Иван Клајн
 | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Иван Клајн | |
|---|---|
 Клајн | |
| Датум рођења | 31. јануар 1937. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
| Поље | лингвистика |
| Институција | Универзитет у Београду |
Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) бивши је југословенски и садашњи српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 31. јануара 1937. године у Београду, као син Хуга и Стане. По оцу је хрватско-јеврејског етничког порекла.[1] Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду (1961. године). Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana — Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I—II; Београд, 2002—2003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана књига коју потписује Клајн (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица — Београд, 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.
Ожењен је Александром, која је професорка италијанског језика; имају сина.
Књиге и чланци[уреди | уреди извор]
Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог ’српско(хрватског)’ језика, најпре у Борби, затим у Политици и у Илустрованој Политици, а последњих десетак година у НИН-у.
Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима, те 18 књига (испод су дате неке):
- Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971)
- Историјска граматика шпанског језика (Београд, 1977)
- Разговори о језику (Београд, 1978)
- Језик око нас (Београд, 1980)
- Речник језичких недоумица (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица; Београд, 1981)
- Клајн, Иван (2004) [1981]. Речник језичких недоумица (PDF) (6. изд.). Београд: Српска школска књига.
- О функцији и природи заменица (Београд, 1985)
- Писци и писмењаци (Нови Сад, 1994)
- Испеци па реци (Нови Сад, 1998)
- Италијанско-српски речник (досад пет издања; последње: Београд, 2011)
- Речник нових речи (Нови Сад, 1992)
- Лингвистичке студије (Београд, 2000)
- Странпутице смисла (Београд, 2000)
- Творба речи у савременом српском језику — први део (Београд, 2002)
- Творба речи у савременом српском језику – други део (Београд, 2003)
Са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је Језички приручник у издању Радио-телевизије Београд (1991. године). У зборнику Српски језик на крају века (1996) написао је одељак о лексици. Његов Речник језичких недоумица има шест издања до дан-данас. За Италијанско-српски речник (друго издање; 2000) добио је награду Владе Републике Италије.
Преводилаштво[уреди | уреди извор]
Превео је више књига са италијанског и енглеског језика на српски. Његов превод комедије Ђордана Бруна Свећар изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истог аутора.
Чланства[уреди | уреди извор]
Члан је Савета Вукове задужбине. Члан је Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања. Сарадник је Матице српске.
Енигматика[уреди | уреди извор]
У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака енигматске тематике, као и неколико загонетки (нпр. палиндромне реченице) и језичких задатака. Део његових енигматских доприноса поменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска; Новска, 2003).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nikolić, Aleksandar (18. 7. 2011). „Ivan Klajn: Krleža me je učio tajnama fine književnosti”. www.blic.rs. Приступљено 12. 8. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Клајн, Иван (1994). Писци и писмењаци. Нови Сад: Матица српска.
- Матица српска, биографије: Иван Клајн
