Будизам у југоисточној Азији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Будизам у југоисточној Азији (у Бурми, Тајланду, Камбоџи и Лаосу) је претежно теравада школе.[1] Вијетнам је у пре-комунистичко време био претежно махајана школе.

У раном будизму југоисточне Азије се испољавао много снажнији утицај махајанске традиције него што је то случај данас; често су били заступљени и значајни тантрички елементи. Међутим, утицај синхалеског теравада будизма је временом толико ојачао да је постао заједнички оквир за будизам у југоисточној Азији: све четири земље служе се истим Пали каноном списа; њихови монаси припадају теравадинском реду и придржавају се правила винаје; монаси могу да прелазе из манастира једне у манастире друге земље, а пали је заједнички језик њиховог чинодејствовања. Свака од ових земаља је током своје историје била монархија, чији су владари традиционално били теравадински будисти, и носили су звање главног монаха, или надзорника читавог монашког реда земље (сангхарађа, у Бурми тхатханабаинг).

У земљама југоисточне Азије уочљиво је и прилагођавање аутохтоним облицима религије, посебно веровањима у духове које треба умилостивити, као и астрологији и нумерологији. Ова локална веровања су се стопила са будизмом на народном нивоу, стварајући својствене националне спојеве који се називају бурмански будизам, тајски будизам итд[2].

Извори[уреди]

  1. Answers.com (see "Buddhism Dictionary: Theravada")
  2. Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Види још[уреди]