Зоран Ђуровић (сликар)

Зоран Ђуровић
Зоран Ђуровић
Лични подаци
Датум рођења	(1968-11-12)12. новембар 1968.
Место рођења	Бар, СФРЈ

Зоран Ђуровић (Бар, 12. новембар 1968) српски уметник, теолог и свештеник.

Биографија

Живео у Сутомору где је завршио основну школу и општи смер у Барској гимназији. У Подгорици, гимназија „Слободан Шкеровић“, студира дизајн код Драгољуба Бата Брајовића, ученика Мила Милуновића. Посвећује се више стрипу и илустрацији; узори: Џон Басема, Барн Хогарт, Виљам Ванс, Френк Фразета. Бавио се са више спортова, у каратеу освајао медаље.

Дипломирао на Богословском факултету СПЦ у Београду 1995. године. Посебан утицај на његово теолошко обликовање у овом периоду имао је Добривоје Мидић (потоњи епископ Пожаревачко-Браничевски, Игнатије), следбеник Јована Зизјуласа и „револуционарних“ грчких теолога. Интензивно се дружи са Петром Јевремовићем, Гаврилом Марковићем, Ненадом Илићем, Владимиром Вукашиновићем и другим виђенијим личностима из београдског интелектуалног и уметничког круга. Служио као ђакон од 1992. године у манастиру Ваведење у Београду као и у цркви св. Јована Крститеља у Браће Јерковић. Залагао се на богословском факултету и парохијама за често причешћивање и „повратак Оцима“. Предавао је византијско сликарство од 1994. године на Универзитету за Треће доба у Београду.

Уписује постдипломске студије из Историје филозофије (ментор Слободан Жуњић) при Филозофском факултету Београдског Универзитета, без финализације доктората због парохијских обавеза. Наиме, од 1996. године преузео је парохију у Смедереву, где је био протагониста духовних промена, које нису увек наилазиле на одобравање. Реализовао је различите индивидуалне и колективне изложбе (фреске, иконе и слике) у Србији и Црној Гори. Публиковао стрипове и илустрације у новинама, ревијама и књигама. Током 2001. године реализовао четири телевизијске емисије религијског садржаја у својству идеатора, режисера и уметничког директора за ТВ смедерево. Серијал је потом забрањен јер је по садржају и методи био превише провокативан. Био је један од вођа протеста у Смедереву који су резултовали падом Слободана Милошевића.

Не желећи да се политички ангажује, одлази 2002 у Рим где уписује постдипломске студије из патрологије на Pontificio Istituto Patristico Agostiniano, Pontificia Università Lateranense. Магистрира у теологији и патристичким наукама у јануару 2007. са тезом: La condizione originaria dell'uomo nella teologia di Agostino. Un riesame dei suoi commenti alla Genesi e dei suoi scritti della polemica pelagiana sulla mortalità di Adamo. Vocabolario e questioni.

Докторира у јуну 2010: La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, при истом институту (IPA) под руководством следећих професора: Vittorino Grossi, OSA (први ментор), Robert Dodaro, OSA (други ментор) и Nello Cipriani, OSA (advocatus diaboli). Теза публикована исте године. Председник института, Додаро, изјавио да ће настојати да се иновативан истраживачки метод примењен у овој тези користи у наредним докторским истраживањима.

Познаје више старих језика (грчки, јеврејски, сиријски, латински, старословенски) као и модерних (словенски језици, италијански, енглески, шпански, француски). Бави се превођењем, писањем научних студија и сликарством.

Сликарство

Папа Јован Павле Други са Зораном Ђуровићем

Рани период карактерише истраживање више сликарских и графичких техника. Распон је огроман, тако да се могу видети хиперреалистичке јајчане темпере као и у изразу рудиментиране фреске и уљане слике. Настоји на технологији материјала, композицији, експресивности и психологији лика и фигуре. Већи део ових радова до 2002. године је карактерисан готово бруталном изведбом.

