Амхарски језик
Амхарски језик | |
---|---|
አማርኛ | |
Говори се у | Етиопија |
Етничка припадност | Амхарци |
Број говорника | 32.000.000[1] (2022) 58.000.000 укупно[1] |
Афро-азијски
| |
Гиз писмо (амхарско слоговно) гиз Брајево писмо | |
Амхарско Брајево писмо[2] | |
Званични статус | |
Службени језик у | Етиопија[3] |
Регулише | Империјална академија (бивша) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | am |
ISO 639-2 | amh |
ISO 639-3 | amh |
Глотолог | amha1245 [4] |
Лингосфера | 12-ACB-a |
Амхарски језик је семитски језик који се говори на северу средње Етиопије;[5][6][7][8] други је по броју говорника међу семитским језицима, након арапског, и званични је језик Етиопије.[9] Изван Етиопије, амхарски говори неких 2,7 милиона људи у Египту, Израелу, Шведској и Еритреји.
Овај језик служи као службени радни језик Етиопске савезне владе, а такође је службени или радни језик неколико етиопских федералних региона.[10] Он има преко 32.400.000 говорника као матерњег језика и више од 25.100.000 говорника као другог језика, што чини укупан број говорника преко 57.500.000.[11] Амхарски је најраспрострањенији језик у Етиопији и други матерњи језик по заступљености у Етиопији (после орома). Амхарски је такође други највећи семитски језик на свету (после арапског).[12][13]
Амхарски се пише с лева на десно коришћењем система који је проистекао из гиз писма.[14] Сегментни систем писања у којем се секвенце сугласника и самогласника пишу као јединице назива се абугида (አቡጊዳ).[15] Графеме се зову фидал (ፊደል), што значи „писмо”, „абецеда”, „слово” или „лик”.
Не постоји универзално прихваћена романизација амхарског у латинично писмо. Амхарски примери у одељцима испод користе један систем који је уобичајен међу лингвистима специјализованим за етиопске семитске језике.
Залеђина
[уреди | уреди извор]Амхарски је службени радни језик Етиопије, језик судова, језик трговине и свакодневних комуникација и војске од касног 12. века. Племићи из Амхаре подржали су принца загајског Лалибелу у његовој борби за власт против његове браће, што га је довело до тога да постави амхарског Лесана Негуса, као и да попуни амхарским племићима највише позиције свог краљевства.[16] Док се назив „краљев језик“ и његова употреба на краљевском двору иначе води до цара Амхаре Јекуна Амлака.[17][18] То је један од службених језика Етиопије, заједно са оромом, сомалијским, афарским и тигрињским. Амхарски је афроазијски језик југозападне семитске групе и повезан је са гизијским, или етиопским, литургијским језиком етиопске православне цркве; Амхарски је написан у мало измењеном облику писма које се користи за писање језика гиз. Постоје 33 основна знака, од којих сваки има седам облика у зависности од тога који самогласник треба да се изговори у слогу. До 2020, амхарски је био једини службени језик Етиопије.[19][20][3][21][22] Попис из 2007. наводи да је амхарски говорило 21,6 милиона изворних говорника у Етиопији.[23] Новији извори наводе да је број говорника првог језика у 2018. износио скоро 32 милиона, са још 25 милиона говорника као другог језика у Етиопији.[1] Поред тога, 3 милиона емиграната изван Етиопије говори овај језик. Већина етиопских јеврејских заједница у Етиопији и Израелу говори амхарски.[24] У Вашингтону, амхарски је постао један од шест неенглеских језика у Закону о приступу језицима из 2004. године, који дозвољава владине услуге и образовање на амхарском[25] Штавише, амхарски се сматра светим језиком од стране растафарске религије и широко се користи међу њеним следбеницима широм света.
Писмо
[уреди | уреди извор]Амхарски се пише посебним писмом званим фидел (/fidäl/) или абугида, адаптиран од писма коришћеног у данас изумрлом језику ге'ез.
