)
Заједно са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је Језички приручник у издању Радио-телевизије Београд (1991). У зборнику Српски језик на крају века (1996) написао је одељак о лексици. Његов Речник језичких недоумица доживео је шест издања. За Италијанско-српски речник (друго издање, 2000) добио је награду италијанске владе.
Преводилаштво[уреди]
Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије Ђордана Бруна "Свећар" изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истога аутора.
Чланства[уреди]
Члан је Савета Вукове задужбине. Члан је Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања.. Сарадник је Матице српске.
Енигматика[уреди]
У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака са енигматском тематиком, као и неколико загонетки (нпр. палиндромних реченица) или задатака повезаних са језиком. Део његових енигматских доприноса споменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска, Новска, 2003).
Извори[уреди]
- ↑ Ivan Klajn: Krleža me je učio tajnama fine književnosti Nikolić, Aleksandar, (18. julij 2011.), Blic
Литература[уреди]
- Иван Клајн: Писци и писмењаци, Матица српска, Нови Сад, 1994. (о аутору на пресавитку корица)
- Матица српска — Биографије