Тај израз ће се одржати и у Римском периоду у одређеним сликама, нарочито у уљима: пејзажи, хтоничке животиње (мачке, бикови, јелени) један део портрета. Третман у иконографији, напротив, постаће префињенији и у зависности од коминтената ићи ће више у византијском или ренесансном смеру, али увек сублимисаном до таквог нивоа да се уметник може увек препознати по својственом рукопису. Ако је ранији период био карактерисан у доброј мери слеђењем предложака, римски период показује оригиналност у композицијским решењима као и у појединачним иконама. Иновативност је условљена промишљањем теолошких тема.

Ђуровићева дела украшавају простор Папе Јована Павла II, кардинала: Фјоренца Анђелинија, Тарћизија Бертонеа, Ђанфранка Равазија, Томаша Шпидлика, бискупа (највише радова за београдског надбискупа Станислава Хочевара), свештеника-уметника (Марко Рупник, Ђампјеро Марија Арабија) и личности из културе (нпр. Ери де Лука). Сликао је иконе и фреске претежно у црквама у Лацију: Centro Ecumenico Internazionale per la Riconciliazione (Lavinio), Chiesa del Corpus et Verbum Domini (Lavinio), Santi Pio ed Antonio (Anzio), Santa Barbara (Nettuno), Santa Maria in cielo (Villa Claudia). За Istituto Patristico Agostiniano у Риму насликао је различите иконе великих димензија (председникова канцеларија, секретаријат и библиотека). Са супругом Сузаном, која му је главни помоћник у изради икона и фресака, имао је изложбу у Нетуну (02-07. јун 2009, Forte Sangallo) и самостално је у току 2011. године излагао у Лавињу (поменути Екуменски центар) и Нетуну (Teatro a Nettuno). Тренутно осликава цркве у Лацију и предаје на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију (Београд).

Научни рад

Књиге

• Црквени канони. Синопсис, Београд 1997.
• Свети Августин, О блаженом животу (De beata vita), латински текст напоредо. Општи и посебан увод у предкрштењске Дијалоге св. Августина Нело Ћипријани. Кура, превод (увод са ит., De beata vita са лат.), ноте и индекси З. Ђуровић. Издавач, Хинаки. Едиција, Извори бр. 1. Београд 2008.
• La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, Romae 2010.
• У припреми (ед. Извори): Св. Григорије Чудотворац, Сабрана дела; Св. Григорије Ниски, Житије Св. Григорија Чудотворца.
• У припреми: Јеванђеље по Марку. Превод. Отачки коментари. Модерни коментар. (Из ове књиге објављен први чланак: Мк. 1, 1, у Теолошки погледи 1-3 (2010) 49-56).
• У припреми: Света слика на хришћанском Западу до 843., извори, документи. Књига ће садржати студије везане за сведочанства и документа у вези сакралне уметности на Западу.

