Karta Ptolemeja
Karta Ptolemeja ili Ptolomejeva mapa - je mapa sveta i 26 posebnih mapa zemljine površine, koje je drevni grčki naučnik Klaudije Ptolemej priložio su svom traktatu „Vodič kroz geografiju“. Traktat je napisan oko 150. godine. U mapama se pominje oko 8000 gradova i mesta sa njihovim geografskim koordinatama.
Originali karata su izgubljeni, ali je sam traktat otkriven na razmeđu 13. i 14. veka. Pre ere velikih geografskih otkrića, Ptolomej je Evropljanima služio kao glavni izvor geografskih informacija. Na osnovu njegovih opisa renesansni kartografi uspeli su da rekonstruišu izgubljenu mapu sveta.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ptolomejev spis „Vodič kroz geografiju“ napisan je oko 150. godine. Traktat je otkriven oko 1300. godine. Najstariji poznati primerak čuva se u biblioteci manastira Vatoped - izdanje potiče iz 11. veka, knjiga je napisana na pergamentu - dužina stranice je 37 cm, širina 25 cm. Knjiga se sastoji od 66 stranica sa tekstom i 42 stranice sa mapama u boji.
Opis[uredi | uredi izvor]
Ptolomejeva karta sastoji se od objedinjene mape celog sveta poznatog do tada i 26 detaljnijih mapa: 10 regionalnih mapa Evrope, 4 mape Afrike, 12 mapa Azije.
Ptolomejeve mape sadrže mnogo grešaka. Eratosten je izračunao skoro tačnu vrednost zemljinog obima, ali ga je Posejdonije smanjio za više od četvrtine i upravo tu pogrešnu vrednost je koristio Ptolomej. Ptolomej je povukao nulti meridijan kroz Kanarska ostrva. Zbog prikaza preterane veličine Azije od strane moreplovaca tog doba, ispostavilo se da se svet poznat do tada protezao više od 180° (zapravo 130°).
Na 180. meridijanu mape Ptolomeja nalazi se Kina - džinovska kopnena masa koja se proteže od vrha karte do ekvatora. Prema Ptolomejevoj mapi, nepoznati deo azijskog kontinenta proteže se do Tihog okeana. Ovo je bio klasični Ptolomejev pogled na Zemlju kao sferu smanjenu za četvrtinu u poređenju sa njenom stvarnom veličinom tokom više od desetak vekova i pokrivenu kopnom, zauzimajući 2/3 severne hemisfere.
Uticaj Ptolomejeve mape[uredi | uredi izvor]
Ptolomejevi spisi stekli su takav autoritet da su i vek posle Kolumbovih i Magelanovih otkrića, koja su podrivala osnovne principe Ptolomejeve geografije, mape u stilu Ptolomeja i dalje objavljivane. Neke od Ptolomejevih zabluda uporno su se ponavljale na kartama 17. i 18. veka, a što se tiče unutrašnje Afrike, njegova karta je bila jedina početkom 19. veka. Zbog mape Ptolomeja Hristofor Kolumbo je bio siguran da za dolazak do Indije treba da plovite prema zapadu.