Археолошко налазиште Агино брдо
.svg)  Приказ на мапи Србије | |
| Место |  Србија |
|---|---|
| Регија | Гроцка |
| Координате | 44° 40′ 12″ С; 20° 43′ 02″ И / 44.67° С; 20.717166° И |
| Историја | |
| Период | праисторија |
Археолошки локалитет Агино брдо простире се на високој заравни на обали Дунава при изласку из Гроцке.[1][2]
Опис[уреди | уреди извор]
Доминантан положај ове заравни, карактеристичан за неолитска насеља, као и богат археолошки материјал расут дуж читавог локалитета, говоре о остацима моћног неолитског слоја. На површини простора наилази се на фрагменте неолитске керамике, пластике и кућног лепа, као и на фрагменте латенске и римске керамике. Изучавањем материјала констатовано је велико насеље винчанске културне групе. Насеље је касније поремећено накнадним укопавањем римских и словенских гробова, откривених у горњим слојевима. Поред тога, констатована је и некропола из времена сеобе народа. Ово велико праисторијско насеље, на основу пронађеног материјала, везује се за неолитска насеља Бело брдо у Винчи, Чаршија у Рипњу, Мали друм у Поповићу и Усек на Бањици, представљајући комплексно археолошко налазиште, значајно за проучавање неолита у Подунављу. Значај налазишта огледа се и у томе што на њему може да се прати континуитет од неолита, преко старијег гвозденог доба, римског периода, сеобе народа, све до сталног настањења Словена.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Агино брдо”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 29. 2. 2020.
- ^ Гарашанин, Драга.1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд