Жучна колика

С Википедије, слободне енциклопедије
Жучна колика
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГастроентерологија
Хирургија
МКБ-10K80.5
МКБ-9-CM574.20
DiseasesDB2533
eMedicinemed/224

Жучна или билијарна колика дефинише се као бол који настаје услед грча (спазма) глатких мишићних ћелија смештених у зиду жучних органа.[2] Као и код цревних и бубрежних колика, жучна колика је врста висцералног бола код којег се надражај преноси двема врстама нервних путева до висцералних и соматских центара. Болни надражај код жучне колике прво допире до таламуса, а затим у темпорални режањ великог мозга, а нешто спорије, и преко симпатикусних нервних влакана у трбушној дупљи, до вегетативних нервних центара трбуха. Двоструки пренос бола условљава да је осећај бола код жучне колике дифузан, нејасно локализован испод десног ребарног лука, слабијег интензитета али и упоран („досадан“) и неда болеснику да нађе одговарајући положај тела и буди га из сна.[3][4]

Жучну колику треба сматрати као једно од ургентних стања у медицинско чије примарно збрињавање најчешће почиње на нивоу хитне помоћи или лекара опште праксе у примарној здравственој заштите. По збрињавању актутне епизоде, лекар у примарној здравственој заштити болесника обавезно упућује специјалисти, гастроентерологу или хирургу, сходно откривеном или претпостављеном узроку и процењеној потреби за даље лечење. У јако тешким стањима и у случајевима, када диференцијалнодијагностички лекар примарне здравствене заштите не може прецизно да одреди да се ради о жучној колици, таквог болесника одмах упућује на болничко лечење где ће се предузети, одговарајуће дијагностичко-терапијске мере. По завршеном болничком лечењу лекар примарне здравствене заштите поново преузима даље праћење болесниковог здравствено стања и спроводи савете клиничког лекара.[5]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет

Процењује се да је преваленца жучних каменаца код становника у развијеним земљама запада око 10-15%. Међутим, клиничка слика жучне колике, се годишње јавља код 1-4% пацијената са каменом у жучи, када је опструкција у цистичном каналу продужена (обично неколико сати).

Ако са жучна колика изазвана опструкцијом не лечи она може прећи у акутни холециститис код око 20% пацијената, или холедохолитијазу када камен доспе у заједничке жучне путева, са последичним холангитисом и растућом инфекцијом.[1] Међутим, учесталост акутних холециститиса, након жучних колика, на глобалном нивоу опада, вероватно због правовременог лечења пацијената лапароскопском холецистектомијом,[а] као једним од савремених облика лечења код симптоматских каменаца у жучи.[6][7][8][9]

Морталитет

Морталитет код жучне колике изазване некомпликованим холециститиссом је низак. Међутим код имунокомпромитованих особа и емфизематозног облика морталитет је до 15%, код гангренозног типа или емпијема до 25% а код перфоративног типа и до 60%.

Животна дов

Процењује се да преваленца холелитијазе прогресивно расте са старењем, тако да у узрасној доби од 40 година она износи око 8%, а у доби од 60 година 20%.

Полне разлике

Процењује се да је преваленца холелитијазе/жучних колика нешто већа код жена него код мушкараца.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узроци колике Механизми
Каменац
  • Холелитијаза: је најчешћи узрок жучне колике било да је удружена са запаљењским процесом у зиду билијарног тракта. Присутна је у око 80% свих случајева жучне колике.[10]
  • Холедохолитијаза, је удружени процес у жучи, са приступним каменцем у жучној кеси, знатно ређе у жучоводу
  • Интрахепетична холелитијаза: је јако јако редак облик присутва жучних каменаца у интрахепатичним (унутарјетреним) путевима.
  • Налаз „муља/песка“ у жучној кесици је ништа дуго него почетни облик холелитијазе.
  • Холестеролоза (жучна кесица изгледа „јагоде“) настаје као последица накупљања хистиоцита удружених са липидним (масним) накупинама у виду честица у мукози жучне кесице, са преваленцом и до 10%.
Упала Акутни и хронични холецистис
Дискинезија Дискинезија жучних путева
Дисфункција Дисфункција Одијевог сфинктера
Волвулус Волвулус жучне кесе
Лекови Цефтриаксон,[11] еритромицин,[12] фибратин.[13]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

У диференцијалној дијагностици жучне колике и холециститиса треба имати у виду следеће болести:

  • Анеуризма трбушне аорте
  • Холангитис
  • Гастроентеритис
  • Хепатитис (жутица)
  • Исхемија мезентеријума
  • Инфаркт миокарда
  • Опструкција, танког црева
  • Панкреатитис (упала гуштераче)
  • Трудноћа, еклампсија
  • Трудноћа, инфекција уринарног тракта
  • Холелитијаза и бубрежни каменци
  • Дивертицулоза и запаљење црева.[14]

Терапија[уреди | уреди извор]

Компликације[уреди | уреди извор]

У до 20% случајева код дијабетичара,[15] старијих особа и имунокопромитованих болесника као једна од тежих компликација жучне колике и/или холециститиса може се јавити гангрена жучне кесе.[16]

У 10% случајева компликације жучне колике и/или холециститиса могу бити холангитис, сепса, панкреатитис, хепатитис, и холедохолитијаза.

