Антигона (опера)
Антигона (Αντιγόνη/Antigóni) је опера у два чина Микиса Теодоракиса (Μίκης Θεοδωράκης) посвећена Винћенцу Белинију.
Либрето[уреди | уреди извор]
Микис Теодоракис према Софокловој драми „Антигона“ и мотивима драма „Едип у Колону“ (Софокле), „Седморица против Тебе“ (Есхил) и „Феничанке“ (Еурипид)
Праизведба[уреди | уреди извор]
Ликови и улоге[уреди | уреди извор]
| Антигона (Αντιγόνη) |
кћи Едипова | сопран |
| Едип (Οιδίπους) |
краљ Тебе | бас |
| Етеокле (Ετεοκλής) |
Едипов син | баритон |
| Полиник (Πολυνείκης) |
Едипов син | баритон |
| Јокаста (Ιοκάστης) |
жена (и мајка) Едипова, мајка Антигоне, Етеокла и Полиника | мецосопран |
| Креонт (Κρέοντας) |
краљ Тебе након смрти Едипа, брат Јокасте | баритон |
| Хемон (‘Αιμόνας) |
његов син и Антигонин заручник | тенор |
| Хоровођа (Κορύφαιος) |
бас-баритон | |
| Старци (Γέροντες) |
мушки хор | 6-8 баритона/баса |
| Жене Тебе Грађани Тебе |
хор | сопрани и алти мешовити хор |
Садржај[уреди | уреди извор]
Едипов син Етеокле заузима престо и краљевска обележја Тебе док његов брат Полиник бежи из земље. Едип напушта град са својом ћерком Антигоном, али пре тога критикује Тебанце због самоиздаје и предаје града. Етеокле долази, спреман за борбу са својим братом који опседа град. Јокаста, њихова мајка, очајнички покушава да смири завађену браћу. Она не успева, браћа убијају један другог и Јокаста извршава самоубиство.
Након смрти Етеокла, на престо Тебе долази Креонт. Антигона је у дубокој жалости. Креонт даје Етеоклу државну сахрану, док Полиника оставља несахрањеног, изложеног стрвинарима и распадању. Ко прекрши овај закон, прети му смрт. Антигона ипак покуша да сахрани брата према обичајима, ухапшена је и осуђена према Креонтовом нечовечном закону. Хемон, његов син и Антигонин заручник, залуд покушава да убеди оца да је поштеди. Када овај то одбије, Хемон одлучује да умре са Антигоном.