Бојни бродови класе Тегетоф
Тегетоф | |
---|---|
Општи подаци | |
Тип | Бојни бродови - дредноти |
Држава | Аустроугарска |
Завршетак градње | 1910−1914. |
Главне карактеристике | |
Депласман | 20,000 |
Дужина | 152 m |
Ширина | 27,9 m |
Газ | 8,7 m |
Погон | 4 Парсонс парне турбине, са 4 осовине |
Снага | 27.000КС |
Брзина | 20.4 чворова (38 km/h) |
Доплов | 4,200 наутичких миља (7,800 km) брзином од 10 чворова (19 km/h) |
Посада | 1087 |
Наоружање | 12 x 305 mm топова у троцевним кулама 12 x 150 mm топова у једноцевним казаматима |
Оклоп | 11 инчни (279 mm) бродски оклоп |
Класа Тегетоф (по адмиралу Тегетофу), или Viribus Unitis (лат. Viribus Unitis - „Са уједињеним снагама“ - мото цара Франца Јозефа I) била је једина класа бојних бродова дреднот саграђених за аустроугарску морнарицу. Саграђена су четири брода: СМС Вирибус Унитис, СМС Тегетоф, СМС Принц Еуген и СМС Сент Иштван.
Изградња
[уреди | уреди извор]Аустријске власти наредиле су градњу нове флоте 1908. након вести да је започета издрадња првог дреднота у Италији, бојног брода Данте Алигијери. Главни дизајнер аустроугарске морнарице Зигфрид Попер био је скоро па слеп у овим тренуцима (пензионисан је пре него што су бродови поринути), и неки су то сматрали разлогом за неке дизајнске пропусте бродова. Класа је позната по томе што је она прва која је користила тројне топове за главно наоружање. Тројне топовске куле изградила је Шкода у Плзењу, чешкој.
Прва три брода изграђена су у Трсту, али као услов за финансијску помоћ, мађарски парламент тражи да се један од бродова изгради у мађарском бродоградилишту у Ријеци, који дотад није изградио ништа веће од разарача што је створило одгађања као је навоз најприје требало да буде продужен, на крају је ипак довршен, али у Пули, 1914. године. Назван је Сент Иштван, по Св. Стефану.
Подаци
[уреди | уреди извор]Бродови су били наоружани топовима калибра 305 милиметра истог типа као и на класи Радецки у главној тешкој битници, али су били постављени у четири троцевне куле. Помоћна битница је укључивала 12 ручно покретаних топова калибра 150 mm у бочним казематама. Радило се о новом пројекту Шкоде Л/50, масе топа 6.085 kg, с гранатом од 45,5 kg, а само зрно је имало масу од 30,5 kg. Домет је био изузетан за топове тог калибра, чак 15.000 m. За сваки топ укрцавало се по 180 граната.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Списак аустро-угарских бојних бродова |