Радивој Радић

Радивој Радић
Рођење	(1954-01-22)22. јануар 1954. Ливно, ФНРЈ

Радивој Радић (Ливно, 22. јануар 1954) српски је историчар (византолог), универзитетски професор и научни радник.

Биографија

Радић је основну школу завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Београду. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1980. године. Децембра 1985. године одбранио је магистарску тезу „Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века“. У току школске 1985/1986. боравио је седам месеци у Атини на специјализацији као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију „Време Јована V Палеолога“ одбранио је у децембру 1991. на Филозофском факултету у Београду. На постдокторском усавршавању био је 1997/1998. у Центру за византијске студије Дамбертон Оукс у Вашингтону.

У Византолошком институту САНУ запослен је од 1978. Од 1994. Запослен је на Филозофском факултету у Београду, као доцент, а од 2007. је редовни професор и шеф Семинара за византологију. Предаје и на Филозофском факултету у Бањалуци од јесени 1994, као и на Филозофском факултету у Нишу од јесени 1999. године. Историју Византије, а донедавно (новембар 2010) и Историју Старог века предаје и на Филозофском факултету, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

До 2007. Радивој Радић је учествовао на тридесетак научних скупова у земљи и иностранству и објавио је преко 120 научних радова. За књигу „Време Јована V Палеолога (1332—1391)“ године 1993. добио је Октобарску награду града Београда за науку. Сарадник је и „Енциклопедијског просопографског лексикона византијске историје и цивилизације“ који се издаје у Атини, као и члан редакције Зборника радова Византолошког института (ЗРВИ) и Српског комитета за византологију.

За књигу "Друго лице Византије" добио је награде Владимир Ћоровић (2015) и награду Веселин Лучић (2015) за најбоље дело објављено на Београдском универзитету.

Поред академске каријере, Радић се последњих година нарочито бави и популаризацијом историјске науке и посебно византијске историје.

Важнији радови

• Радић, Радивој (1982). „Нови подаци о пронијарима из првих деценија XIV века”. Зборник радова Византолошког института. 21: 85—93. 
• Радић, Радивој (1986). „Обласни господари у Византији крајем XII и у првим деценијама XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 24-25: 151—289. 
• Радић, Радивој (1987). „Вести Кратких хроника о историји народа Југославије у XVI веку”. Зборник радова Византолошког института. 26: 217—236. 
• Радић, Радивој (1989). „Манојло Стравороман: Прилог историји византијско-јужнословенских односа крајем XI и у првим годинама XII века”. Зборник радова Византолошког института. 27-28: 93—101. 
• Радић, Радивој; Кораћ, Душан (1989). „Занемарени подаци грчких извора о бици на Косову 15. јуна 1389. године”. Свети Кнез Лазар: Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389-1989. Београд: Свети архијерски синод Српске православне цркве. стр. 237—248. 
• Кораћ, Душан; Радић, Радивој (1990). „Косовска битка у византологији”. Косовска битка у историографији. Београд: Историјски институт. стр. 93—100. 
• Радић, Радивој (1991). „Сфранцес Палеолог - просопографска белешка”. Зборник радова Византолошког института. 29-30: 193—204. 
• Радић, Радивој (1993). Време Јована V Палеолога (1332-1391). Београд: Византолошки институт. 
• Радић, Радивој (1993). „Помен Срба у Житију Григорија Синаита”. Зборник радова Византолошког института. 32: 149—154. 
• Милутиновић, Бранислав; Радић, Радивој (1994). „О времену замонашења царице Јелене: Једна претпоставка”. Зборник радова Византолошког института. 33: 195—202. 
• Радић, Радивој (1997). „Ана Кантакузина - византијска невеста у кући Косача”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 2: 119—137. 
• Радић, Радивој (1997). „О боравцима византијског цара Јована V Палеолога на Светој Гори”. Друга казивања о Светој Гори. Београд: Просвета. стр. 61—80. 
• Радић, Радивој (1998). „Свети Сава и смрт обласног господара Стреза”. Свети Сава у српској историји и традицији. Београд: САНУ. стр. 51—61. 
• Кораћ, Душан; Радић, Радивој (1998). „Византијски војсковођа Алексије Филантропин”. Зборник радова Византолошког института. 37: 97—109. 
• Кораћ, Душан; Радић, Радивој (1998). „Из Каракорума у Бар: Србија у делу анонимног европског географа XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 37: 247—257. 
• Кораћ, Душан; Радић, Радивој (1998). „Један податак о антиисихастичком расположењу међу Србима средином XIV столећа”. Хиландарски зборник. 10: 221—233. 
• Страх у позној Византији 1180—1453, I — II, Београд 2000.
• Радић, Радивој (2002). „Од Евдокије Анђео до Ане Кантакузине: Византијске невесте у средњовековним српским земљама”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 507—514. 
• Из Цариграда у српске земље, Студије из византијске и српске историје, Београд 2003.
• Срби пре Адама и после њега, Историја једне злоупотребе: Слово против „новоромантичара“, Београд 2005. (друго допуњено издање).
• Византија, пурпур и пергамент, Еволута, Београд 2006.
• Цариград, приче са Босфора, Еволута, Београд 2007.
• Византија и Србија, Стубови културе, Београд 2010
• Константин Велики, надмоћ хришћанства, Еволута, Београд 2010.
• Ромејски свет - кратка историја свакодневног живота у Византији, Завод за издавање уџбеника, Београд 2012.
• Стари Словени, Креативни центар, Београд 2011.
• Средњовековни путовођа, ЈК Службени гласник, Београд 2011.
• Друго лице Византије, Еволута, Београд 2014.
• Страх у позној Византији 1180—1453, Београд, Еволута 2014.
• Срби пре Адама и после њега, Историја једне злоупотребе: Слово против „новоромантичара“, Еволута, Београд 2015 (четврто издање)
• Цариград, приче са Босфора, Еволута, Београд 2015 (треће издање)
• Klio se stidi, protiv zlostavljanja istorijske nauke, Evoluta, Beograd 2016.
• Србија 1217, настанак краљевине, Еволута, Београд 2016 (заједно са Синишом Мишићем).
• Радић, Радивој (2020). „Један занемарени помен Србије и Ниша из XIII века”. Стефан Првовенчани и његово доба. Београд: Историјски институт. стр. 185—192. 

Литература

• Радић, Радивој. Срби пре Адама и после њега : историја једне злоупотребе : слово против "новоромантичара". Београд : Еволута, 2017. стр. 236—237. ISBN 978-86-80912-10-3. 

Спољашње везе

• Историчари пишу за оне који хоће да знају („Политика”, 19. септембар 2017)