D (слово латинице)
| Latiničko slovo D | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||
| Veliko: D | ||||||
| Malo: D | ||||||
| Standardna slova latinice | ||||||
| A | B | C | D | E | F | G |
| H | I | J | K | L | M | N |
| O | P | Q | R | S | T | U |
| V | W | X | Y | Z | ||
| Slova sa dijakriticima | ||||||
| À | Á | Â | Ã | Ä | Å | Æ |
| Ā | Ă | Ą | Ȧ | Ƀ | Ɓ | Č |
| Ć | Ç | Ĉ | Ċ | Đ | Ð, ð | Ď |
| È | É | Ê | Ë | Ė | Ę | Ě |
| Ə | Ĝ | Ğ | Ġ | Ģ | Ĥ | Ħ |
| Ì | Í | Î | Ï | Į | İ, i | I, ı |
| Ĵ | Ķ | Ḱ | Ļ | Ł | Ľ | Ĺ |
| Ñ | Ń | Ņ | Ň | Ŋ | Ò | Ó |
| Ô | Õ | Ö | Ø | Ő | Œ | Ō |
| Ŕ | Ř | Ś | Š | Ŝ | Ş | Ș |
| ẞ | Ť | Ț | Þ | Ù | Ú | Û |
| Ü | Ŭ | Ů | Ų | Ű | Ŵ | Ẃ |
| Ý | Ŷ | Ÿ | Ź | Ž | Ż | Ẑ |
| Slova Latinice | ||||||
| Digrafi Latinice | ||||||
D (де) је четврто слово латинице, шесто слово Гајице.
Може бити:
- Скраћеница за пречник круга у геометрији. (лат. - diametar)
- Скраћеница за тон d у (музици).
- Скраћеница за деутеријум, изотоп водоника у (хемији).
- У математици римски број 500.
- Међународна аутомобилска ознака за Немачку
- У српском језику D као скраћеницу читамо - De
Историја[уреди | уреди извор]
Слово D је почело као египатски хијероглиф врата, да би се кроз векове развило у D какво данас познајемо.
| Srpska abeceda | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| A | B | C | Č | Ć | D | Dž |
| Đ | E | F | G | H | I | J |
| K | L | Lj | M | N | Nj | O |
| P | R | S | Š | T | U | V |
| Z | Ž | |||||
| Египатски хијероглиф врата |
Прото семитска риба |
Феничко D |
Грчко Delta |
Етрушћанско D |
Римско D |
|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
| Старо Турско D |
Савремено Римско D |
Савремено Курзив D |
Сигнално наутичко D - ICS Delta |
Брајева абецеда D |
Абецеда глувонемих D |
|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- Погледај и Д (ћириличко)
- Погледај и Брајева азбука
- Погледај и Морзеова абецеда
- Погледај и Поморске сигналне заставе
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
D на Викимедијиној остави. |
