Пређи на садржај

Алкман

С Википедије, слободне енциклопедије
Мозаички портрет Алкмана из Џераша из римског периода, 3. век нове ере

Алкман (Грчки: Ἀλκμάν; fl. 7. век пре нове ере) био је старогрчки лирски песник из Спарте. Он је најранији представник Александријског канона Девет лирских песника.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Датирања година за важне догађаје у Алкмановом животу је упитно, али он је вероватно био активан у касном седмом веку пре нове ере.[1] Име његове мајке није познато; његов отац се можда звао или Дамас или Титар.[2] Алкманова националност била је спорна још у антици.[3] Записи античких аутора често су изведени из биографских читања њихове поезије, а детаљи су често непоуздани. Антипатар Солунски је писао да песници имају „многе мајке“ и да су континенти Европе и Азије тврдили да је Алкман њихов син.[4] Често се претпоставља да је рођен у Сарду, главном граду древне Лидије, енциклопедија Суда тврди да је Алкман заправо био Лаконац.[5]

Неки савремени научници бране теорију о његовом лидијском пореклу на основу језика неких фрагмената[6] или садржаја његових дела.[7] Међутим, Сард из 7. века пре нове ере био је космополитски град. Имплицитне и експлицитне референце на лидијску културу могу бити начин да се девојке опишу као модерне.

Његова поезија сачувана је у цитатима других античких аутора и на фрагментарним папирусима откривеним у Египту. Његова поезија је настала на локалном дорском дијалекту са хомерским утицајима. На основу сачуваних фрагмената, његова поезија је углавном обухватала химне, а чини се да је састављена у дугим строфама састављеним од редова у неколико различитих метара.

Papyrus Oxyrhynchus 8 са фрагментом Алкманове песме

У антици је било шест књига Алкманове хорске поезије (око 50-60 песама), али су изгубљене на прагу средњег века.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hutchinson, 2001. p.71
  2. ^ Suda, s.v. Ἀλκμάν.
  3. ^ Segal, 1985. p.168
  4. ^ Greek Anthology, 7.18.
  5. ^ Suda, s.v. Ἀλκμάν
  6. ^ C.J. Ruijgh, Lampas 13 (1980) 429 (according to him, fr. 89 is exclusively Ionic and possibly composed in Asia Minor).
  7. ^ A.I. Ivantchik, Ktema 27 (2002) 257-264 (certain references to Scythian culture come from a Scythian epic, which would be more readily accessible in Asia Minor).

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Greek Lyric II: Anacreon, Anacreontea, Choral Lyric from Olympis to Alcman. ISBN 0-674-99158-3.  (Loeb Classical Library) translated by David A. Campbell (June 1989) Harvard University Press (Original Greek with facing page English translations, an excellent starting point for students with a serious interest in ancient lyric poetry. Nearly one third of the text is devoted to Alcman's work.)
  • Lyra Graeca I: Terpander, Alcman, Sappho and Alcaeus (Loeb Classical Library) translated by J. M. Edmonds (1922) Cambridge MA: Harvard UP; London: Heinemann) (Original Greek with facing page English translations, now in the public domain.)
  • Sappho and the Greek Lyric Poets. ISBN 0-8052-0831-3.  translated by Willis Barnstone, Schoken Books Inc., New York (paperback 1988) (A collection of modern English translations suitable for a general audience, includes the entirety of Alcman's parthenion and 16 additional poetic fragments by him along with a brief history of the poet.)
  • Alcman. Introduction, texte critique, témoignages, traduction et commentaire. Edidit Claudius Calame. Romae in Aedibus Athenaei 1983. (Original Greek with French translations and commentaries; it has the most comprehensive critical apparatus.)
  • Poetarum melicorum Graecorum fragmenta. Vol. 1. Alcman, Stesichorus, Ibycus. Edidit Malcolm Davies. Oxonii: e typographeo Clarendoniano 1991.
  • Greek lyric poetry: a commentary on selected larger pieces. G.O. Hutchinson. Oxford University Press 2001.
  • Greek Lyric II: Anacreon, Anacreontea, Choral Lyric from Olympis to Alcman. ISBN 0-674-99158-3.  (Loeb Classical Library) translated by David A. Campbell (June 1989) Harvard University Press (Original Greek with facing page English translations, an excellent starting point for students with a serious interest in ancient lyric poetry. Nearly one third of the text is devoted to Alcman's work.)
  • Lyra Graeca I: Terpander, Alcman, Sappho and Alcaeus (Loeb Classical Library) translated by J. M. Edmonds (1922) Cambridge MA: Harvard UP; London: Heinemann) (Original Greek with facing page English translations, now in the public domain.)
  • Sappho and the Greek Lyric Poets. ISBN 0-8052-0831-3.  translated by Willis Barnstone, Schoken Books Inc., New York (paperback 1988) (A collection of modern English translations suitable for a general audience, includes the entirety of Alcman's parthenion and 16 additional poetic fragments by him along with a brief history of the poet.)
  • Alcman. Introduction, texte critique, témoignages, traduction et commentaire. Edidit Claudius Calame. Romae in Aedibus Athenaei 1983. (Original Greek with French translations and commentaries; it has the most comprehensive critical apparatus.)
  • Poetarum melicorum Graecorum fragmenta. Vol. 1. Alcman, Stesichorus, Ibycus. Edidit Malcolm Davies. Oxonii: e typographeo Clarendoniano 1991.
  • Greek lyric poetry: a commentary on selected larger pieces. G.O. Hutchinson. Oxford University Press 2001.
  • Easterling, P.E. (Series Editor), Bernard M.W. Knox (Editor), Cambridge History of Classical Literature. ISBN 0-521-21042-9. , v.I, Greek Literature, 1985. ISBN 0-521-21042-9, cf. Chapter 6, "Archaic Choral Lyric", pp. 168–185 on Alcman.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алкман&oldid=28445466”