Велики потковичар
Велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum) је највећа врста потковичара (Rhinolphidae) у Европи и због њене величине немогуће је помешати са другим врстама из породице.
| Велики потковичар | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Chiroptera |
| Породица: | Rhinolophidae |
| Род: | Rhinolophus |
| Врста: | R. ferrumequinum
|
| Биномно име | |
| Rhinolophus ferrumequinum (Schreber, 1774)
| |
| |
| Greater horseshoe bat range | |
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Крзно великог потковичара је сиво до браон са црвенкастим или жутим нијансама. Боја вентралног крзна животиње се само благо разликује од дорзалне од које је незнатно блеђа. Величина ове врсте је, поред носног украса њена најприметнија одлика, дужина подлактице је преко 54mm, а тежина достиже и 24 грама. [2]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Врста је распрострањена од југозападне Европе све до Јапана, њен ареал покрива и сверозадани део Африке, централну и западну Европу[3] са најсевернијом тачком распрострањена у Велсу[2]. Врста се углавном налази до 800m надморске висине, са изузетком на Кавкаским планинама где се у зависности од доступности склоништа бележи и до 3000m надморске висине. [3]
Станишта и склоништа[уреди | уреди извор]
Врста по свим назнакама преферира мозаична станишта која укључују шуме, пашњаке, жбунове и дрвореде. Пашњаци који са собом доносе и стоку су важан извор хране за ову врсту како се тврдокрилци, који представљају њихов примаран плен, окупљају око балеге. [2]
Примарна склоништа великог потковичара на северу у великој већини чине поткровља, а на југу ареала су то већином пећине. [3]
.jpg)
Репродуктивно понашање врсте[уреди | уреди извор]
Током хибернације животиње су скоро потпуно покривене сопственим крилима и увек висе појединачно. Породиљске колоније броје 20-200 јединки на северу, а до 1000 јединки на југу. Млади се рађају између краја јуна и краја јула. Мужијаци касно у лето формирају копулационе колоније у пећинама, рудницима и поткровљима где их женке посећују до раног пролећа.[2]
Фактори угрожавања[уреди | уреди извор]
.jpg)
.jpg)
Бројност великог потковичара је на опаду у западној Европи, а у Немачкој је потпуно ишчезао. Овом паду највише доприноси коришћење пестицида у пољопривреди и шумарству[4], ово има негативан утицај на доступност хране врсте што води њеном одумирању. Поред тога долази и до накупљања пестицида у организму јединки. Поред смањене доступности хране, велик утицај на бројност имају узнемиравање склоништа (поготово тавана и пећина), фрагментација и изолација станишта.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Piraccini R. (2016). „Rhinolophus ferrumequinum”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T19517A21973253. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19517A21973253.en
. Приступљено 17. 2. 2022.
- ^ а б в г Dietz, Christian (2016). Bats of Britain and Europe. Andreas Kiefer. London. ISBN 1-4729-6318-0. OCLC 1037809612.
- ^ а б в г Paunović, Milan M. "Rasprostranjenje, ekologija i centri diverziteta slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) u Srbiji." Универзитет у Београду (2016).
- ^ „Rhinolophus ferrumequinum | UNEP/EUROBATS”. www.eurobats.org. Приступљено 2022-09-30.