ä | u | i | a | e | ə | o | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
h | ሀ | ሁ | ሂ | ሃ | ሄ | ህ | ሆ |
l | ለ | ሉ | ሊ | ላ | ሌ | ል | ሎ |
h | ሐ | ሑ | ሒ | ሓ | ሔ | ሕ | ሖ |
m | መ | ሙ | ሚ | ማ | ሜ | ም | ሞ |
s | ሠ | ሡ | ሢ | ሣ | ሤ | ሥ | ሦ |
r | ረ | ሩ | ሪ | ራ | ሬ | ር | ሮ |
s | ሰ | ሱ | ሲ | ሳ | ሴ | ስ | ሶ |
š | ሸ | ሹ | ሺ | ሻ | ሼ | ሽ | ሾ |
q | ቀ | ቁ | ቂ | ቃ | ቄ | ቅ | ቆ |
b | በ | ቡ | ቢ | ባ | ቤ | ብ | ቦ |
t | ተ | ቱ | ቲ | ታ | ቴ | ት | ቶ |
č | ቸ | ቹ | ቺ | ቻ | ቼ | ች | ቾ |
h | ኀ | ኁ | ኂ | ኃ | ኄ | ኅ | ኆ |
n | ነ | ኑ | ኒ | ና | ኔ | ን | ኖ |
ñ | ኘ | ኙ | ኚ | ኛ | ኜ | ኝ | ኞ |
ʾ | አ | ኡ | ኢ | ኣ | ኤ | እ | ኦ |
k | ከ | ኩ | ኪ | ካ | ኬ | ክ | ኮ |
h | ኸ | ኹ | ኺ | ኻ | ኼ | ኽ | ኾ |
w | ወ | ዉ | ዊ | ዋ | ዌ | ው | ዎ |
ʾ | ዐ | ዑ | ዒ | ዓ | ዔ | ዕ | ዖ |
z | ዘ | ዙ | ዚ | ዛ | ዜ | ዝ | ዞ |
ž | ዠ | ዡ | ዢ | ዣ | ዤ | ዥ | ዦ |
y | የ | ዩ | ዪ | ያ | ዬ | ይ | ዮ |
d | ደ | ዱ | ዲ | ዳ | ዴ | ድ | ዶ |
ǧ | ጀ | ጁ | ጂ | ጃ | ጄ | ጅ | ጆ |
g | ገ | ጉ | ጊ | ጋ | ጌ | ግ | ጎ |
t' | ጠ | ጡ | ጢ | ጣ | ጤ | ጥ | ጦ |
č' | ጨ | ጩ | ጪ | ጫ | ጬ | ጭ | ጮ |
p' | ጰ | ጱ | ጲ | ጳ | ጴ | ጵ | ጶ |
s' | ጸ | ጹ | ጺ | ጻ | ጼ | ጽ | ጾ |
s' | ፀ | ፁ | ፂ | ፃ | ፄ | ፅ | ፆ |
f | ፈ | ፉ | ፊ | ፋ | ፌ | ፍ | ፎ |
p | ፐ | ፑ | ፒ | ፓ | ፔ | ፕ | ፖ |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Eberhard, David M.; Simons, Gary F.; Fennig, Charles D., ур. (2021). Amharic. Ethnologue: Languages of the World (Eighteenth изд.). Dallas, Texas: SIL International. Приступљено 2. 3. 2021.
- ^ Morgan, Mike (9. 4. 2010). „Complexities of Ethiopian Sign Language Contact Phenomena & Implications for AAU”. L'Alliance française et le Centre Français des Études Éthiopiennes. Приступљено 3. 6. 2017.
- ^ а б Shaban, Abdurahman. „One to five: Ethiopia gets four new federal working languages”. Africa News. Архивирано из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 29. 12. 2022.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Амхарски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh; Collins English Dictionary (2003), Random House Kernerman Webster's College Dictionary (2010)
- ^ „Amharic”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ „Amharic”. Merriam-Webster Dictionary.
