Сага (књижевност)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прва страница исландске Hrafnkels саге, 17. век

Сага (од старонордијске ријечи за "нешто речено", "испричано") је израз који у најширем смислу означава приповетку или спомен на неки догађај сачуван усменом предајом. У ужем смислу се под тиме подразумевају приче које описују древну скандинавску или германску прошлост, односно све приче традиционалне нордијске књижевности, чији аутор није познат. Оне могу имати различан облик, садржај и тему па се тако нпр. знају разликовати једностван фолксага (народна сага) и дјурсага (сага о животињама), односно нешто развијенији облик хјалтесага (сага о херојима) које имају епски карактер. Саге су у правилу написане у прози, понекад могу имати делове у стиховима.

Етимологија[уреди]

Назив сага вероватно долази из исландскога језика исл. segja; причати, испричати.[1]

Групе сага[уреди]

Традиционално се дијеле у пет група.

  • саге о краљевима, које описују владавину првих норвешких краљева
  • исландске саге, које описују живот и пустоловине нордијских досељеника на Исланду у 10. и 11. веку
  • сувремене саге, које су о животу исландских бискупа у 12. и 13. веку писали њихови сувременици (Стурлунга сага)
  • легендарне или саге о старим временима (Форналдарсага), које описује најдревнију прошлост, и представљају главни извор нордијске митологије
  • витешке саге, које представљају пријевод француских Цхансонс де гесте.


Израз сага се касније почео користити и ван контекста нордијске књижевности, односно за вишедјелна, сложена дјела фикције која својим садржајем имају епски карактер (нпр. сага Звездани ратови, Сумрак Сага и сл.)

Рефренце[уреди]