У 10% случајева са холециститиса може доћи со перфорације жучне кесе. Када организам локализује перфорацију (што је уобичајено), може се формирати гнојна колекција у облику апсцеса уобичајено. Међутим код нелокализованих перфорација жучне кесе може доћи до ослобађања жучи и гнојног садржаја интраперитонално, што узрокује перитонитис.

Када се перфорација жучне кесе догоди у шупљинама поред ње могу настати фистуле које су најчешће у споју са дванаестопалачним или танким цревом. Када директно кроз фистулу камена у жучи пређе у танког црево, под условом да је већи од 2,5 cm, он може пореметити рад илеоцекалне валвуле, и изазвати илеус. Смрност у овим случајевима може бити и до 20%, јер је дијагноза јако тешка. Лечење укључује холецистектомију, визуелни преглед холедохуса и затварање фистуле.[17]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Након распрострањеног увођења лапароскопске холецистектомије 1991. године, стопа холецистектомије у Северној Америци порасла за 30% до 60%.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Strasberg SM. Clinical practice. Acute calculous cholecystitis. N Engl J Med. Jun 26 2008;358(26):2804-11. [Medline].
  2. ^ Janković SM, Milovanović DR, Ružić DT. Neurohumoral regulation of gallbladder motility. Rev Clin Pharmacol Pharmacokinet Int Ed 2000; 14(2): 79- 89.
  3. ^ Milovanović D, Janković S. Kontraktilnost žučne kesei njena regulacija. Pons Med Č 2005; 2(2): 4-14.
  4. ^ Milovanović DR, Janković SM. Kontrola motilitetagastrointestinalnog i genitourinarnog trakta, Medicinski fakultet, Kragujevac, 2010.
  5. ^ Mackay S, Dillane P. Biliary pain. Aust Fam Physician 2004; 33: 977-81.
  6. ^ Cohen MM, Young W, Theriault ME, Hernandez R. Has laparoscopic cholecystectomy changed patterns of practice and patient outcome in Ontario? CMAJ 1996;154(4):491-500. [PMC free article] [PubMed]
  7. ^ Steiner CA, Bass EB, Talamini MA, Pitt HA, Steinberg EP. Surgical rates and operative mortality for open and laparoscopic cholecystectomy in Maryland. N Engl J Med 1994;330:403-8. [PubMed]
  8. ^ Legorreta AP, Silber JH, Costantino GN, Kobylinski RW, Zatz SL. Increased cholecystectomy rate after the introduction of laparoscopic cholecystectomy. JAMA 1993;270:1429-32.[PubMed]
  9. ^ Urbach DR, Stukel TA. Rate of elective cholecystectomy and the incidence of severe gallstone disease. CMAJ. Apr 12 2005;172(8):1015-9. NCMB, Full Text.
  10. ^ Heuman DM, Moore EL, Vlahcevic ZR. Pathogenesis and dissolution of gallstones. In: Zakim D, Boyer TD, eds. Hepatology: A Textbook of Liver Disease. 1996. 3rd ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders; 1996:376-417.
  11. ^ Zaki SA, Shanbag P. Biliary pseudolithiasis secondary to ceftriaxone therapy. Indian J Pharmacol 2010; 42: 193-4.
  12. ^ Beliaev AM, Shapkov P, Ng R. Erythromycin-induced postprandial biliary colic. N Z Med J 2009; 122: 57-60.
  13. ^ Liang CC, Wang IK, Kuo HL, et al. Long-term use of fenofibrate is associated with increased prevalence of gallstone disease among patients undergoing maintenance hemodialysis. Ren Fail 2011; 33: 489-93.
  14. ^ Д. Трухан, И. Викторова, Е. Лялюкова. Глава 4. Желчнокаменная болезнь // Болезни желчного пузыря и желчевыводящих путей. — СПб.: СпецЛит, 2011. — С. 55—57.
  15. ^ Hickman MS, Schwesinger WH, Page CP. Acute cholecystitis in the diabetic. A case-control study of outcome. Arch Surg. Apr 1988;123(4):409-11. [Medline].
  16. ^ Sheng R, Ramirez CB, Zajko AB, Campbell WL. Biliary stones and sludge in liver transplant patients: a 13-year experience. Radiology. Jan 1996;198(1):243-7. [Medline].
  17. ^ Morrow DJ, Thompson J, Wilson SE. Acute cholecystitis in the elderly: a surgical emergency. Arch Surg. Oct 1978;113(10):1149-52. [Medline].

Литература[уреди | уреди извор]

  • Nikola Riznić i sar, Dijagnoza i lečenje bilijarne kolike, Med Čas (Krag) / Med J (Krag) 2013; 47(4): 226-234. . doi:10.5937/mckg47-5179.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) COBISS . SR - ID 205037068 uDK. 616.361-009.7 Seminar za lekare praktičare
  • Peter A D Steel, MA, Acute Cholecystitis and Biliary Colic, 2014. by WebMD
  • Miroslav Davidov Multimodalna analgezija u prevenciji i terapiji akutnog postoperativnog bola kod laparoskopske holecistektomije Medicinski fakultet, Novi Sad 2014. Doktorska disertacija



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жучна_колика&oldid=27441466”