Pređi na sadržaj

Ivar Beskosni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vikinzi na brodu
Lični podaci
Puno imeIvar Beskosni
Datum rođenja794.
Datum smrti873.
Mesto smrtiDablin,
„Hyngwar”, Ivarovo ime kako se pojavljuje u Srednje Engleskom manuskriptu iz petnaestog veka.[1]

Ivar Beskosni (stnord. Ívarr hinn Beinlausi) bio je legendarni vikinški vođa i komandant koji je pokorio prostore današnje Engleske. Kako se navodi u Priči o Ragnaru Lodbroku, bio je sin Ragnara i Aslaug. Njegova braća su bili Bjorn Gvozdeni, Halfdan Ragnarson, Hvitserk, Sigurd Zmija-u-Oku i Uba.

Poreklo njegovog nadimka nije sigurno. Sage ga opisuju kao čoveka sa manjkom kostiju, što bi moglo da ukazuje da je bolovao od osteoporoze, poznato je da se kod ljudi koji boluju od ove bolesti kosti ne formiraju pravilno i da se njihova tela i ekstremiteti mogu savijati van uobičajenih ograničenje zglobova i prouzrokovati druge loše efekte. Što je bilo poznato još u vreme Starih Grka i Rimljanima. Takođe je moguće i da je imao ono što se danas naziva Ehlers-Danlosov sindromom. To je bilo poznato na Britanskim ostrvima, ali je bilo slabo shvaćeno do 1900. tih godina. Po Priči o Ragnaru Lodbroku, Ivar je je rezultat prokletstva. Njegova majka Aslaug, Ragnarova treća žena, je bila velva (ženski šaman u Nordijskoj mitologiji). Prorekla je da ona i njen muž moraju sačekati tri noći pre nego što konzumiraju brak, pošto se vrati sa dugog puta (odnosi se na pljačkanje po Engleskoj). Ipak Ragnar se nije mogao suzdržati posle dugog vremena koje su proveli razdvojeni i nije poslušao njeno predskazanje. I kao rezultat, Ivar je rođen sa slabim kostima.[2]

Druga teorija opet govori o tome da je bio poznat kao „Omraženi”, što bi na latinskom bilo exosus. Dok bi srednjovekovni prevodilac sa osnovnim znanjem latinskog jezika lako mogao to prevesti kao ex(bez) os(kostiju), i odatle nastaje „Beskosni”,[3] iako je teško usaglasiti ovu teoriju sa direktnim prevodom njegovog imena datom u Nordijskim izvorima.[2]

Iako sage opisuju Ivarovu fizičku nesposobnost, takođe naglašavaju njegovu mudrost, lukavost, strategiju i borbene taktike.[4] Često ga smatraju istim Imarom, osnivačem Uí Ímair dinastije koje je od sredine devetog do desetog veka vladala Nortambrijom iz Jorka, i dominirala regiom Irskog mora kao Kraljevina Dublin.[5]

Hronologija

[uredi | uredi izvor]
  • 865 : Velika paganska armija, predvođena Ivarom, napada Anglosaksonsku Heptarhiju.[6] Heptarhija je zajedničko ime za sedam kraljevstava Istočna Anglija, Eseks, Kent, Mercija, Nortambrija, Saseks i Veseks. Napad je organizovan od strane Ragnarovih sinova kako bi se osvetili kralju Eli od Nortambrije koji je navodno pogubio njihovog oca Ragnara 865 tako što ga je bacio u jamu sa zmijama, ali istorijski ovo nije potvrđeno.[7][8] Po sagi Ivar nije preovladao Elu, nego je tražio pomirenje. Jedino je tražio od njega onoliko zemlje koliko može da pokrije jednom kožom vola, a za uzvrat se zakuneo da nikad neće zaratiti sa Elom. Onda je Ivar isekao volovsku kožu u toliko sitne trake da je mogao da okruži čitavu tvrđavu (u starijim sagama govori se da je to bio Jork, a po novijim da je u pitanju London) koju bi uzeo za sebe.
  • U kasnijem periodu sledeće godine armija se okrenula severu i napala Nortambriju, konačno zarobivši Elu u Jorku 867.[9] Po legendi, Ela je pogubljen od strane Ivara i njegove braće korišćenjem takozvanog „krvavog orla”, metoda pogubljenja u kojoj se žrtvi otvara grudni koš sa zadnje strane i pluća se izvlače napolje, formirajući oblik sličan krilima ptice.[5] Kasnije te godine armija se pomerila južno i napala kraljevstvo Mercije, osvajajući Notingem, gde su proveli zimu. Kralj Burgred od Mercije, je odgovorio na ovu pretnju savezom sa Zapadno Saksonskim kraljem Ethelredom od Veseksa, i zajedničkim snagama opseli su grad. Ipak anglosaksonci nisu uspeli da preuzmu grad, ali primirje je dogovoreno, što je značilo da će se Danci povući nazad u Jork.[9] Velika paganska armija je ostala u Jorku duže od jedne godine, prikupljajući snagu za naredne napade.[9]
  • Ivar i Uba su prepoznati kao komandanti Danske armije kada su se vratili u Istočnu Angliju u 869.
  • Ivar nestaje iz istorijskih dokumenata nešto posle 870.[9] Njegova krajnja sudbina nije sigurna.

