Пређи на садржај

Љубомир Вујновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Вујновић
Љубомир Вујновић
Лични подаци
Датум рођења(1841-07-07)7. јул 1841.
Место рођењаШибеник, Аустријско царство
Датум смрти26. јун 1883.(1883-06-26) (41 год.)
Место смртиЗадар, Аустроугарска

Љубомир Вујновић (Вуиновић) (Шибеник, 7. јул 1841Задар, 26. јун 1883) је био српски теолог, професор, политичар и добротвор у Далмацији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Породица

[уреди | уреди извор]

Отац Никола био је свештеник и дугогодишњи катихета Задарске гимназије, а мајка Ана (рођ. Бабић).[1]

Образовање

[уреди | уреди извор]

У најранијој младости са породицом се преселио из Шибеника у Задар. Тамо је завршио основну школу, гимназију и богословију. Потом је радио као учитељ у Рисну и Морињу.

Пошто је 1867. добио стипендију одлази у Русију на богословске студије. Две године похађао је Духовну академију у Кијеву (1867-1869) а потом Богословски факултет у Санкт Петербургу (1869-1871).[1] У Русији је прихватио идеје словенофилства.[2]

Професор

[уреди | уреди извор]

По повратку у Задар био је 1871. суплент (помоћни наставник) а од 1872. редовни професор богословије. Предавао је основно богословље, историју цркве и изагогику са егзегетиком. Пошто се тешко разболео свечано је пензионисан 1882. на српској омладинској скупштини.[2]

Политичар

[уреди | уреди извор]

Био је истакнути борац за национална права Срба у Далмацији. Један је од оснивача Српске народне странке на Приморју, као и њеног гласила Српски лист (касније Српски глас). Залагао се и за оснивање посебног српског клуба у Сабору.[2]

Своје идеје износио је у Застави и Гласу Црногораца.[2] Заједно са пријатељем и колегом са студија епископом Никодимом Милашем уредио је последње годиште Српско-далматинског магазина (1873).[3]

Добротвор

[уреди | уреди извор]

Наследио је велики капитал од ујака Тодора Бабића. Пред крај живота основао је фондацију „Бабић-Вујновић заклада”, из које су сваке године додељиване четири стипендије младим Србима из Боке и Далмације[1] који су одлазили на студије.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Професор Љубомир Вујновић”. Орао: велики илустровани календар: 3—5. 1884. 
  2. ^ а б в г д Српски биографски речник књига 2, В-Г. Нови Сад: Матица српска. 2006. стр. 378. 
  3. ^ „Српско-далматински магазин. [За год. 1873]. Књ. 30”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г.