Будизам у Вијетнаму

С Википедије, слободне енциклопедије
Статуа Авалокитешваре, бодисатве који отеловљује саосећање свих Буда.

Будизам у Вијетнаму је претежно махајана школе, под снажним утицајем кинеског будизма.[1] Вијетнам представља изузетак од осталих земаља будизма у југоисточној Азији, које су теравада традиције.

У Вијетнаму, будизам упражњаван у локалним пагодама представља синтезу тјена (зена) и тинх-доа (чисте земље), а многи чисто тјен манастири делују као духовни центри за обучавање локалних вођа.[2]

Посебно важан пример борбеног будизма јесте Вијетнам после повлачења француских колонизатора.[3] Генерал Дием, који је прихватио римокатолицизам, је срушен с власти од стране коалиције у којој је важно место имала будистичка санга.[3] Дием је покушао да врши римокатоличку евангелизацију Јужног Вијетнама и први противник који му се супротставио, као чувар суштине вијетнамизма, био је будизам, који је бранио Вијетнам од римокатолицизма са југа и комунизма са севера.[3]

Покрет за уједињење будизма и активан будистички мировни покрет током Вијетнамског рата имали су подршку од вијетнамског тјена.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „CPAmedia: Buddhist Temples of Vietnam”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2008. г. Приступљено 27. 09. 2015. 
  2. ^ а б zen, Enciklopedija živih religija, Nolit. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. 
  3. ^ а б в Јевтић 2002, стр. 345-351.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8. 
  • Јевтић, Мирољуб (2002). Религија и политика: увод у политикологију религије. Београд: Институт за политичке студије. 
  • Enciklopedija živih religija. Beograd: Nolit. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. 
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 


Види још[уреди | уреди извор]