Грчко-италијански рат
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Грчко-италијански рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||
Грчки војници на положају | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Италија Албанија |
Грчка | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Уго Кавалеро | Александрос Папагос | ||||||
Жртве и губици | |||||||
39.000 | непознат број |
Грчко-италијански рат је био сукоб између фашистичке Италије и Грчке, коју су Италијани напали из Албаније. Трајао је од 28. октобра 1940. до 6. априла 1941. и означио је почетак балканске кампање Другог светског рата. Завршен је немачким нападом на Грчку након катастрофалног пораза италијанске војске.
Рат
[уреди | уреди извор]Немачка војска је 7. октобра ушла у Румунију, као припрему за операцију Барбароса и да штити нафтна поља код Плоештија. Мусолини није био унапред обавештен и сматрао је то за опкољавање италијанске сфере утицаја и предложио је планове за инвазију на Грчку.[1][2]
Италијански генералштаб је израдио три плана. План “Е” који је садржао напад на Југославију са истовременим мерама обезбеђења према Грчкој; план “Ц” за напад на Грчку са истовременим мерама обезбеђења према Југославији, и најзад, план који је предвиђао мере ако се ништа не деси. У исто време се у министарству рата припремао план за демобилизацију две армије од 600.000 људи.
Одлука за напад на Грчку донесена је 8. октобра, а напад је почео 28. октобра 1940. Ујутро у три часа, грчком диктатору Метаксасу уручен је италијански ултиматум. До шест сати истог јутра имао је да се повинује. Међутим, италијанске трупе су упале у Грчку већ у 05:30 сати. Хитлер је тада био на путу. Прво је отишао код Франка да придобије Шпанију да се прикључи осовини. То му није успело. Враћао се кући преко Вишија где је Петена хтео да приволи на већу послушност. За њим је јурило Мусолинијево писмо у којем му саопштава да има намеру да нападне Грчку. Кад је Хитлер прочитао писмо, предложио је разговор у Фиренци, и то 28. октобра. Кад је Хитлер тог дана изашао из воза у Фиренци, Мусолини је тријумфујући узвикнуо: “Фиреру, ми марширамо!”
Захваљујући пре свега својој авијацији, која је од Грчке била шест пута бројнија, Италијани су првих дана постизали успехе. Са једном оклопном дивизијом и две ојачане пешадијске дивизије напали су са југозапада. На североистоку, налазиле су се три ојачане италијанске пешадијске дивизије. На централном делу фронта је једна брдска дивизија покушала да се пробије кроз планине Пинда, да би стигла до места Метсовон. Одатле су, наиме, ишли проходнији путеви на којима су могли успешније применити своје тенкове. Борбе у центру су на крају биле одлучујуће. Тада начелник грчког генералштаба генерал Александрос Папагос издаје наређење које је подсећало на борбу старих Грка против Персијанаца. У ноћи између 9. и 10. новембра грчки војници су се попели уз падине Пинда и тако оставили центар потпуно незаштићен. Када је свануло јутро, Грци су кренули у јуриш низ обронке вичући: ”Ветар! Ветар!” и напали бок алпске дивизије “Јулија”. Остављајући рањенике и пуно ратног материјала, остатак италијанске дивизије морао је да се повуче у Албанију. Утицај ове Грчке победе одразио се и на остале делове фронта. Стање на фронту се убрзо променило, и то толико да су Грци убрзо, већ 14. новембра, могли да пређу у контра-офанзиву. Напади грчке војске су прво почели у граничном подручју према Југославији. Готово без икаквог застоја напредовале су грчке трупе и на западном фронту. Италијанима је све више пристизало појачање па је убрзо грчка против-офанзива заустављена. Предах је трајао све до 8. децембра када су Грци поново прешли у напад. Италијани су потискивани све даље на запад.
У Риму је још 22. новембра настала тотална паника. Мусолини је 5. децембра, преко италијанског посланика у Берлину, упутио хитан захтев да од Немаца изнуди било какву помоћ.
У међувремену су Грци све даље напредовали. На североистоку су заузели град Поградец, у центру су били пред саобраћајним чвором Клисура, на југозападу су освојили албанску луку Химара. У Италији је опет започела мобилизација тек демобилисаних људи.
У Берлину је све више расла забринутост због грчких успеха, поготово што је британска авијација давала извесну подршку гркој војсци. Немци су почели да се плаше за румунска нафтоносна поља. Следио је период тајних преговора између Метаксаса и Хитлера, који је, међутим, одбио немачке услове посредовања.
Хитлеру је тада било јасно да ће ипак морати да рачуна са ратом на Балкану. Већ 18. новембра је дао Врховној комади наредбу да изради оперативни план за напад на северну Грчку и евентуално на целу земљу.
На албанском фронту се у међувремену грчки напад одвијао спорије. Трупе су се нашле сувише далеко од својих база, тако да је снабдевање постало отежано. Осим тога Грци су исцрпели своје резерве, док су на страни Италијана стално пристизале нове. Ипак је успех, који је толико био потребан Мусолинију, изостао. Када је 19. јануара 1941. решио да крене у Немачку на разговор са Хитлером, сазнао је да је разбијена његова најбоља дивизија “Тоскански вукови”.
