Ђорђе Трифуновић
| Ђорђе Трифуновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. април 1934. |
| Место рођења | Београд, Југославија |
Ђорђе Трифуновић (Београд, 13. април 1934) српски је универзитетски професор у пензији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Београду као син трговца Владимира Трифуновића. Његова старија браћа су били историчар уметности Лазар Трифуновић и математичар Драган Трифуновић.[1]
Највише се бавио историјом српске књижевности и старом књижевношћу. Преводио је старе српске рукописе на савремени српски језик.
Дела[уреди | уреди извор]
Најзначајнија његова дела су:
- „Стара српска црквена поезија“ (1970)
- Трифуновић, Ђорђе (1975). Примери из старе српске књижевности: Од Григорија дијака до Гаврила Стефановића Венцловића. Београд: Слово љубве.
- „Проза архиепископа Данила II" (1976)
- „Писац и преводилац инок Исаија" (1980)
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
- Трифуновић, Ђорђе (1994). Стара српска књижевност: Основе (1. изд.). Београд: Филип Вишњић.
- „Огледи и преводи: XIV-XVII век“ (1995. год, 146 страна)
- Трифуновић, Ђорђе (2001). Ка почецима српске писмености. Београд: Откровење.
- „Са светогорских извора“ (2004. год, 308 страна)
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Златни прстен Багдале”, 1986.
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу Стара српска књижевност, 1994.
- Награда „Рачанска повеља”, за књигу Типик архиепископа Никодима, 2007.
- Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”, 2017.
- Награда „Младен Лесковац”, за 2018, 2019. и 2020.
- Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело, 2022.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Математика у српском народу, Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Profesor Đorđe Trifunović dobitnik Nagrade „Dositej Obradović“”. Нова. 22. 12. 2022. Приступљено 11. 1. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Аутор:Ђорђе Трифуновић.
