Пређи на садржај

Галијица

С Википедије, слободне енциклопедије
Француски брод нападнут од две галијице берберских гусара, око 1615.

Галијица (енгл. Galiot, итал. Galeotta) је мањи ратни брод на весла који се користио на Средоземном мору током 16. и 17. века.[1]

Еволуција

[уреди | уреди извор]

Галије су биле најважнији и најраспрострањенији тип ратног брода на весла у средњем веку. Развиле су се из византијског дромона у 9. веку, у Венецији и Ђенови, под називом galea italica или mediterranea. После трећег крсташког рата, граде се и ван Средоземља: у Енглеској у 12, а у Француској у 13. веку.[1]

У 13. веку галија је била дуга око 40 м, широка око 5 м, лаке дрвене конструкције са равним дном, газа око 1.5 м, с једним редом весала и 1-2 јарбола са латинским једрима као допунским погонским средством, депласмана 130-145 т, са 120-150 веслача и 40-50 војника, морнара и официра. У другој половини 15. века галије се наоружавају са 3-5 топова, а у 16. веку се повећавају (дужина 50-55 м, ширина 6 м, депласмана 200-300 т, чак и 500 т код тзв. реале - адмиралског брода, са посадом од 200 веслача и 100 морнара и војника). У бици код Лепанта (1571) хришћанске галије имале су по 5 топова: један од 36 фунти у уздужници брода у рембати (прамчаном надграђу), а по два од 9 и 4.5 фунте, десно и лево од њега. Турске галије имале су по 3 топа, 1 од 36 и 2 од 9 фунти. Неке галије имале су по неколико топова од 3 и 1 фунте, постављених у виљушкастим лафетима на апостисима (греде које носе ослонце за весла), на оба бока брода.[1]

На јадранској обали, посебно у Дубровачкој републици, развио се током 16. и 17. века посебан мањи тип галије, назван галијица (итал. Galeotta), или полу-галија (енгл. half-galley). Ова галија била је дуга и уска, складних линија, обично са 30-40 весала (на сваком по 1 веслач). Имала је и 1 јарбол с латинским једром и била наоружана са 6 топова - педријера (лаких гвоздених топова предвиђених за пуњење отпозади, што је омогућавало изузетно брзу паљбу на малим растојањима). Ови јефтини и брзи ратни бродови уживали су велику популарност у Османском царству, нарочито међу берберским гусарима у османској служби. Галијице под командом турских гусара Торгута и Улуџ Алија добро су се показале у биткама код Превезе (1538) и Лепанта (1571).[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр.150-151

Литература

[уреди | уреди извор]