У јануару 1941. изненада је преминуо грчки генерал Метаксас, али се то није посебно одразило на грчку војску. Почетком марта Италијани су покренули офанзиву и покушали узвратити, али су убрзо заустављени. Линија бојишта се након овога стабилизовала и остаће непромењена до почетка немачког напада на Грчку.
Италијанска катастрофа
[уреди | уреди извор]Разлози италијанске катастрофе су многи: тотална неспремност војске за рат, тотална потцењеност грчке војске, премале снаге за инвазију на јако тешко проходном терену, неискориштавање почетне иницијативе и оно што је италијанске војнике пратило свагде на бојиштима – размјерно низак борбени морал.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sadkovich 1993, стр. 439–445.
- ^ Stockings & Hancock 2013, стр. 37.
Литература
[уреди | уреди извор]- Argyle, Christopher (1980). Chronology of World War II. New York: Exeter Books. ISBN 9780896730717.
- Bauer, Eddy (2000) [1979]. Young, Peter, ур. The History of World War II (Revised изд.). London: Orbis. ISBN 978-1-85605-552-9.
- Bell, P. M. H. (1997) [1986]. The Origins of the Second World War in Europe (2nd изд.). London: Pearson. ISBN 978-0-582-30470-3.
- Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (1998). A History of Eastern Europe: Crisis and Change. London: Routledge. ISBN 978-0-415-16111-4.
- Buell, Hal (2002). World War II, Album & Chronicle. New York: Tess Press. ISBN 978-1-57912-271-3.
- Carr, John C. (2013). The Defence and Fall of Greece 1940–1941. Barnsley: Pen and Sword. ISBN 9781781591819.
- Carruthers, Bobb (2013). Blitzkreig in the Balkans and Greece 1941. Barnsley: Pen and Sword Military. ISBN 978-1-78159-207-6.
- Cervi, Mario (1972). The Hollow Legions. Mussolini’s Blunder in Greece, 1940–1941. trans. Eric Mosbacher. London: Chatto and Windus. ISBN 978-0-7011-1351-3.
- Dear, I. C. B.; Foot, M. R. D., ур. (1995). The Oxford Companion to the Second World War. Oxford/New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214168-2.
- Duignan, Peter; Gann, Lewis H. (1995). World War II in Europe: Causes, Course, and Consequences. Stanford, CT: Stanford University, Hoover Institute Press. ISBN 978-0-81793-752-2.
- Electris, Theodore; Lindsay, Helen Electrie (2008). Written on the Knee: A Diary from the Greek-Italian Front of WWII. Minneapolis, MN: Scarletta Press. ISBN 978-0-9824584-4-0. Приступљено 9. 6. 2015.
- Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania At War, 1939–1945. West Lafayette, IN: Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-141-4. Приступљено 9. 6. 2015.
- Gedeon, Dimitrios (2001). „Ο Ελληνοϊταλικός Πόλεμος 1940–41: Οι χερσαίες επιχειρήσεις”. Ο Ελληνικός Στρατός και το Έπος της Βορείου Ηπείρου (на језику: Greek). Athens: Periskopio. ISBN 978-960-86822-5-2.
- Gooch, John (2007). Mussolini and His Generals: The Armed Forces and Fascist Foreign Policy, 1922–1940. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85602-7.
- Higham, Robin (2015) [1986]. Diary of a Disaster: British Aid to Greece 1940-41. Lexington: University Press of Kentucky. ISBN 9780813192918.
- Hinsley, F. H. (1994) [1993]. British Intelligence in the Second World War. Its influence on Strategy and Operations. History of the Second World War (Abridged (2nd revised) изд.). London: HMSO. ISBN 978-0-11-630961-7.
- Jowett, Philip S. (2000). The Italian Army 1940–45: Europe 1940–1943. I. Oxford/New York: Osprey. ISBN 978-1-855-32864-8.
- Kaisarou-Pantazopoulou, Triantaphyllia; Beldekos, Geōrgios I.; Karytinos, Alexios (2000). Hellēnikē Aeroporia: synoptikē historia [Greek Air Force: Concise History] (на језику: Greek). Athens: Hypēresia Historias Polemikēs Aeroporias. ISBN 9789608613553.
- Kershaw, Ian (2007). Fateful Choices: Ten Decisions that Changed the World, 1940–1941. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9712-5.
- Kitromilides, Paschalis M. (2008) [2006]. Eleftherios Venizelos: The Trials of Statesmanship. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-748-63364-7.
- Knox, MacGregor (1986). Mussolini Unleashed 1939–1941. Politics and Strategy in Fascist Italy’s Last War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33835-6.
- Knox, MacGregor (2000). Common Destiny. Dictatorship, Foreign Policy, and War in Fascist Italy and Nazi Germany. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58208-7.
- Knox, MacGregor (2000). Hitler’s Italian Allies. Royal Armed Forces, Fascist Regime, and the War of 1940–1943. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79047-5.
