Шибеник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шибеник
Sibenik3 (js).jpg
Поглед на катедралу, тврђаву св. Миховила и стари град

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Шибенско-книнска
Основан пре 1066.
Становништво
Становништво (2011) Decrease 34.302
Агломерација (2011) Decrease 46.332
Географске карактеристике
Координате 43°44′06″N 15°53′43″E / 43.73501963596497, 15.89520445325418
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Шибеник на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Шибеник
Шибеник на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 22000
Позивни број +385 22
Регистарска ознака ŠI
Веб-страна Службена презентација града

Шибеник (лат. Serbiorum[тражи се извор], итал. Sebenico) је град у Хрватској и административни центар Шибенско-книнске жупаније. Налази се у средишњој Далмацији, на ушћу реке Крке у Јадранско море. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 46.332 становника, а у самом насељу је живело 34.302 становника.[1]

Природна обележја шибенског подручја[уреди]

Рељеф карактерише врло разуђена обала, широк појас залеђа приморско-динарског крша Загоре, брдско-планински простор са завалом Плавно и плодним пољима у кршу, Книнским, Косово и Петровим пољем те северном заравни Буковица с Промином и кањоном река Крке и Чиколе. Пејзаж регије је врло разнолик, а море је највеће богатство и основни природни извор који одређује привредну основу. Ваздушна дужина обале је 56,2 km, а стварна чак 805,9 km. На подручју жупаније налазе се и два национална парка, Крка и Корнати. Просечна густина насељености је 51,7 становника на km².

Клима[уреди]

У приморском делу регије клима је медитеранска, а њен је велики утицај и на континенталној унутрашњости. На обалном простору врло је висока средња годишња осунчаност (2.710 сати), према унутрашњости инсолација се смањује. Температуре су лети релативно високе, међутим ублажује их ветар маестрал који дува с мора на копно. Уз обалу су зиме умерене или благе. Падавина је највише зими, а лета су претежно сува. У највећем делу шибенске регије превладавају ветрови бура и југо, а уз обални појас и маестрал.

Историја[уреди]

Шибеник је најстарији град на источној обали Јадрана.[тражи се извор] Први се пут спомиње за Божић 1066. године у даровници хрватског краља Петра Крешимира IV. Након владавине хрватских владара, наступила је угарка власт над градом, а затим повремена владавина Венеције. Од 15. века Шибеник долази под готово 400-годишњу власт Венеције, а из тог раздобља потиче и најзначајнији културно-историјски споменик Шибеника — позната шибенска катедрала св. Јакова, грађена у 15. и 16. веку. 1797. Шибеник улази у састав Хабсбуршке монархије, касније Аустроугарске уз краткотрајну власт Француске у време Наполеона. У саставу Аустроугарске остаје све до 1918.

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Шибеник.

По попису из 2001. године у граду Шибенику је живело 51.553 становника, од чега је у самом Шибенику живело 37.060 становника.[2]

Попис 2011.[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Шибеник је имао 46.332 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.
Хрвати
  
94.62
Срби
  
3.10
остали
  
2.28
укупно: 46.332

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Шибеник је имало 41.012 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
83.53
Срби
  
9.48
Југословени
  
1.87
Муслимани
  
0.42
Словенци
  
0.34
Албанци
  
0.31
Црногорци
  
0.30
Македонци
  
0.25
Мађари
  
0.12
Словаци
  
0.04
Руси
  
0.03
Немци
  
0.02
Чеси
  
0.02
Пољаци
  
0.02
Бугари
  
0.02
Италијани
  
0.02
Румуни
  
0.02
Јевреји
  
0.01
Аустријанци
  
0.01
Грци
  
0.01
Роми
  
0.01
Украјинци
  
0.01
Русини
  
0.00
Турци
  
0.00
остали
  
0.06
неопредељени
  
2.03
регион. опр.
  
0.26
непознато
  
0.64
укупно: 41.012

Привреда, култура[уреди]

Шибеник је први град на свету који је увео јавну расвету на вишефазну наизменичну струју. Јавна расвета у граду је прорадила 28. августа 1895. године, а струја је била дистрибуирана из хидроцентрале „Јаруга 1“ која је била пуштена у рад истог дана. Ово се догодило само два дана после пуштања у рад прве модерне хидроцентрале на свету – на Нијагариним водопадима.[3]

Данас је Шибеник административно, културно-просветно и привредно средиште Шибенско-книнске жупаније Републике Хрватске који броји 51.553 становника (2001). До 80-их година 20. века Шибеник је био јаки индустријски центар с фабрикама „ТЕФ“ и „ТЛМ“, шибенска лука је била међу највећима у бившој Југославији, но долази до привредног пада, а у 90-има ТЕФ престаје с радом (фабрика је уклоњена), а ТЛМ који је знатно оштећен у рату, знатно је смањио производне капацитете. Од 1960. године редовно се одржава Међународни дечји фестивал, који почиње крајем јуна и траје 2 недеље, те је највећи културни догађај у Шибенику. Фестивал окупља плесне, драмске, ликовне и друге уметнике и друштва из целога света. Туризам има велики значај у привреди Града.

Насељена места[уреди]

Бораја, Брњица, Бродарица, Врпоље, Врсно, Гориш, Градина, Гребаштица, Данило Бирањ, Данило Горње, Данило Краљице, Доње Поље, Дубрава код Шибеника, Жаборић, Жирје, Затон, Зларин, Јадртовац, Каприје, Коњеврате, Крапањ, Лепеница, Лозовац, Мравница, Перковић, Подине, Радонић, Раслина, Ситно Доње, Сливно, Чврљево и Шибеник.

Саобраћај[уреди]

Град Шибеник има изузетно значајан саобраћајни положај, добре везе омогућују директне комуникације. Окосница је Јадранска туристичка цеста с одвојцима до Дрниша (32 km) и Книна (56 km) и даље у унутрашњост Хрватске. Довршетком ауто-пута ЗагребСплит, тзв. Далматине, Шибеник је повезан са Загребом ауто-путем. Значајна је прометница и железничка пруга која води према Загребу и Сплиту, изграђена 1922. године. Ваздушни се саобраћај одвија преко Сплитског аеродрома (50 km од Шибеника) и Задарског аеродрома (70 km од Шибеника).

Познати Шибенчани[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 22. 4. 2013.. 
  2. Државни завод за статистику – Попис становништва 2001., Приступљено 22. 4. 2013.
  3. Хрватска радио-телевизијаДневник 2, 28. 8. 2010.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: