Moran Solnije MS.230

Moran Solnije MS.230
	Avion Moran Solnije MS.230
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1929.
Dužina	6,98
Razmah krila	10,70
Visina	2,80
Površina krila	19,70
Prazan	829
Normalna poletna	1.150
Klipno-elisni motor	1 motor Salmson 9Ab
Snaga	169 kW
Maks. brzina na H=0	206 km/h
Dolet	579 km
Plafon leta	5.000 m

Moran Solnije MS.230 (fra. Morane-Saulnier MS.230) je francuski jednomotorni, dvosedi, visokokrilni avion, mešovite konstrukcije (noseća konstrukcija od čeličnih cevi, konstrukcija krila drvena obloga aluminijumski lim i impregnirano platno) koji se koristio kao avion za obuku pilota i sportski avion, između dva svetska rata za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Početkom 1928. godine francusko ministarstvo za vazduhoplovstvo je raspisalo kunkurs za školski avion namenjen prelaznoj obuci vojnih pilota. Na konkursu su učestvovale firme Bloch, Gourdou-Lesseur, Loire Nieuport i Morane-Saulnier sa svijim avionima. Moran Solnije je ponudio jednokrilac sa visoko postavljenim krilom (parasol), jednim motorom i dva sedišta. Prototip je dobio oznaku MS.230. Pilot učenik i njegov instruktor su sedeli u otvorenim tandem kokpitima ispod krila, na kojem je isečen deo iznad kabine kako bi se olakšala vidljivost nagore i napred. MS.230 je takođe karakteriše robusan stajni trap sa širokim razmakom točkova i dobrom amortizacijom. Trup aviona je bio kružnog oblika. Avion je imao radijalni motor i nije bio naoružan. Prvi let je održan u februaru 1929. godine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Moran Solnije MS.230 je jednokrili, visokokrilni, dvosedi jednomotorni avion mešovite konstrukcije i fiksnim stajnim trapom.

Trup: Noseća konstrukcija trupa aviona je bila potpuno napravljena od čeličnih cevi a oplata od impregniranog platna. Prednji deo aviona (nosač motora) i gornja strana trupa je bila obložena sa aluminijumskim limom. U trupu su se nalazile dve kabine u tandem rasporedu (jedna iza druge). Standardna verzija aviona je imala duple komande. Ivica kabine je bila tapacirana kožom a ispred oba kokpita nalazio se stakleni vetrobran koji su štitili posadu od vetra. Trup je bio oblog poprečnog preseka. Na trupu su sa obe strane aviona postavljeni nogosupi i držači koji su omogućavali bezbedno i lako ulaženje posade u kabine.

Pogonska grupa: Avion je u toku proizvodnje bio najčešće opreman Salmson 9Ab radijalnim vazduhom hlađenim motorom sa 9 cilindara i snage 169 kW (230 KS). Na vratilu motora su bile pričvršćene drvene dvokrake vučne, elise nepromenljivog koraka prečnika 2,8 metara. Nosači motora su bili napravljeni od zavarenih čeličnih cevi.

Krila su relativno tankog profila oslonjena sa paralelnim profilisanim upornicama. Oblik krila je bio gotovo pravougaonik, sa zaobljenim krajevima. Napadna linija krila je bila zakošena u odnosu na osu trupa aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta sa dve drvene ramenjače, a obloge od impregniranog platna. Pokretni delovi krila su takođe imali konstrukciju od drveta dok im je obloga bila od impregniranog platna. Krilne upornice se oslanjaju na konstrukciju stajnog trapa pa ceo sistem predstavlja jednu veoma krutu celinu. Repni delovi vertikalni i horizontalni stabilizatori i kormila pravca i visine su imali konstrukciju od čeličnih cevi a oblogu od impregnitanog platna. Horizontalni stabilizatori su upornicama sa donje strane bili oslonjeni na trup aviona a zatezačima sa gornje strane za vertikalni stabilizator.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa gumenim točkovima velikih dimenzija. Sastojao se od trouglaste viljuške pričvršćene za trup aviona i vertikalni nosač u kome je bio ugrađen uljni amortizer.

