7. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
7. октобар (7.10.) је 280. дан у години по грегоријанском календару (281. у преступној години). До краја године има још 85 дана.
Догађаји[уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1571. — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.
- 1806. — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.
- 1813. — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.
- 1879. — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске.
- 1908. — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната.
- 1908. — Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској
- 1919. — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету.
- 1940. — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
- 1949. — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.
- 1959. — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца.
- 1981. — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.
- 1985. — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.
- 1992. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења.
- 1996. — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.
- 1997. — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.
- 2000. — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом.
- 2000. — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 метара високог Монт Евереста.
- 2001. — САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.
- 2003. — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније (САД).
Рођења[уреди]
- 1409. — Елизабета Луксембуршка, краљица Немачке, Мађарске, Угарске, Хрватске и Бохемије и војвоткиња Аустрије, супруга Алберта II Хабсбуршког († 1442.)
- 1885. — Нилс Хенрик Давид Бор, дански атомски физичар († 1962.)
- 1880. — Паул Хаусер, нацистички официр († 1972.)
- 1900. — Хајнрих Химлер, немачки нацистички вођа († 1945.)
- 1914. — Михаило Лалић, југословенски аутор ратне прозе († 1992.)
- 1931. — Дезмонд Туту, јужноафрички надбискуп, борац против апартхејда
- 1932. — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. († 2017.)
- 1934. — Улрике Мајнхоф, немачка новинарка и терористкиња († 1976.)
- 1952. — Владимир Путин, руски политичар, тренутни председник Руске Федерације
- 1957. — Фарук Хаџибегић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и тренер
- 1973. — Сами Хипија, фински фудбалски репрезентативац и тренер
- 1974. — Руслан Нигматулин, руски фудбалер
- 1976. — Жилберто Силва, бразилски фудбалски репрезентативац
- 1981. — Ана Франић, српска глумица
- 1982. — Џермејн Дефо, енглески фудбалски репрезентативац
- 1982. — Роби Џинепри, амерички тенисер
- 1987. — Сем Квери, амерички тенисер
- 1988. — Дијего Коста, шпански фудбалски репрезентативац
Смрти[уреди]
- 929. — Карло III Прости, француски краљ (*879.)
- 1488. — Андреа дел Верокио, је био утицајан италијански вајар, златар и сликар (*1435.)
- 1849. — Едгар Алан По, амерички писац.
- 1953. — Аница Савић-Ребац, књижевница, историчарка филозофије, истраживачица хеленске културе, преводитељица, професорка.
- 1956. — Кларенс Бирдсеј, амерички проналазач. (*1886).
- 1959. — Марио Ланца, амерички оперски певач и филмски глумац италијанског порекла.
- 2001. — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике.(*1957)
- 2006. — Ана Политковска, новинарка руског дневника Нова Газета
- 2009. — Ирвин Пен, модни фотограф (*1917).
- 2010. — Милка Планинц, секретар ЦК СК Хрватске и седма председница Савезног извршног вијећа СФР Југославије. (* 1924.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