Smrt

[uredi | uredi izvor]

Anglosaksonski hroničar Ethelverd zapisuje njegovu smrt 870.[10]

Godine 1686, radnik na farmi po imenu Tomas Voker otkriva Skandinavsku grobnicu kod Reptona u Derbiširu, blizu bojnog polja gde je Velika Paganska Armija zbacila Merciskog kralja Burgreda. Veliki broj skeleta je okruživalo telo - dve stotine ratnika i pedeset žena - što je značilo da je čovek koji je sahranjen tu bio izuzetno visokog društvenog statusa. Pretpostavlja se da je spomenuta grobnica verovatno poslednje prebivalište čuvenog Ivara.[11]

Po sagi, Ivar je naredio da bude sahranjen na mestu koje je povoljno za napad, i prorokovao da dokle god je tako, neprijatelji koji dolaze na tu zemlju će se susresti sa malo uspeha. Ovo proročanstvo se ostvarilo, kaže saga: „kada je Vilhjalm (Vilijam I od Engleske) došao na obalu, otišao je do grobnice i slomio Ivarnovu ploču, videvši da Ivarovo telo nije istrulelo. Vilhjalm je napravio veliku vatru nad Ivarnovim telom i spalio ga... Samim tim Vilhjalm je uspeo sa svojom invazijom i postigao pobedu”.[12]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hervey, Francis (1907). Corolla Sancti Eadmundi = The garland of Saint Edmund, king and martyr
  2. ^ a b Baker, Mick. "Anglo-Saxon Britain: In the Footsteps of Ivarr the Boneless". The History Files. Retrieved 1 September 2016
  3. ^ Ferguson, Robert (2009). The hammer and the cross: a new history of the Vikings. London: Allan Lane. ISBN 0713997885. OCLC 609990781
  4. ^ Mahoney, Mike. "Ivar the Boneless". www.englishmonarchs.co.uk. Retrieved 2017-04-14.
  5. ^ a b Holman, Katherine (2007). The northern conquest: Vikings in Britain and Ireland. Oxford: Signal Books. . ISBN 9781904955344. OCLC 166381361
  6. ^ Venning, Timothy (2013-06-19). The Kings & Queens of Anglo-Saxon England. Amberley. ISBN 9781445608976.
  7. ^ Munch, Peter Andreas (2010-09-10). Olsen, Magnus, ed. Norse Mythology: Legends Of Gods And Heroes. Kessinger Publishing, LLC. ISBN 9781164510307.
  8. ^ Jones, Gwyn (1984-11-01). A History of the Vikings (Revised ed.). Oxford University Press. ISBN 9780192158826.
  9. ^ a b v g Forte, Angelo; Oram, Richard; Pedersen, Frederik (2005-05-30). Viking Empires(First ed.). Cambridge University Press. ISBN 9780521829922.
  10. ^ Giles, J. A., ed. (2010-09-10). Six Old English Chronicles: Ethelwerd's Chronicle, Asser's Life Of Alfred, Geoffrey Of Monmouth's British History, Gildas, Nennius And Richard Of Cirencester. Kessinger Publishing, LLC. ISBN 9781163125991.
  11. ^ Arnold, Martin (1562-01-01). The Vikings: A Short History by Martin Arnold. The History Press.
  12. ^ mythologian.net. Retrieved 2017-04-19.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивар_Бескосни&oldid=27878790”