Ротаторија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ротаторије
Rotifer.jpg
Ротаторија
Таксономија
Царство: Animalia
(нерангирано): Syndermata
Тип: Rotatoria (Rotifera)
Класе

Seisonacea
Bdelloidea
Monogononta

Ротаторија (Rotatoria, Rotifera) су бескичмењаци микроскопске величине код којих се на предњем делу тела (глави) налази корона трепаља (цилијарна корона), на задњем делу стопало, а између ова два крајња дела је труп. Има их око 2000 врста које највише насељавају слатке и брактичне воде, мада има и оних које живе у морима и мочварама.

Имају неке особине по којима су посебна група животиња, као што су:

  • ћелијска, одноцно, једарна константност;
  • анабиоза, када у полуосушеном стању могу да проведу дуг период у мировању и тада су врло отпорне на неповољне услове у спољашњој средини; истовремено у таквом стању ветар или животиње их могу пренети на велика одстојања; фасцинанатан податак је да у стању анабиозе могу да проведу и 3-4 године, а када наступе повољни услови за њихов живот за само неколико минута се враћају у активност;
  • код многих врста построје само женке које се размножавају партеногенетски.
  • цикломорфоза, која се огледа у томе да женке могу да промене облик у току године под утицајем одређених срединских чиниоца; та способност је у вези са партеногенезом.

Начин живота ових сићушних животиња је разноврстан:

  • неке врсте су сесилне;
  • неке се крећу пузањем или пливањем;
  • мањи број врста су епизоичне и паразитске;

Тело је покривено кутикулом која може да:

  • у репном региону буде у виду прстенова па тај део изгледа као да је сегментисан.
  • око тела награди кућицу (лорику).

На главеном делу се налазе:

  • уста која се налазе на трбушној страни и окружена су короном од трепаља по којој су добиле латинско име јер рад трепаља изгледа као точкови који се окрећу; помоћу њих се крећу и потискују храну ка устима; уста се настављају у ждрело у облику органа за жвакање, мастракса (mastrax) изграђеног од кутикуларних делова;
  • чекиње;
  • појединачне очи и парне очне мрље;

Труп садржи многобројне израштаје у виду:

  • чекиња
  • туберкула
  • трноликих израштаја
  • дорзалне и латералне антене са многобројним длачицама.

На граници између трупа и стропала, на средини леђне стране налази се анални отвор.

Стопало се завршава:

  • израштајима којих има највише четири;
  • лепљивим диском.

Класификација[уреди]

Овај тип животиња подељен је на три класе:

  1. сеизонаце (Seisonacea) су искључиво морске врсте које воде епизоичан начин живота на раковима са најпознатијим родом:
  2. бделоиде (Bdelloidea) су слободноживеће, искључиво слатководне врсте женки које се размножавају партеногенетски; представници су родови:
  3. моногононте (Monogononta) су искључиво слатководне врсте са израженим полним диморфизмом које се могу размножавати полно или партеногенезом; родови су:

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.

Спољашње везе[уреди]