Радивој Радић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радивој Радић
Рођење(1954-01-22)22. јануар 1954.(68 год.)
Ливно, ФНРЈ

Радивој Радић (Ливно, 22. јануар 1954) српски је историчар (византолог), универзитетски професор и научни радник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Радић је основну школу завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Београду. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1980. године.[1] Децембра 1985. године одбранио је магистарску тезу „Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века“. У току школске 1985/1986. боравио је седам месеци у Атини на специјализацији као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију „Време Јована V Палеолога“ одбранио је у децембру 1991. на Филозофском факултету у Београду. На постдокторском усавршавању био је 1997/1998. у Центру за византијске студије Дамбертон Оукс у Вашингтону.

У Византолошком институту САНУ запослен је од 1978. Од 1994. Запослен је на Филозофском факултету у Београду, као доцент, а од 2007. је редовни професор и шеф Семинара за византологију. Предаје и на Филозофском факултету у Бањалуци од јесени 1994, као и на Филозофском факултету у Нишу од јесени 1999. године. Историју Византије, а донедавно (новембар 2010) и Историју Старог века предаје и на Филозофском факултету, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

До 2007. Радивој Радић је учествовао на тридесетак научних скупова у земљи и иностранству и објавио је преко 120 научних радова. За књигу „Време Јована V Палеолога (1332—1391)“ године 1993. добио је Октобарску награду града Београда за науку. Сарадник је и „Енциклопедијског просопографског лексикона византијске историје и цивилизације“ који се издаје у Атини, као и члан редакције Зборника радова Византолошког института (ЗРВИ) и Српског комитета за византологију.

За књигу "Друго лице Византије" добио је награде Владимир Ћоровић (2015) и награду Веселин Лучић (2015) за најбоље дело објављено на Београдском универзитету.

Поред академске каријере, Радић се последњих година нарочито бави и популаризацијом историјске науке и посебно византијске историје.

Важнији радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радић, Радивој. Срби пре Адама и после њега : историја једне злоупотребе : слово против "новоромантичара". Београд : Еволута, 2017. стр. 236—237. ISBN 978-86-80912-10-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Радић, Радивој. Срби пре Адама и после њега : историја једне злоупотребе : слово против "новоромантичара". Београд : Еволута, 2017. стр. 236—237. ISBN 978-86-80912-10-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]