Архив Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Архив Југославије
Архив Југославије
Архив Југославије
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1933.
Коришћење Архив
Број спратова 3
Површина 8.000 м²
Компаније
Архитекта Војин Петровић

Архив Југославије је институција која чува и штити архивску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од 1918. до 2006. године.. [1]

Оснивање Архива Југославије[уреди]

Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време Краљевине Југославије 1920. године, али је Архив основан тек након Другог светског рата 1950. године под називом Државна архива ФНРЈ. Овај назив промењен је 1964. године у Архив Југославије и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од 2003. до 2009. када је стварањем Државне заједнице преименован у Архив Србије и Црне Горе). [1]

Грађа Архива Југославије[уреди]

Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува 24,5 километара архивске грађе, настале у периоду од 1914. до 2006. године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.

Архивску грађу периода Краљевине Југославије чини 146 фондова насталих у раздобљу од 1918. до 1945. године. Архивску грађу послератне Југославије чине 633 фонда настала у периоду од 1945. до 2006. године.[1]

Зграда Архива Југославије[уреди]

Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ Александар I Карађорђевић пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на Топчидерском брду.

Дом краља Александра I за ученике средњих школа, 1933.

Архитекта Војин Петровић пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема Топчидерској звезди. Изградња Дома трајала је од 1931. до 1933. године и имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа. Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад Мушке гимназије краља Александра Првог. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за Гимназију (зграда данашње Војне Гимназије). Градња је трајала од 1934. до 1936.године. [2]

Савет Дома 12. октобра 1934. доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу Александру I Карађорђевићу . Биста краља Александра, за чију израду је искоришћен рад вајара Славка Милетића, враћена је 2003. године.

Биста краља Александра I у дворишту Архива, 2003

По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени Гестапо и Абвер. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње Југославије.

Одлуком СИВ-а зграда је 1969. додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.

Локација Архива Југославије[уреди]

Зграда Архива налази се на Сењаку, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир Ваведење, Музеј краља Петра Првог, Факултет ликовне уметности, као бројне амбасаде и резиденције. Архив се налази у улици Васе Пелагића 33.

Види још[уреди]

Напомене и референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Архив Југославије, Београд, Архив Југославије, 2010.
  2. ^ Момчило Анђелковић, Зграда Архива Југославије, Београд, 2003.

Спољашње везе[уреди]