Пређи на садржај

Језичка индустрија

С Википедије, слободне енциклопедије

Језичка индустрија је делатност посвећена олакшавању вишејезичне комуникације, усмене и писане. Према Генералном директорату за превођење Европске комисије, језичка индустрија обухвата делатности превођења, усменог превођења, титловања и синхронизације, глобализацију софтвера и веб страница, развој алата за језичке технологије, организацију међународних конференција, наставу језика и језичко саветовање. [1]

Према Канадском удружењу језичке индустрије, овај сектор обухвата превођење (са усменим превођењем, титловима и локализацијом), језичку обуку и језичке технологије. [2]

Европско удружење језичке индустрије ограничава сектор на превођење, локализацију, интернационализацију и глобализацију. [3]

Старији, можда застарели став ограничава језичку индустрију на рачунарску обраду језика [4] и сврстава је у индустрију информационих технологија.

Нови став проширује овај сектор тако да он укључује и уређивање за ауторе који пишу на другом језику - посебно енглеском - ради међународне комуникације. [5]

Услуге

[уреди | уреди извор]

Особе које олакшавају вишејезичну комуникацију нудећи индивидуализоване услуге - превођење, усмено превођење, уређивање или подучавање језика - називају се језичким стручњацима.

Развој

[уреди | уреди извор]

Превод као делатност постоји бар откад је човечанство пре миленијума почело да развија трговину ; тако да, ако укључимо и усмено превођење, није претерано рећи да је порекло језичке индустрије старије од порекла писменог језика.

Комуникациона индустрија се брзо развијала након доступности Интернета. Достигнућа у индустрији укључују способност брзог превођења дугих текстова на многе језике. Ово је створило нове изазове у поређењу са традиционалним активностима преводилаца, као што је осигурање квалитета. Постоје различити стандарди квалитета, као што су ИСО 17100 Међународне организације за стандардизацију (који се користи у Европи), CAN CGSB 131.10-2017 у Канади [6] и ASTM F2575-14 у САД-у. [7]

У истраживању које је наручио Генерални директорат за писмено превођење ЕК процењено је да је вредност језичке индустрије у европским државама чланицама у 2008. години износила 8,4 милијарде евра. [8] Највећи део - 5,7 милијарди евра - приписан је активностима писменог и усменог превођења, локализације софтвера и глобализације веб страница. Уређивање није узето у обзир. Истраживање је предвидело годишњу стопу раста од 10% за језичку индустрију. У време објављивања истраживања, 2009. године, криза је мање погодила језичку индустрију од осталих индустријских сектора.

Једно поље истраживања у овој индустрији укључује могућност машинског превођења које у потпуности замењује људско превођење. [9]

Расправе

[уреди | уреди извор]

Цене услуга превођења данас су постале честа тема расправе, [10] јер неколико спољних сарадника за превођење наводно иде у потрагу за јефтином радном снагом. Професионална удружења попут IAPTI покушавају да зауставе развој ове ситуације. [11] Флуктуација валута је још један важан фактор. [12]

Поред тога, феномени попут краудсорсинга (набавке од мноштва сарадника) се појављују у великим преводима. [13]

Амерички председник Барак Обама је изнео критике након што је Бела књига 2009. године предложила подстицаје за аутоматско превођење. [14] [15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Language industry web platform”. EC DG Translation. Приступљено 3. 4. 2013. 
  2. ^ „Our industry”. Language Industry Association. Архивирано из оригинала 6. 3. 2013. г. Приступљено 3. 4. 2013. 
  3. ^ „ELIA membership application”. European Language Industry Association. Приступљено 3. 4. 2013. 
  4. ^ „Glossary - Translation Bureau”. Public Works and Government Services Canada. Архивирано из оригинала 05. 05. 2013. г. Приступљено 2009-04-12. 
  5. ^ Matarese, Valerie. Supporting research writing in non-anglophone Europe: reflections and recurring themes (2013). Matarese Valerie, ур. Supporting research writing: roles and challenges in multilingual settings. Oxford: Chandos. стр. 257—268. 
  6. ^ „CAN/CGSB-131.10-2017”. www.scc.ca. Приступљено 2019-12-28. 
  7. ^ „ASTM F2575 - 14 Standard Guide for Quality Assurance in Translation”. www.astm.org. Приступљено 2019-12-28. 
  8. ^ The size of the language industry in the EU. European Commission DG Translation. 2009. ISBN 978-92-79-14181-2. 
  9. ^ Paul, Michael; Andrew Finch; Eiichiro Sumita (2007). „Reducing human assessment of machine translation quality to binary classifiers” (PDF). Proceedings of TMI: 154—162. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2020. г. Приступљено 2009-04-12. 
  10. ^ „Why are rates so low?”. ProZ.com. Приступљено 2011-02-14. 
  11. ^ A new T&I association is born
  12. ^ „Rates for translation services to go up?”. Архивирано из оригинала 2009-01-09. г. Приступљено 2009-10-05. 
  13. ^ „Collaborative translation and crowdsourcing (in English and Portuguese)”. Архивирано из оригинала 2010-04-19. г. Приступљено 2009-06-24. 
  14. ^ White House Challenges Translation Industry to Innovate
  15. ^ „Letter from ATA to President Obama” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Језичка_индустрија&oldid=26797036”