Пређи на садржај

Атомски здесна

С Википедије, слободне енциклопедије
Атомски здесна
Жанркомедија
драма
РежијаСрђан Драгојевић
СценариоСрђан Драгојевић
ПродуцентСрђан Драгојевић
Ива Атељевић
Мирослав Атељевић
Драган Шолак
Александра Суботић
Главне улогеСрђан Тодоровић
МузикаИгор Перовић
СценографИва Ракић
Кирил Спасески
СниматељДушан Јоксимовић
МонтажаПетар Марковић
Продуцентска
кућа
Делирум Филм
Film and Music Entertainment
РТЦГ
Артикулација
Година2014.
Трајање97 минута
Земља Србија
 Црна Гора
Језиксрпски
Веб-сајтwww.deliriumfilms.rs/heavens-above-srpski/projekti.html#scroll-production
IMDb веза

Атомски здесна је српски филм из 2014. године. Режирао га је Срђан Драгојевић који је написао и сценарио.[1][2]

Филм је премијерно приказан у Будви 3. априла 2014. године[3], док је премијеру у Србији имао 9. априла 2014. у Сава центру, у Београду.[4]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Атомски здесна прати групу продаваца „тајм шеринг“ апартмана људима из бивше Југославије. Најуспешнији агент Младен је у тајној вези са Соњом која је удата за главног менаџера Метода.

Сазнавши за женину превару, он Младену додељује најтежег клијента Омера, ратног ветерана из Босне и његову супругу Мају. Ситуација се додатно компликује када у посету дође главни менаџер из „централе“, Дитрих Фајзер који је незадовољан резултатима продаје и сазнавши да ће остати без посла, тим продаваца се баца на своје „жртве“ са жаром очајника.

Атомски здесна је трагикомедија која говори о разорним последицама „домаћег“ дивљег капитализма на животе обичних људи.[1]

Осамнаест изузетних глумаца из целе регије окупљено је у трагикомедији о разорним посљедицама домаћег дивљег капитализма на животе обичних људи. Драма о посљедицама транзиције и дивљег капитализма на подручју бивше Југославије.[5]

Глумац Улога
Срђан Тодоровић Младен
Тања Рибич Соња
Бојан Навојец Педро
Зоран Цвијановић Момчило
Милутин Караџић Батрић
Ана Костовска Олга
Наташа Јањић Маја
Мира Бањац Јелисавета
Милош Самолов Слободан
Бранко Ђурић Ђуро Омер
Христина Поповић Драгана
Исидора Симијоновић Душица
Горан Навојец Бруно
Младен Нелевић Енвер
Дубравка Вукотић Дракић Милена
Мирко Влаховић Марио
Мирјана Ђурђевић Мариова жена
Божидар Зубер Млади агент
Урош Ђурић Дитрих Фајзер
Момо Пићурић Доктор
Рената Улмански Младенова мајка
Милан Марић Шваба клијент
Хаџи Александар Ђуровић Маскота
Немања Јаничић Члан бенда 1
Владимир Тица Члан бенда 2
Матија Сокороња Павлек
Бране Штрубеј Метод
Јунуз Курмемовић Рецепционер
Сејфо Сеферовић Старији водник - таксиста
Дарис Аљић Свенди
Јуриј Чоловић Гага Агент патуљак

Раденко Савић:[6]

... За разлику од већине балканских аутора који снимају херметичне филмове без икакве свијести о публици, Драгојевић је вјероватно јединиу код кога је проблем што претјерано мисли на исту... Филм се на необичан начин суочава са предрасудама и то тако што их појачава. Рецимо, у једној сцени се приказује породица за коју се алудира да је циганска, а која касније краде све са стола. Тиме дјело неукусно типизира предрасуду коју треба да осуђује или према којој треба да буде амбивалентан. Политичке предрасуде су знатно експлицитније и одражавају ставове самог Драгојевића. Занимљиво је да у филму сваки национално конзервативни елемент има својих пет, па и десет минута, осим српског. Домобранитељ Бруно говори о томе како се током цијепања Југославије бацао испред ЈНА тенкова и поносно показује тетоважу. Омер говори о трагедији 25. маја 1995. када је граната убила преко 70 људи на пијаци. У тренутку када гледалац очекује да ће се због равнотеже Београђанин Младен сјетити датума када су Срби етнички очишћени из Хрватске или са Косова и Метохије, он се сјети како је насилно мобилисан у Вуковар, због чега је пуцао себи у ногу... Рецимо, гледаоци ће ничим изазвани видјети пенис Срђана Тодоровића док мокри, а стална потреба да се балансира између комедије и драме доводи до тога да филм не дјелује као кохерентно дјело, већ као нелогичан и исцјепкан колаж.

Вања Руњић:[7]

... Што се тиче националне спике, ту је ствар релативно једноставна - Драгојевић се овдје зајебава давно познатим национални клишеима, али не одлази даље од вица, и то лошег. Срби су тако приказани као шармантни али дубоко сјебане галамџије и фејкери, односно безазлени провинцијалци или пак исто такви, јалови малограђани, Хрвати пак или као фашистоидни мизантропи или донекле симпатични бескичмењаци, Македонци су меланхолични, суицидални депресивци, а Црногорци се стално нешто без везе курче и галаме, док су Словенци лукави мастерминди и „официри за везу“ са страним капиталом којима пак Срби гузе згодне жене. А тко на крају најебе? Босанци, наравно... Можемо се с тим погледом на ствари слагати или не, али ипак остаје чињеница да је Драгојевић све то сложио прилично површно а и некако се стално чини да балансира на танкој црти између неке киселе, невољне емпатије и тоталног презира према својим ликовима.

Продукција

[уреди | уреди извор]

Филм је сниман на црногорском приморју у продукцији Делирума, и копродукцији СББ, Министарство културе Црне Горе, Радио Телевизија Црне Горе, Артикулација, Радио-телевизија Србије, Филмски центар Србије, Покрајински секретаријат за културу Војводине.[8]

Срђан Тодоровић је за улогу Младена на 49. Филмским сусретима у Нишу 2014. добио награду Цар Константин.[9]

  1. ^ а б „Атомски здесна”. Ртс. Приступљено 20. 1. 2021. 
  2. ^ „Атомски здесна”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 11. 02. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2021. 
  3. ^ Атомски здесна” 3. априла у Будви”. Вијести Ме. Приступљено 20. 1. 2021. 
  4. ^ „Атомски здесна: Премијера новог филма Срђана Драгојевића 9. априла”. Блиц. Приступљено 20. 1. 2021. 
  5. ^ „Атомски здесна”. Тв Профил. Приступљено 20. 1. 2021. 
  6. ^ Катастрофално лош Атомски Здесна. Архивирано из оригинала 22. 01. 2015. г. Приступљено 22. 01. 2015. 
  7. ^ „Како је Драгојевић промашио цео фудбал?“
  8. ^ „Samo za punoletne: Novi film Srđana Dragojevića "Atomski zdesna". blic.rs. Архивирано из оригинала 15. 03. 2014. г. Приступљено 15. 3. 2014. 
  9. ^ „Gran-pri Borisu Milivojeviću”. novosti.rs. Приступљено 15. 11. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]