Varijante aviona Moran Solnije MS.230[uredi | uredi izvor]

MS.229 - sa motorom Hispano-Suiza H8a V8
MS.230 - sa motorom Salmson 9Ab snage 169 kW, serijska proizvodnja, proizvedeno oko 1.100 primeraka
MS.231 - sa motorom Lorraine 7Mb snage 179 kW
MS.232 - eksperimentalni sa dizel motorom Clerget 9Ca snage 172 kW,
MS.233 - sa motorima Gnome-Rhône 5Ba ili Gnome-Rhône 5Bc snage 172 kW,
MS.234 - sa motorom Hispano-Suiza 9Qa snage 186 kW,
MS.235 - sa motorom Gnome-Rhône 7Kb snage 224 kW, (MS.235H - hidroavion sa plovcima)
MS.236 - sa motorom Armstrong Siddeley Lynx IVC snage 160 kW,
MS.237 - sa motorom Salmson 9Aba snage 209 kW.

Zemlje koje su koristile Avion Moran Solnije MS.230[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Moran Solnije MS.230 je proizveden u 1.100 primeraka. Koristio se kao avion za prelaznu obuku pilota u ratnim vazduhoplovstvima u preko 12 zemalja. U svoje vreme bio je veoma uspešan avion odlikovao se velikom stabilnošću i lako se njime upravljalo. Veoma dugo se koristio tako da je poslednji avion ovog tipa prestao da se koristi 1967. godine što je dug period i za avione potpuno metalne konstrukcije a kamoli za avione mešovite konstrukcije. Pored vojne upotrebe avion se koristio i u civilne svrhe.

Avion Moran Solnije MS.230 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Vazduhoplovni ataše pri francuskoj ambasadi i Beogradu kapetan Žak de Tarle je doleteo 22. maja 1935. godine u Beograd avionom Moran Solnije MS.230. Avion je ima francusku registraciju F-ANJE. To je bio nov avion proizveden 1935. godine, a vlasnik mu je bila francuska vlada. Avion je ostao u Beogradu radi trenaže francuskog vazduhoplovnog atašea. Od jula meseca 1936. godine ovaj avion nosi jugoslovensku registraciju YU-PDT.

Postojao je verovatno još jedan razlog za takvu odluku Francuza. Naime početkom 30-tih godina dvadesetog veka Komanda vojnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (VVKJ) je u cilju modernizacije svoga vazduhoplovstva želela da obnovi avione za prelaznu pilotsku obuku i izbor je pao baš na avion Moran Solnije MS.230. Ovo je izazvalo nezadovoljstvo grupe inženjera iz tehničke službe Komande VVKJ koja je tvrdila da postoje vlastiti kadrovi koji su u stanju da projektuju avion te klase a da je i jugoslovenska aeronautička industrija u stanju da proizvede takav avion. Zbog toga je početkom 1933. godine osnovana konstruktorska grupa koja je van radnog vremena uz saglasnost rukovodilaca projektovala prelazno školski lovački avion pod radnim nazivom „Prototip vazduhoplovno-tehnički“, skraćeno PVT (ovaj naziv aviona je zadržan iako je avion kasnije ušao i u serijsku proizvodnju). Radovi na ovom avionu su završeni u rekordnom roku (projektovanje, izrada prototipa, fabrička ispitivanja i testiranje u opitnoj grupi) tako da je već krajem 1935. godine poručena prva serija od 20 aviona koja je isporučena u toku 1936. Pokazalo se da je ovaj avion bio stvarno bolji od aviona Moran Solnije MS.230. Francuzi su sve to vreme držali ovaj avion na zemunskom aerodromu, sumnjajući da će Jugosloveni uspeti u svojim namerama, za svaki slučaj nije loše da im prvobitno izabrani avion bude pred očima.

Iz jugoslovenskog registra civilnih aviona Moran Solnije MS.230 je izbrisan 1937. godine, a od 1938. godine Francuska ambasada u Beogradu koristi jedan drugi avion Kodron C.635 koji je bio znatno primereniji potrebama ambasade nego što je to bio avion Moran Solnije MS.230.

Sačuvani primerak[uredi | uredi izvor]

Sačuvano je do danas 5 primeraka ovih aviona koji se čuvaju kao muzejski primerci u vazduhoplovnim muzejima u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Španiji i SAD. Pored toga postoji i nekoliko replika ovog aviona koji su u letnom stanju.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]