Пређи на садржај

Археографски прилози

С Википедије, слободне енциклопедије

Археографски прилози
Први број Археографских прилога
ТипНаучни часопис
ФорматA4
ИздавачНародна библиотека Србије, Београд
Главни уредникЛасло Блашковић
Оснивање1979. год.
Језиксрпски
СедиштеНародна библиотека Србије, Скерлићева 1, Београд
Тираж300
ISSN0351-2819
eISSN1452-2233
Веб-сајтАрхеографски прилози

Археографски прилози је научни часопис у отвореном приступу из области археографије који издаје Народна библиотека Србије од 1979. године.

О часопису

[уреди | уреди извор]

Археографски прилози је годишњак Археографског одељења Народне библиотеке Србије посвећен бројним аспектима проучавања најстаријих српских штампаних и рукописних књига. Аутори радова у часопису најчешће су чланови Археографског одељења и домаћи стручњаци, а са повећањем угледа часописа кроз године повећан је одазив страних аутора.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Археографско одељење основано је 1961. године под руководством проф. Владимира Алексејевича Мошина. По оснивању, задатак одељења био је да се први пут систематски попишу, опишу и проуче најстарије српске књиге од 12. до 19. века. Идеја да се оснује часопис у ком ће бити објављивани резултати рада Археографског одељења покренута је захваљујући проф. др Александру Младеновићу, тадашњем управнику одељења и мр Владимиру Стевановићу, тадашњем управнику Народне библиотеке. Поред уредника први уређивачки одбор чинили су угледни научни радници и академци др. Ђорђе Трифуновић, Ирена Грицкат, Гојко Суботић, Димитрије Богдановић и поједини чланови Археографског одељења. Први број Археографских прилога објављен је 1979. године, а у њему су се могли наћи радови чланова одељења и домаћих аутора. Данас Археографски прилози уживају велик углед у домаћим, а и страним славистичким круговима.[1]

Сталне рубрике у часопису су: чланци и расправе, критике и прикази и хроника. Повремене рубрике су библиографски прилози, ситни прилози, поводи и извештаји.[1]

Штампани и електронски облик часописа

[уреди | уреди извор]

Археографски прилози излазе у штампаном облику у 300 примерака, а од двоброја 22/23 за 2000/01. годину такође излазе и у електронском облику на веб презентацији Народне библиотеке Србије у одељку Издања.[2]

Уређивачки одбор

[уреди | уреди извор]

Уређивачки одбор Археографских прилога чине уредници Ласло Блашковић и проф. др Татјана Суботин-Голубовић, секретар Одбора др Владан Тријић, инострани чланови Српске академије наука и уметности проф. др Аксинија Џурова и Анатолиј Турилов. Остали чланови Одбора су Радоман Станковић, Катарина Мано-Зиси, др Јасмина Недељковић, доц. др Драгана Новаков и др Драган Пурешић.[3]

Категоризација часописа

[уреди | уреди извор]

Археографски прилози по Категоризацији научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја припадају категорији научних часописа од националног значаја.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Мано-Зиси, Катарина. „Више од четврт века Археографских прилога” (PDF). Читалиште. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
  2. ^ „Археографски прилози”. Народна библиотека Србије. Приступљено 1. 4. 2019. 
  3. ^ „Археографски прилози”. Народна библиотека Србије. Приступљено 1. 4. 2019. 
  4. ^ „КАТЕГОРИЗАЦИЈА НАУЧНИХ ЧАСОПИСА ЗА 2018. ГОДИНУ ЧИЈИ ИЗДАВАЧИ СУ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ” (PDF). Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Приступљено 1. 4. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]