Чланци

• Лик и Прволик, Беседа 1-4 (1993) 227-231.
• Ранохришћанска Paideia, Теолошки погледи 1-4 (1995) 121-182.
• Теофан Грк, у Danube - the river of collaboration, интернационални конгрес научника подунавских земаља, Београд (2001), прешт. у Саборност 1-2 (1998).
• Православље за почетнике Смедеревска Седмица (2000—2001).
• Србијани (стрип у наставцима), Смедеревска Седмица (2000—2001).
• St. Augustine's Filioque in the Treatise 99 оn the Gospel of John, Philotheos 7 (2007) 218-231.
• Sant’Agostino: Non posse peccare, Philotheos 9 (2009) 99-127.
• Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'? Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59.
• Теорија иконе св. Григорија II, Папе римског, Живопис 2, Београд 2008, 29-46.
• Схватање иконе код Светог Григорија Великог, папе римског, Живопис 3 (2009) 153-187. Приложена су и 2 папина писма (13 и 209) у латинском оригиналу и српском преводу.
• Проблем ауторства Символа вере Григорија Чудотворца, Српска теологија данас 2009, ур. Богољуб Шијаковић, Београд (2010) 167-183.
• Исус Назарећанин: иконоборачки аргумент против представе Исуса са дугом косом, Иконографске студије 3 (2010) 23-49.
• Карпократијани, две јереси?, Отачник III/2 (2009) 173-179. Приложени оригинални текстови из Климента Александријског и Иринеја Лионског, преводи и коментари (54-67).
• Минуције Феликс: хришћанство без храма и светих слика, Иконографске студије 4 (2011) 123-135.
• Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111.
• Канон LXXXII Трулског сабора, Живопис 6 (2012) 17-45. Студија је преведена на руски: Иерей Зоран Джурович, PhD, LXXXII канон Трулльского собора, Искусство христианского мира (2013) 394-411. Декан и протојереј са Московског Универзитета (Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет), Александр Александрович Салтыков, написао је у истом зборнику чланак о наведеном тексту: К вопросу о значении канона 82 Трулльского собора (в связи со статьей о. Зорана Джуровича), 412-427.
• Мозаичка уметност Марка Рупника између Истока и Запада, Иконографске студије 5 (2012) 281-293.
• Повратак Оцима после Повратка Оцима, Криза савремених језика теологије, (ed. В. Вукашиновић), акта са научног скупа: Криза савремених језика теологије: Криза у комуникацији сакралних садржаја Цркава и верских заједница пред изазовима савременог друштва, Београд, 25. април 2013, Београд 2013, 75-89.
• Giovanni Crisostomo tra Agostino e Giuliano di Eclano, Богословље (2013).
• Константин Велики у списима светог Августина, Иконографске студије 6 (2013) 149-164.
• Мито светог Кирила Александријског, Теолошки погледи, XLVI (2/2013) 395-406. 
• Припремљено за штампу: L’ortodossia di Paolo nella Chiesa orientale: излагање са симпосиона: Il testimone assente. Paolo di Tarso, nella storia e nella cultura fra oriente e occidente, Cosenza 8-10 marzo 2010 (Università della Calabria, Centro Interdipartimentale di Scienze Religiose, direttore Benedetto Clausi).

Преводи са грчког

• Св. Герман Константинопољски, Излагање о цркви и мистичко сагледање, у Саборност 3-4 (2000), 67-138 [Paul Meyendorff, St. Germanus of Constantinople, On the Divine Liturgy].
• Св. Теодор Студит, Треће побијање иконобораца, у Саборност 1-2 (1998), 39-70 [Catherine P. Roth, St. Theodore the Studite, On the Holy Icons (прев. само Third Refusal of Iconoclasts)].

Преводи са других језика

• Е. М. Кариера, Антропички принцип, Теолошки погледи, XLVI (1/2013) 215-228 [Emmanuel M. Carriera S. I., Il principio antropico, La Civilità Cattolica I (2002) 435-446].
• У штампи: Yves Congar, L'Église et les églises, 1054-1954: Neuf cents ans après, ed. de l'Abbaye, Chevetogne 1954, прев. и увод са Сузана Ђуровић.
• У штампи: Walter Kasper (ed.), Il ministero petrino, cattolici e ortodossi in dialogo, (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam), Roma: Città Nuova, 2004.
• У припреми: Origene. Dizionario: la cultura, il pensiero, le opere, a cura di Adele Monaci-Castagno, Roma, Editrice Città Nuova 2000.
• У припреми: Luca Bianchi (ed.), Sant’Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Padova 2011.

Прикази

• XII међународни конгрес у организацији Међународног института за истраживање Исусовог лика: Исусов лик у лицима људи, Рим 11-12 октобар 2008, Понтификални Универзитет Урбанијана, Живопис 3 (2009) 363-369.
• Св. Авустин, О блаженом животу, Отачник 1 (2009) 294-297.
• У припреми: XI међухришћански симпозијум: Sant'Agostino nella tradizione occidentale e orientale, Рим 3-5. септембар 2009.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Фејсбук презентација (језик: српски)(језик: италијански)
• Зоран Ђуровић постао доктор патристичких наука у Риму Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2012) (језик: српски)
• Новинарски или докторски фалсификат др Зорана Петровића Пироћанца? (језик: српски)