Јела

С Википедије, слободне енциклопедије

Јела
Временски распон: Креда[1] — данас
женске шишарке и четине, Abies koreana
Научна класификација e
Царство: Plantae
Дивизија: Pinophyta
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Породица: Pinaceae
Потпородица: Abietoideae
Род: Abies
Mill.
Типска врста
Abies alba Mill.
секције
ареал јеле на источној хемисфери
ареал јеле на западној хемисфери

Јела (лат. Abies, по латинском називу беле јеле)[2] је род зимзеленог четинарског дрвећа из породице борова (Pinaceae). Обухвата 51 врсту[3] распрострањених у планинама северне хемисфере.[4] Род јела се дели у 10 секција, од којих су само две присутне у ЕвропиAbies и Piceaster.

Мушке цвасти су разнолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих. Семе са крилом садржи смоне кесице. Ембрион са 4—10 котиледона. Основни број хромозома је n=12.

Опис[уреди | уреди извор]

Јеле су високо зимзелено дрвеће пирамидалног хабитуса.[5] Зрела стабла јеле могу достићи висину и до 80 m. Од осталих родова у породици борова јеле се разликују карактеристичним лисним ожиљком, начином повезивања листа (четине) са стаблом, као и карактеристикама шишарке. Најсроднији род је род кедрова. Четине јеле, за разлику од осталих четинара, су на доњем крају кружно проширене.

Мушке цвасти су ресолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих.[5] Семе са крилом садржи смоне кесице. Ембрион са 4—10 котиледона. Основни број хромозома је n=12.[3]

Ареал[уреди | уреди извор]

Ареал рода јела простире се кроз суптропску, умерену и хладну климатску зону северне Земљине хемисфере. Центри диверзитета (највећи број врста) налазе се у источној Азији (падине Хималаја) и западним деловима Северне Америке. Сем ових, додатни центар распростирања рода је југоисточна Европа. Ареали појединачних врста се у овим областима преклапају, и између врста долази до хибридизације.[6]

Седам врста јела има реликтан карактер савременог ареала. На основу истраживања ових ареала и фосилних налаза, сматра се да је род јела настао средином креде, а да су на његово распростирање по северној хемисфери утицале орогенезе (издизања Алпа, Хималаја и Стеновитих планина), појава монсуна и ледена доба.[1]

Врсте јела (по секцијама)[уреди | уреди извор]

Најстарији полен који се може приписати овом роду датира из касне креде у Сибиру, са записима о листовима и репродуктивним органима широм северне хемисфере од еоцена па надаље.[7]

Филогенија рода Abies[8][9]
(Pseudotorreya)

A. bracteata (Don) Poit.

(Religio)
section

A. mariesii Masters

A. amabilis (Douglas ex Loudon) Forbes

A. procera Rehder

Amabilis
section

A. magnifica Murray

Nobiles
section

A. concolor (Gordon) Lindley ex Hildebr.

A. jaliscana (Martínez) Mantilla, Shalisko & Vázquez

A. guatemalensis Rehder

A. hickelii Flous & Gaussen

A. flinckii Rushforth

A. vejarii Martínez

A. durangensis Martínez

A. religiosa (Kunth) von Schlechtendal & von Chamisso

A. hidalgensis Debreczy, Rácz & Guízar

A. grandis (Douglas ex Don) Lindley

A. lowiana (Gordon) Murray

Grandes
(Abies)
section

A. alba Miller

A. pinsapo Boiss.

A. cephalonica Loudon

A. nebrodensis (Lojac.) Mattei

A. nordmanniana (Steven) Spach

A. numidica de Lannoy ex Carrière

A. ×borisii-regis Mattf.

A. cilicica (Antoine & Kotschy) Carrière

Abies
section

A. lasiocarpa (Hooker) Nuttall

A. ernestii Rehder

A. balsamea (von Linné) Miller

Balsamea
section

A. firma Siebold & Zuccarini

A. sibirica Ledeb.

Sibiria
section

A. fanjingshanensis Huang, Tu & Fang

A. ziyuanensis Fu & Mo

series

A. kawakamii (Hayata) Itô

A. chensiensis van Tieghem

A. squamata Masters

A. beshanzuensis Wu

A. pindrow (Royle ex Don) Royle

A. recurvata Masters

A. fargesii Franchet

Squamatae
series

A. koreana Wilson

A. nephrolepis (Trautvetter ex Maxim.) Maxim.

A. holophylla Maxim.

A. sachalinensis (Schmidt) Masters

A. fabri (Masters) Craib

A. veitchii Lindley

A. fraseri (Pursh) Poiret

A. delavayi Franchet

A. densa Griffith

A. spectabilis (Don) de Mirbel

A. nukiangensis Cheng & Fu

A. ferreana Bordères & Gaussen

A. forrestii Coltm.-Rog.

A. georgei Orr

A. homolepis Siebold & Zuccarini

A. yuanbaoshanensis Lu & Fu

Spectabiles
Pseudopicea

Abies Sect. Abies[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Amabilis[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Balsamea[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Bracteata[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Grandis[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Momi[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Nobilis[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Oiamel[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Piceaster[уреди | уреди извор]

Abies Sect. Pseudopicea[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Xiang, Xiaoguo; Cao, Ming; Zhou, Zhekun (2007). „Fossil history and modern distribution of the genus Abies (Pinaceae)”. Frontiers of Forestry in China. 2 (4): 355—365. S2CID 195310292. doi:10.1007/s11461-007-0058-4. 
  2. ^ Weber W.A. 1987. Colorado Flora: Western Slope. Niwot, Colorado: University Press.
  3. ^ а б Earle C.J. Abies Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2010). Verz. 6. августа 2008. Pristupljeno: 17. маја 2009.
  4. ^ Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva:. . Beograd. pp. 193. ISBN 978-86-17-00545-8. 
  5. ^ а б Јовановић Б. 1970. Род Abies. У: Јосифовић М. (ур.) Флора СР Србије I. Београд: САНУ. pp. 128—132.
  6. ^ Hunt, Richard S. 1993. Abies. Flora of North America Editorial Committee (eds.): Flora of North America North of Mexico, Vol. 2. Oxford University Press.
  7. ^ Xiang, Xiaoguo; Cao, Ming; Zhou, Zhekun (октобар 2007). „Fossil history and modern distribution of the genus Abies (Pinaceae)”. Frontiers of Forestry in China (на језику: енглески). 2 (4): 355—365. ISSN 1673-3517. S2CID 195310292. doi:10.1007/s11461-007-0058-4. 
  8. ^ Stull, Gregory W.; Qu, Xiao-Jian; Parins-Fukuchi, Caroline; Yang, Ying-Ying; Yang, Jun-Bo; Yang, Zhi-Yun; Hu, Yi; Ma, Hong; Soltis, Pamela S.; Soltis, Douglas E.; Li, De-Zhu; Smith, Stephen A.; Yi, Ting-Shuang; et al. (2021). „Gene duplications and phylogenomic conflict underlie major pulses of phenotypic evolution in gymnosperms”. Nature Plants. 7 (8): 1015—1025. PMID 34282286 Проверите вредност параметра |pmid= (помоћ). S2CID 232282918 Check |s2cid= value (помоћ). doi:10.1038/s41477-021-00964-4. 
  9. ^ Stull, Gregory W.; et al. (2021). „main.dated.supermatrix.tree.T9.tre”. Figshare. doi:10.6084/m9.figshare.14547354.v1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Philips, Roger. Trees of North America and Europe, Random House, Inc., New York. ISBN 0-394-50259-0, 1979.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]