- ^ „Amharic”. dictionary.com. Приступљено 10. 8. 2013.
- ^ Meyer, Ronny (2011). „The Role of Amharic as a National Language and an African lingua franca”. Ур.: Stefan Weninger. The Semitic Languages. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 1212—1220.
- ^ Gebremichael, M. (2011). Federalism and conflict management in Ethiopia: case study of Benishangul-Gumuz Regional State (PhD). United Kingdom: University of Bradford. hdl:10454/5388.
- ^ „Amharic”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-21.
- ^ „Amharic”. Ethnologue. 19. 11. 2019. Приступљено 27. 4. 2021.
- ^ „The world factbook”. cia.gov. 2. 3. 2022.
- ^ Adugna, Gabe. „Research: Language Learning - Amharic: Home”. library.bu.edu (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-08.
- ^ „Amharic alphabet, pronunciation and language”. www.omniglot.com. Приступљено 26. 7. 2017.
- ^ Mohammad Hassan, The Oromo of Ethiopia, pp.3
- ^ The Southern Marches of Imperial Ethiopia: Essays in History and Social Anthropology, Donham Donald Donham, Lecturer in Social Anthropology Wendy James, Dr, PhD, Former Senior Lecturer in Mathematics Christopher Clapham, Patrick Manning CUP Archive, Sep 4, 1986, p. 11, https://books.google.com/books?id=dvk8AAAAIAAJ&q=Lisane+amharic#v=snippet&q=Lisane%20amharic&f=false
- ^ Layers of Time: A History of Ethiopia, Paul B. Henze, November 18th 2008, p. 78, https://books.google.com/books?id=3VYBDgAAQBAJ&q=Lisane#v=snippet&q=Lisane&f=false
- ^ „ETHIOPIA TO ADD 4 MORE OFFICIAL LANGUAGES TO FOSTER UNITY”. Ventures Africa. Ventures. 4. 3. 2020. Приступљено 2. 2. 2021.
- ^ „Ethiopia is adding four more official languages to Amharic as political instability mounts”. Nazret. Nazret. Архивирано из оригинала 17. 08. 2021. г. Приступљено 2. 2. 2021.
- ^ Meyer, Ronny (2006). „Amharic as lingua franca in Ethiopia”. Lissan: Journal of African Languages and Linguistics (на језику: енглески). 20 (1/2): 117—131 — преко Academia.edu.
- ^ Teferra, Anbessa (2013). „Amharic: Political and social effects on English loan words”. Ур.: Rosenhouse, Judith; Kowner, Rotem. Globally Speaking: Motives for Adopting English Vocabulary in Other Languages. Multilingual Matters. стр. 165.
- ^ Central Statistical Agency. 2010. "Population and Housing Census 2007 Report, National". Accessed 13 December 2016].
- ^ „Israel's Ethiopian Jews keep ancient language alive in prayer”. Al-Monitor (на језику: енглески). 29. 6. 2017. Приступљено 26. 7. 2017.
- ^ „Language Access Act Fact Sheet” (PDF). 5. 10. 2011. Архивирано (PDF) из оригинала 2015-09-19. г. Приступљено 11. 10. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ludolf, Hiob (1698). Grammatica Linguæ Amharicæ. Frankfort.
- Abraham, Roy Clive (1968). The Principles of Amharic. Occasional Publication / Institute of African Studies, University of Ibadan. [rewritten version of 'A modern grammar of spoken Amharic', 1941]
- Afevork, Ghevre Jesus (1905). Grammatica della lingua amarica: metodo pratico per l'insegnamento. R. Accademia dei Lincei.
- Afevork Ghevre Jesus (1911). Il verbo amarico.. Roma.
- Amsalu Aklilu & Demissie Manahlot (1990). T'iru ye'Amarinnya Dirset 'Indet Yale New!. (An Amharic grammar, in Amharic)
- Anbessa Teferra and Grover Hudson (2007). Essentials of Amharic. Cologne: R.üdiger Köppe Verlag.
