Syndermata
| Syndermata | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Kladus: | Gnathifera |
| Kladus: | Syndermata |
| tipovi | |
Syndermata je naziv za grupu beskičmenjaka koja obuhvata slobodno živeće rotatorije (Rotifera) i obligatne endoparazite, akantocefale (Acanthocephala)[1]. Ova dva tipa životinja ranije su udruživane i sa drugim tipovima u grupu pseudocelomatnih protostomija (Aschelminthes)[2][3][4]. U savremenim pogledima na filogeniju beskičmenjaka, pseudocelomatne grupe ne predstavljaju monofiletsku granu, a sindermate su svrstane među lofotrohozoe ili platizoe. Najsrodnija grupa sindermatama je možda Cycliphora, čiji predstavnici, slično pojedinim rotatorijama, žive komensalno na rakovima, poseduju veoma izražen polni dimorfizam (sićušni mužjaci) i sistem za varenje u vidu slova U. Ove sličnosti, međutim, mogu biti posledica konvergentne evolucije. Na osnovu postojanja i slične građe „vilica” sindermate se grupišu sa tipovima Gnathostomulida i Micrognathozoa u grupu nazvanu Gnathifera[5]
Sistematika i filogenija[uredi | uredi izvor]
Tip Acanthocephala je monofiletska grupa, koja obuhvata četiri klase: Archiacanthocephala, Palaeacanthocephala, Eoacanthocephala i Polyacanthocephala. Ove klase izdvojene su na osnovu pojedinih morfoloških karaktera (položaj lakunarnog sistema u epidermisu, oblik i broj cementnih žlezdi mužjaka) i filogenetske i ekološke srodnosti domaćina.
Tip Rotifera obuhvata mikroskopski sitne organizme koji naseljavaju slatke i slane vode, jastučiće mahovina i vlažna zemljišta. Pojedine vrste žive kao komensali sa rakovima. Najčešće se dele na tri klase: Bdelloidea, Monogononta i Seisonidea. Prva klasa se razmnožava isključivo partenogenetski, dok se u druge dve klase menjaju bespolni i polni način razmnožavanja.
Srodnost rotatorija i akantocefala je pretpostavljena i na osnovu morfologije predstavnika, a metode molekularne sistematike su samo potvrdile ove pretpostavke. Međutim, filogentski odnosi između predstavnika nisu u potpunosti pojašnjeni. Akantocefale predstavljaju monofiletsku grupu, ali postoji nekoliko scenarija za objašnjenje odnosa sa pojedinačnim grupama (klasama) rotatorija. Najprihvaćeniji scenario je „ugnežđenost” unutar rotatorija i najbliža srodnost sa grupom Bdelloidea, sa kojom ih morfološki povezuje prisustvo lemniskusa i slična građa proboscisa[6].
Literatura[uredi | uredi izvor]
- ^ García-Varela M., Nadler S.A. 2006. Phylogenetic relationships among Syndermata inferred from nuclear and mitochondrial gene sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution 40:61–72.
- ^ Brusca R.C., Brusca G.J. 1990. Invertebrates. Sinauer, Sunderland, MA.
- ^ Hyman L. 1951. The Invertebrates: Acanthocephala, Aschelminthes, and Entoprocta. McGraw-Hill, New York.
- ^ Ruppert E.E., Barnes R.D. 1994. Invertebrate Zoology, sixth ed. Saunders College Publ., Fort Worth.
- ^ Sørensen M.V. 2003. Further structures in the jaw apparatus of ‘’Limnognathia maerski’’ (Micrognathozoa), with notes on the phylogeny of the Gnathifera. J. Morphol. 255: 131–145.
- ^ Lorenzen S. 1985. Phylogenetic aspects of pseudocoelomate evolution. In: Conway Morris, S., George, J.D., Gibson, R., Platt, H.M. (Eds.), The Origins and Relationships of Lower Invertebrates. Oxford University Press, Oxford, UK, pp. 210–223.