- Koliopoulos, Ioannis (1978). „Εσωτερικές και εξωτερικές εξελίξεις από την 1η Μαρτίου 1935 ως την 28η Οκτωβρίου 1940; Ο Πόλεμος του 1940/1941”. Ιστορία του Ελληνικού Έθνους, Τόμος ΙΕ′: Νεώτερος ελληνισμός από το 1913 ως το 1941 (на језику: Greek). Ekdotiki Athinon. стр. 358—411; 411—453.
- Lepre, Aurelio (1989). Le illusioni, la paura, la rabbia: il fronte interno italiano 1940–1943 (на језику: Italian). Napoli: Edizioni scientifiche italiane. ISBN 978-8-87104-132-2.
- Macksey, Major Kenneth (1972) [1971]. Pitt, B.; Mason, D., ур. Beda Fomm: The Classic Victory. Ballantine's Illustrated History of the Violent Century, Battle Books. 22. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-02434-3.
- Mack Smith, Denis (1982). Mussolini. London: Littlehampton Book Services. ISBN 978-0-29778-005-2.
- Maiolo, Joe (2010). Cry Havoc: The Arms Race and the Second World War 1931–1941. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-6519-9.
- Martel, Gordon, ур. (1999). The Origins of the Second World War Reconsidered. London: Routledge. ISBN 978-0-415-16325-5.
- Mazower, Mark (2001) [1993]. Inside Hitler's Greece: The Experience of Occupation, 1941–44. London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08923-3.
- Montanari, Mario (1980). La Campagna di Grecia. Ufficio Storico (на језику: Italian). I. Roma: Stato Maggiore dell'Esercito. OCLC 476593622.
- O'Hara, Vincent P. (2009). Struggle for the Middle Sea. Annapolis, MD: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-648-3.
- Paoletti, Ciro (1985). A Military History of Italy. Westport, CT: Praeger. ISBN 978-0-275-98505-9.
- Petraki, Marina (2014). 1940: Ο άγνωστος πόλεμος. Η ελληνική πολεμική προσπάθεια στα μετόπισθεν (на језику: Greek). Athens: Patakis Editions. ISBN 978-960-16-6026-4.
- Piekalkiewicz, Janusz; Van Heurck, Jan (1985). The Air War: 1939–1945. Poole: Blandford Press. ISBN 978-0-918678-05-8.
- Playfair, Major-General I. S. O.; Stitt RN, Commander G. M. S.; Molony, Brigadier C. J. C. & Toomer, Air Vice-Marshal S. E. (1954). Butler, J. R. M., ур. The Mediterranean and Middle East: The Early Successes Against Italy (to May 1941). History of the Second World War, United Kingdom Military Series. I. 3rd impression, 1959. HMSO. OCLC 888934805.
- Plowman, Jeffrey (2013). War in the Balkans: The Battle for Greece and Crete 1940–1941. Barnsley: Pen & Sword Military. ISBN 9781781592489.
- Raugh, H. E. (1993). Wavell in the Middle East, 1939–1941: A Study in Generalship. London: Brassey's UK. ISBN 978-0-08-040983-2.
- Richards, Denis (1974) [1953]. Royal Air Force 1939–45: The Fight at Odds. I (paperback изд.). London: HMSO. ISBN 978-0-11-771592-9. Приступљено 11. 6. 2015.
- Richter, Heinz A. (1998). Greece in World War II (на језику: Greek). trans. Kostas Sarropoulos. Athens: Govostis. ISBN 978-960-270-789-0.
- Rochat, Giorgio (2005). Le guerre italiane 1935–1943. Dall'impero d'Etiopia alla disfatta. Einaudi storia. Torino: Einaudi. ISBN 978-88-06-16118-7.
- Rodogno, Davide (2006). Fascism's European Empire: Italian Occupation During the Second World War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84515-1.
- Steiner, Zara S. (2005). The Lights that Failed: European International History, 1919–1933. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822114-2.
- Stockings, Craig; Hancock, Eleanor (2013). Swastika over the Acropolis: Re-interpreting the Nazi Invasion of Greece in World War II. Leiden: BRILL. ISBN 978-9-00425-459-6.
- Svolopoulos, Konstantinos (1978). „Η εξωτερική πολιτική της Ελλάδος”. Ιστορία του Ελληνικού Έθνους, Τόμος ΙΕ′: Νεώτερος ελληνισμός από το 1913 ως το 1941 (на језику: Greek). Ekdotiki Athinon. стр. 342—358.
- Terraine, John (1997) [1985]. The Right of the Line (Wordsworth изд.). London: Hodder and Stoughton. ISBN 978-1-85326-683-6.
- Thomas, Andrew (2002). Gloster Gladiator Aces. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-84176-289-0.
- Verzijl, J. H. W. (1970). International Law in Historical Perspective (Brill Archive изд.). Leyden: A. W. Sijthoff. ISBN 978-90-218-9050-0.
- Weinberg, Gerhard L. (1994). A World at Arms: A Global History of World War II. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44317-3.
- Zapantis, Andrew L. (1987). Hitler's Balkan Campaign and the Invasion of the USSR. Eastern European Monographs. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-88033-125-8.