- Appleyard, David. (1994). Colloquial Amharic. ISBN 0-415-10003-8.. Routledge
- Carl Hubert, Armbruster (1908). Initia amharica: an Introduction to Spoken Amharic. The University Press.
- Baye Yimam (2007). Amharic Grammar.. Second Edition. Addis Ababa University. Ethiopia.
- Bender, M. Lionel.. „Phoneme frequencies in Amharic”. Journal of Ethiopian Studies. 12 (1): 19—24. 1974.
- Bender, M. Lionel and Hailu Fulass (1978). Amharic verb morphology. (Committee on Ethiopian Studies, monograph 7.) East Lansing: African Studies Center, Michigan State University.
- Bennet, M. E (1978). Stratificational Approaches to Amharic Phonology. PhD thesis, Ann Arbor: Michigan State University.
- Cohen, Marcel (1936). Traité de langue amharique. Paris: Institut d.'Ethnographie.
- Cohen, Marcel (1939). Nouvelles études d'éthiopien merdional. Paris: Champion.
- Dawkins, C. H. (¹1960, ²1969). The Fundamentals of Amharic. Addis Ababa.
- Kapeliuk, Olga. (1988). Nominalization in Amharic. ISBN 3-515-04512-0. Stuttgart: F. Steiner Verlag Wiesbaden.
- Kapeliuk, Olga. (1994). Syntax of the noun in Amharic. ISBN 3-447-03406-8. Wiesbaden: Harrassowitz. .
- Łykowska, Laura. Gramatyka jezyka amharskiego. 1998. ISBN 83-86483-60-1. Wydawnictwo Akademickie Dialog.
- Leslau, Wolf. (1995). Reference Grammar of Amharic. ISBN 3-447-03372-X. Harrassowitz, Wiesbaden.
- Praetorius, Franz (1879). Die amharische Sprache. Halle: Verlag der Buchhandlung des Waisenhauses..
- Abbadie, Antoine d' Dictionnaire de la langue amariñña. 1881. Actes de la Société philologique, t. 10. Paris.
- Amsalu Aklilu. (1973). English-Amharic dictionary. Oxford University Press. ISBN 0-19-572264-7.
- Baeteman, J.-É. Dictionnaire amarigna-français. 1929. Diré-Daoua
- Gankin, É. B. Amxarsko-russkij slovar'. Pod redaktsiej Kassa Gäbrä Heywät. 1969. Moskva: Izdatel'stvo 'Sovetskaja Éntsiklopedija'.
- Guidi, I. (1901). Vocabolario amarico-italiano. Roma.
- Isenberg, Karl Wilhelm (1841). Dictionary of the Amharic language: Amharic and English: Englisch and Amharic. Church Missionary Society. Приступљено 25. 8. 2012.
- Guidi, I (1940). Supplemento al Vocabolario amarico-italiano. (compilato con il concorso di Francesco Gallina ed Enrico Cerulli) Roma.
- Kane, Thomas L.. (1990). Amharic–English Dictionary. ISBN 3-447-02871-8. (2 vols.) Wiesbaden: Otto Harrassowitz.
- Leslau, Wolf. (1976). Concise Amharic Dictionary. University of California Press. ISBN 0-520-20501-4. (Reissue edition: 1996) Berkeley and Los Angeles:.
- Täsämma Habtä Mikael Gəṣṣəw (1953 Ethiopian calendar). Käsate Bərhan Täsämma. Yä-Amarəñña mäzgäbä qalat. Addis Ababa: Artistic.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Amharic Keyboard online (and offline too): type 1 and type 2
- Fonts for Geʽez script:
- Noto Sans Ethiopic (multiple weights and widths)
- Noto Serif Ethiopic (multiple weights and widths)
- Abyssinica SIL (Character set support Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2021))
- Selected Annotated Bibliography on Amharic by Grover Hudson at the Michigan State University website.
- US State Dept. FSI Amharic course