Ед (слово)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ед (/eð/, великo словo: Ð, малo словo: ð; такође се пише eth, edh, или eð) слово је које се користи у староенглеском, средњоенглеском, исландском, ферјарском (у којем се зове edd) и елфдалијском језику. Такође се користило у Скандинавији током средњег века, али је касније замењено са dh, касније d. Често се пресловљава као д. Мало слово ð усвојено је да представља звучни зубни фрикатив у Међународној фонетској абецеди.

За разлику од рунског слова þ, ð је модификовано латинично слово. ð није пронађен у најранијим записима староенглеског језика. Студија меркијевих краљевских диплома открила је да је ð (као и đ) почело да се појављује у раном VIII веку, а ð је постала фаворизована варијанта од 780-их.[1] Други извор каже да је слово „изведено из ирског писања”.[2]

Мало слово је задржало закривљени облик слова d средњовековних писара, за разлику од d. ð се користило током англосаксонске ере, али је постепено престало да се користи у средњоенглеском језику, а практично је изашло из употребе до године 1300;[3] þ је преживело дуже, али је на крају замењено диграфом th.

Photo of black handwritten text on a seemingly yellow paper with the top and bottom blurry and vertical middle clear
Узорак исландског рукописа са неколико примера малих слова ð јасно видљив: у речима Borðum, við и niður. Такође је видљиво слово торн (þ) у речи því.

У исландском језику, ð представља звучни зубни фрикатив [ð], који се изговара као th у енглеском that, али се никада не појављује на почетку речи, где се уместо њега користи þ. Слово кад стоји само за себе (и пре речи које почињу са сугласником без гласа), изговара се као [ɛθ̠], дакле, безвучни зубни фрикатив.

У ферјарском језику ð није додељено никаквој конкетној фонеми и јавља се углавном из етимолошких разлога; међутим, то показује где је већина ферјарских клизања; када се ð појављује испред r, у неким речима изговара се [ɡ]. У исландској и ферјарској абецеди ð иде после d.

Ð се такође користило у писаном велшком за представљање гласа /ð/, који је обично представљен као dd.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shaw, Philip (2013). „Adapting the Roman alphabet for writing Old English: evidence from coin epigraphy and single-sheet charters”. Early Medieval Europe. 21 (2): 115—139. doi:10.1111/emed.12012. 
  2. ^ Freeborn, Dennis (1992). From Old English to Standard English. London: Macmillan. стр. 24. ISBN 978-0-7766-0469-5. 
  3. ^ David Wilton (30. 9. 2007). „Old English Alphabet”. Word origins. Приступљено 22. 8. 2010. 
  4. ^ Testament Newydd (1567) [The 1567 New Testament] .

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
  • Pétursson, Magnus (1971), „Étude de la réalisation des consonnes islandaises þ, ð, s, dans la prononciation d'un sujet islandais à partir de la radiocinématographie” [Study of the realisation of Icelandic consonants þ, ð, s, in the pronunciation of an Icelandic subject from radiocinematography], Phonetica, 33 (4): 203—216, doi:10.1159/000259344 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „Thorn and eth: how to get them right”, Operinan, Briem, Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2019, Приступљено 31. 07. 2019 
  • „Älvdalsk ortografi”, Förslag till en enhetlig stavning för älvdalska (PDF) (на језику: Swedish), 2007, Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2007 .