Архиви ван архивске мреже Србије
Архиви ван архивске мреже Србије су културно-образовне установе и установе заштите у којима се чува архивска грађа коју чине изворни и репродуковани писани, цртани, компјутеризовани, штампани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, који су настали не само на простору Кнежевине Србије, Краљевине Србије и Републике Србије већ и на простору бивше Краљевине Југославије, СФР Југославије и СР Југославије.[1] У саставу архиви ван архивске мреже Србије налазе се;Архив Југославије, Војни архив Министарства одбране Републике Србије, Архив САНУ у Београду, Архив САНУ у Сремским Карловцима, Архив Југословенске кинотеке, Архив Народне банке Србије
Архив Југославије[уреди | уреди извор]
Архив Југославије је културно-образовна институција која чува и штити архивску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од 1918. до 2006. године.[2]
Војни архив Министарства одбране Републике Србије[уреди | уреди извор]
Војни архив Министарства одбране Републике Србије једна је од националних и културних и институција ван Архивског система Србије, основана 5. фебруара 1876. године уредбом кнеза Милана Обреновића, као „Први војни архив”.[3]
Целокупна архивска грађа Војног архива, која се односи на све фондове Војног архива, је војне провенијенције и сређена је према тадашњим важећим војним формацијама и структурама јединица које су важиле током одређеног историјског периода, што од истраживачима који потражује податке мора да поседује основне податке о чињеницама које потражује, пре свега о војној јединици на коју се они односе.
Архив САНУ у Београду[уреди | уреди извор]
Архив Српске академије наука и уметности у Београду једна је од еминентних културно-образовних институција Републике Србије, која више од 170 година прикупљању и чува изворе и грађу за српску историју. Поред депоа за чување архивске грађе установа располаже читаоницом која је опремљена картотеком, микрочитачем и приручном библиотеком.
Од 1997. године при Архиву САНУ основан је и Кабинет за медаље који је до данас сакупио 611 инвентарне јединице различитих предмета и докумената.
Академија је у оквиру својих издавачких планова, из архивске грађе Архива, издала неколико публикација, или су то урадили научни радници
Архив САНУ у Сремским Карловцима[уреди | уреди извор]
Архив САНУ у Сремским Карловцима први је модерно уређен архив у нововековној српској историји, у коме најстарије познате инвентарске јединице потичичу још из 1719. године. У саставу Архива је и библиотека са преко 2.500 књига.[4]
Архив је смештен у згради Богословије „Свети Арсеније” у Сремским Карловцима.
Архив Југословенске кинотеке[уреди | уреди извор]
Архив Југословенске кинотеке је национални филмски архив Републике Србије, који је приликом оснивања 1949. назван Централна југословенска кинотека. Током рада је више пута је мењао статус, а данас је по закону о заштити културних добара, установа од важног значаја за Србију.
Архив Југословенске кинотеке чине четири организациона дела:
- Архив Југословенске кинотеке,
- Музеј Југословенске кинотеке – биоскоп,
- Библиотека,
- Заједничке службе.
Архив Народне банке Србије[уреди | уреди извор]
Архив Народна банка Србије ужа је организациона јединица централне монетарне установе Републике Србије, а истовремено и једна од установа ван Архивске мреже Србије која поседује архивску грађу од посебног културног и историјског значаја за Србију. У њему се сакупља и чува разноврсна архивска грађа у континуитету, од његовог оснивања 1884. године, до данашњих дана.[5]
Обавезе архива[уреди | уреди извор]
Архиви су дужни да:
- Чувају и одржава архивску грађу, као културно добро и спроводи утврђене мере заштите,
- Неодложно обавештава установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези са архивском грађом и културним добром,
- Дозволи научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, као и извођење мера техничке заштите на архивском грађом у складу с одредбама закона Србије.
- Обезбеде доступност архивске грађе јавности, како домаћој тако и страној.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Arhivi van arhivske mreže”. Аrhivistika. WordPress.com. Приступљено 18. 12. 2016.
- ^ Архив Југославије, Београд, Архив Југославије, 2010.
- ^ Миливоје ПАЈОВИЋ, Војни архив – стварно и могуће, Часопис „Записи” 1, Историјски архив Пожаревац стр. 169-176.
- ^ Архив у Сремским Карловцима, САНУ, Сремски Карловци, 2015.
- ^ Саша Илић, Архив Народне банке Србије, Часопис „Записи” 1, Историјски архив Пожаревац
Литература[уреди | уреди извор]
- Архивски фондови и збирке У СФРЈ. СР Србија, Савез друштава архивских радника Југославије, Београд 1978.
- Државна архива Народне Републике Србије 1900-1950, Београд, 1951.
- Б. Лекић, Послератни развој система заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван архива и даљи правци развоја у СР Србији, Архивски преглед 1-2, 1974.
- Б. Лекић, Архивистика, Београд, 2006.
