Јован I Велики Комнин
| Јован I | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1238. |
| Породица | |
| Родитељи | Алексије I Велики Комнин Теодора Аксухина |
| Династија | Велики Комнини |
| Трапезунтски цар | |
| Период | 1235 — 1238. |
| Претходник | Andronikos I of Trebyzond |
| Наследник | Манојло I Велики Комнин |
Јован I Велики Комнин је био трапезунтски цар од 1235. до 1238. из династије Великих Комнина.[1][2] Био је најстарији син Алексија I Комнина.
Врло мало детаља је забележено о Јовановој владавини, а и животу. Оно што се поуздано зна је то да је погинуо док је са византијским племством играо човган, претечу коњичке игре поло. Извори наводе да је пао са коња и погинуо.[3]
Јован I Велики Комнин Аксух (грч. Ιωαννης Κομνηνος Αξουχος,)[4][5] је био цар Трапезунтаског царстав од 1235. па до 1238. године, по хроници Михајла Панарета, цар Јован I је владао шест година; иако Вилијам Милер следи Фолмерајера у претпоставци да је ово била грешка и да је цар Јован I Велики Комнин ипак владао три године,[6] друго могуће решење је да је цар Јован I био савладар са својим претходником царм Андроником I Гидом три године, а затим је владао сам још три године.
Позадина[уреди | уреди извор]
Био је најстарији син цара Алексија I од Трапезунта и његове жене коју примарни извори не именују; неки писци су је назвали Теодора Аксухина. Милер сугерише да је он можда био малолетан у време очеве смрти 1222. године, јер је његовог оца наследио Алексијев зет, Андроник I Гид.[7] Током опсаде Синопе, један од извора наводи да је Алексије имао „у Трапезунту одрасле синове који су способни да владају“, па је јасно да је Јован рођен пре 1214. године.[8]
Владавина и смрт[уреди | уреди извор]
Мало је информација забележено о Јовановој владавини, осим да је Јован умро док је играо човган, варијанту коњичке игре поло, која је била популарна међу византијским племством, када је пао са коња и био изгажен до смрти.[9] Његов наследник требало је да буде извесни Јоаникије, који је био монах у манастиру, а на престо се попео Јованов други брат Манојло I. Од Фалмераиера, већина историчара претпоставља да је Јоаникије био син цара Јована I Аксуха, али Панаретова хроника не наводи како је Јоаникије био у сродству са царем Јованом I Аксухом. Рустам Шукуров је тврдио да је Јоаникије био брат и Јована I и Манојла I.[10]
Да ли је цар Јован I издао сребрне новчиће или аспере, спорно је јер неки новији ауторитети верују да се новчићи који му се приписују боље уклапају са асперима искованим током владавине цара Јована II Великог Комнина на основу нумизматичких разлога.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „John I of Trebyzond”. Fandom. Приступљено 17. 1. 2021.[мртва веза](језик: енглески)
- ^ „John I of Trebyzond: Emperor of Trebyzond”. People Pill. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ Давид Комнин
- ^ Kazhdan, Alexander, ed. (1991). Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford: Oxford University Press. p. 64. ISBN 978-0-19-504652-6. (see ODB)
- ^ William Miller, opines that "Axouchos" appears to have been a family name of the Komnenos, "for it had been borne by a Persian, who had been Great Domestic at Constantinople". Trebyzond: The Last Greek Empire of the Byzantine Era, 1926. . Chicago: Argonaut. 1969. pp. 24.
- ^ Miller 1969, стр. 25 and note
- ^ Miller 1969, стр. 19
- ^ A. A. Vasiliev, "The Foundation of the Empire of Trebyzond (1204-1222)", Speculum, 11 (1936), p. 27
- ^ George Finlay (The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204-1461). . Edinburgh: William Blackwood. 1851. pp. 338.n. 1) discusses the possible locations of the hippodrome of Trebyzond where John died.
- ^ Shukurov, "The enigma of David Grand Komnenos", Mesogeios, 12 (2001), pp. 131f (accessed 22 February 2014)
- ^ A.A. Gordus and D.M. Metcalf, "Non-destructive Chemical Analysis of the Byzantine Silver Coinage of Trebyzond", Archeion Pontou, 33 (1975-1976), p. 29
Литература[уреди | уреди извор]
- Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut.
- Радивој Радић (2022). Историја Трапезунтског царства. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-20766-1.
