Азовстаљ

С Википедије, слободне енциклопедије
Азовстаљ
Црна металургија
Делатностпроизводња и прерада челика и гвожђа
Основано11. септембар 1933.
Маријупољ, Украјинска ССР, СССР
Угашено2022. (2022)
СедиштеМаријупољ, Украјина
ПроизводиРавно ваљани производи од челика
Број запослених
10.260 (2016. год.)[1]
Веб-сајтazovstal.metinvestholding.com

Металуршки комбинат „Азовстаљ” (укр. Металургійний комбінат „Азовсталь“) био је металуршки комбинат у Украјини. Налазио се у граду Маријупољу на обали Азовског мора код ушћа реке Калмијус.

„Азовстаљ” је у средиште пажње дошао током руске инвазије на Украјину, као последњи бедем одбране приликом опсаде Маријупоља. У нуклеарним бункерима испод комбината су више месеци били сакривени украјински цивили и војници. По освајању „Азовстаља”, привремене самопроглашене институције у Доњецку су најавиле да ће се фабрика после 88 година затворити и да ће на том месту бити подигнут парк.

Историја[уреди | уреди извор]

У фебруару 1930. године, Президијум Врховног економског савета СССР-а одлучио је да изгради нову металуршку фабрику у Маријупољу.[2] Производња челика је почела у јануару 1935. године.[3] У оквиру немачког програма Иван (1942—1943), фабрика је од 1942. коришћена за производњу муниције (граната).

Азовстаљ обухвата неколико железара и челичана са постројењима за производњу кокса, високим пећима (шест високих пећи), челичаном са претварачима и другим постројењима као што су млински комплекс, панелна радионица и сопствена железничка постројења.

Железара и челичана Азовстаљ је ћерка холандске компаније Метинвест група. Азовстаљом директно управља Метинвест Холдинг ЛЛЦ, подружница Метинвест Б.В.

Азовстаљ је највећа челичана у Украјини и једна од највећих у Европи.[4]

Руска инвазија на Украјину[уреди | уреди извор]

У средиште пажње комбинат је дошао приликом сукоба руских и украјинских снага 2022. године, а у његовим подрумским бункерима сакривени су преостали украјински цивили и војници из Маријупоља. Према речима заменика градоначелника Маријупоља, фабрика је уништена у руским ваздушним нападима током ратних дејстава у Украјини 2022. године.[5][6]

Дана 17. маја 2022. године, педесет и три тешко повређене особе су евакуисане из Азовстаља у медицинску установу у Новоазовску, а 211 особа је хуманитарним коридором одведено у Оленовку у ДНР, чиме је обележен крај борбених дејстава у фабрици после 82 дана борбе.[7]

Челичана је од 20. маја 2022. године под потпуном контролом руских снага, када су се предали последњи преостали борци из пука Азов.[8] Председник самопроглашене ДНР Денис Пушилин је изјавио да ће уместо металуршког комбината, на том месту подићи парк.[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Азовсталь" в 2016г нарастила чистый доход почти на четверть // "Интерфакс - Украина" от 27 апреля 2017. (језик: украјински)
  2. ^ Ждановский металлургический завод «Азовсталь» им. Серго Орджоникидзе // Большая Советская Энциклопедия. / под ред. А. М. Прохорова. 3-е изд. том 9. М., «Советская энциклопедия», 1972. стр. 129
  3. ^ Azovstal history
  4. ^ „Борбе у Маријупољу за једну од највећих челичана у Европи”. Политика. 19. 3. 2022. 
  5. ^ „Оккупанты уничтожили завод «Азовсталь» в Мариуполе — заместитель мэра”. Forbes. 16. 3. 2022. 
  6. ^ „Inside Mariupol’s besieged steel plant, a symbol of bravery and terror”. Washington post. 12. 5. 2022. 
  7. ^ CNN, Tim Lister, Taras Zadorozhnyy, Victoria Butenko and Jack Guy. „Ukraine declares 'combat mission' over in Mariupol amid evacuation”. CNN. Приступљено 17. 5. 2022. 
  8. ^ „Командир полка «Азов» вышел с «Азовстали»”. Lenta.RU (на језику: руски). Приступљено 20. 5. 2022. 
  9. ^ П.О. „На месту челичане Азовстаљ биће парк”. Politika Online. Приступљено 24. 5. 2022.