Дриопа

С Википедије, слободне енциклопедије

Дриопа (грч. Dryope) је у грчкој митологији кћерка краља Дриопа и Полидоре, а Овидије у „Метаморфозама“ наводи Еурота као њеног оца.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Дриопа је чувала очева говеда на планини Ети, када су је спазиле хамадријаде и примиле у своје друштво. Међутим, Дриопу је спазио и бог Аполон и пошто му се допала, претворио се у корњачу како би јој се приближио. Девојку је привукла ова животиња и она ју је узела у крило. Тада се Аполон преобразио у змију и оплодио је. Касније се удала за Андремона, а Аполону је родила сина Амфиса. Нимфе нису заборавиле своју другарицу и отеле су је, а код Аполоновог храма, који је претходно изградио Амфис, заузврат су оставиле велику тополу и извор. То су виделе две девојке и разгласиле, па су их расрђене нимфе претвориле у јеле. Дриопин син је подигао светилиште нимфама, при чему је забранио женама учешће у светковинама због две брбљивице које су одале тајну нимфи. Према другом предању, Дриопу је нимфа Лотида претворила у дрво, јер је откинула цвет са њеног дрвета.[2]

Нимфа Дриопа[уреди | уреди извор]

У римској митологији се помиње и нимфа Дриопа у коју је био заљубљен бог Фаун.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ theoi.com: Dryope
  2. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.