Ę

С Википедије, слободне енциклопедије
Слово латинице
Велико: U+0118
Мало: U+0119
Српска латиница
A B C Č Ć D
Đ E F G H
I J K L Lj M
N Nj O P R S
Š T U V Z Ž
Остала слова латинице
Q W X Y
Слова са дијакритицима
À Á Â Ã Ä Å
Æ Ā Ă Ą Ȧ Ƀ
Ɓ Ç Ĉ Ð, ð Ď È
É Ê Ë Ė Ę Ě
Ə Ĝ Ğ Ġ Ģ Ĥ
Ħ Ì Í Î Ï Į
İ, і I, ı Ĵ Ķ
Ļ Ł Ľ Ĺ Ñ Ń
Ņ Ň Ŋ Ò Ó Ô
Õ Ö Ø Ő Œ Ō
Ŕ Ř Ś Ŝ Ş Ș
Ť Ț Þ Ù Ú
Û Ü Ŭ Ů Ų Ű
Ŵ Ý Ŷ Ÿ Ź
Ż
Слова латинице
Диграфи латинице

Ę ę (Ę ę; искошено: Ę ę) је слово латинице. Користи се у пољском, литванском и далекарлском језику. Зове се и Е са огоњеком (пољ. e z ogonkiem) (литв. e nosinė). Такође се користи у Наваху да представља носни самогласник [ẽ] и Кенсиу да представља скоро блиски предњи незаобљен самогласник [e̝]. У латинској, ирској и старонордијској палеографији познат је као е каудата (e caudata) - „репаво е“.

Пољски језик[уреди | уреди извор]

У пољској абецеди, ę долази после е. Никада се не појављује као слово на почетку речи, осим ономатопеје ęsi. Нема један одређени изговор и уместо тога, његов изговор зависи од звукова који прате то слово.

Литвански језик[уреди | уреди извор]

На литванском, огоњек, назван nosinė (буквално, „носни“) знак, првобитно је означавао назализацију самогласника, али су око касног 17. века, назални самогласници постепено еволуирали у одговарајуће дуге неносне самогласнике у већини дијалеката. Дакле, ознака је сада де факто показатељ дужине самогласника (дужина етимолошки неносних самогласника се означава другачије), а некада назални ен/ем облици сада се изговарају [еː], као у kęsti (патити) – kenčia (пати или пати), тако да ę више није носно.

Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]

Знак Ę ę
Назив у Уникоду LATIN CAPITAL LETTER E WITH OGONEK LATIN SMALL LETTER E WITH OGONEK
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 280 U+0118 281 U+0119
UTF-8 196 152 C4 98 196 153 C4 99
Нумеричка референца знака Ę Ę ę ę
ISO 8859-2 / ISO 8859-4 202 CA 234 EA
ISO 8859-10 221 DD 253 FD

Слична слова[уреди | уреди извор]

Ѧ ѧ

Ą ą

Ѫ ѫ

A a

Спољашње везе[уреди | уреди извор]