Изет Нанић
| Изет Нанић | |
|---|---|
 Изет Нанић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. октобар 1965. |
| Место рођења | Бужим, СФРЈ |
| Датум смрти | 5. август 1995. (29 год.) |
| Место смрти | Бужим, РБиХ |
| Образовање | Војна академија у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Сефија Реметић |
| Војна каријера | |
| Служба | 1992—1995. |
| Војска | Југословенска народна армија (1987—1992) Армија РБиХ (1992—1995) |
| Чин | Бригадни генерал АРБиХ |
| Јединица | 505. витешка бригада |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања | Златни љиљан Орден хероја ослободилачког рата |
Изет Нанић (Бужим, 4. октобар 1965 — Бужим, 5. август 1995) био је босанскохерцеговачки бригадни генерал. Током рата у Босни и Херцеговини, био је командант 505. бужимске витешке бригаде 5. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Изет Нанић је рођен у Бужиму, од мајке Расиме и оца Ибрахима, као други од седам синова. Основну школу је завршио у родном месту са одличним успехом, а средњу војну (општу) школу завршио је у Загребу 1984. године. По завршетку средње школе уписује Војну академију у Београду (смер РВ ПВО) где проводи две године (1984—1986) те једну годину у Сарајеву. Војну академију завршава у Загребу 1987. године.[1]
Брак и деца
[уреди | уреди извор]Оженио се 6. августа 1987. Сефијом (девојачко: Реметић) из Варошке Ријеке. У браку су добили троје деце: кћерку Изету (1988), сина Невзета (1991) и сина Ибрахима (1993).[2]
Ратна историја
[уреди | уреди извор]Своје службовање у ЈНА, као поручник РВ и ПВО, проводи у Крагујевцу да би након четврте године рада напустио ЈНА почетком 1992. године. Након дезертирања из ЈНА долази са породицом у Бужим, где узима активно учешће у организацији оружане побуне и формирању првих паравојних јединица. Формира ШТО, а 1. августа 1992. постављен је на дужност команданта ШТО Бужим. Оснивач је 105. Бужимске ударне крајишке бригаде која је формирана 15. августа 1992 (касније 105. БУМБ — 505. Витешка мтбр). Формира специјалне јединице ЧСН-БСН „Хамза” и ДИВ „Газије” 5. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине.[3]
Смрт
[уреди | уреди извор]Нанић је погинуо 5. августа 1995. године, првог дана операције Олуја у ширем рејону Ћорковаче, у акцији која је за циљ имала спајање јединица Петог корпуса Армије Републике БиХ и хрватске војске. Само пар сати пре коначне деблокаде и спајања снага Армије Републике БиХ са хрватском војском, убијен је из заседе.[1] Нанићу и његовом брату Невзету подигнут је споменик у родној Нанића Долини покрај Бужима.[1]
Постхумно му је додељено признање „Орден хероја ослободилачког рата” 1998. године и унапређен је у чин бригадног генерала.
У знак сећања на достигнућа у рату у Босни и Херцеговини, генерала Изета Нанића, 505. витешку брдску бригаду 5. корпуса Армије РБиХ и све погинуле војнике у Бужиму се сваке године одржава манифестација под називом „Слободарски дани витешког града Бужима” у периоду од 4. до 15. августа.[4]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Ратно признање Златни љиљан (14. август 1994)[5]
- Постхумно Орден хероја ослободилачког рата (1998)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Godišnjica smrti heroja Izeta Nanića: „Ako Bog da, bit će naša BiH””. faktor.ba. 5. 8. 2017. Архивирано из оригинала 5. 8. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018. (језик: бошњачки)
- ^ „Херој ослободилачког рата — Изет Нанић”. heroji.ba. Архивирано из оригинала 12. 08. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ „Posljednja zabilješka Izeta Nanića: Pobjeda je blizu, ako Bog da, bit će naša Bosna i Hercegovina!”. nap.ba. 5. 8. 2016. Приступљено 5. 8. 2018. (језик: бошњачки)
- ^ „HEROJ OSLOBODILAČKOG RATA – IZET NANIĆ”. heroji.ba. Архивирано из оригинала 30. 04. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ „Godišnjica pogibije legendarnog heroja: Izet Nanić, krajiško srce puno Bosne”. saff.ba. 5. 8. 2018. Приступљено 5. 8. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Zbornik radova — Okrugli sto Heroji oslobodilačkog rata, Sarajevo, 11. septembar 2017. (ur. Aida Tanović, Hamdija Hasanović & Halima Husić) (PDF). Sarajevo: Fond Kantona Sarajevo za izgradnju i očuvanje grobalja šehida i poginulih boraca, memorijalnih centara i spomen-obilježja žrtava genocida — Fond Memorijala. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2018. г. Приступљено 25. 10. 2018.
- Kreševljaković, Sead (2012). „Prilog proučavanju faleristike u Bosni i Hercegovini”. Sarajevo.
- Mušinbegović, Hasib; Višća, Hamza; Tabaković, Fikret; Bećirević, Kemo; Biogradlić, Ševkija (2000). MONOGRAFIJA Zlatni ljiljani i odlikovani pripadnici Armije RBiH 1992.-1995. Sarajevo: ZK Vojske FBiH & Autori monografije.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Удружење Изет Нанић”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г.
- Хероји ослободилачког рата Босне и Херцеговине[мртва веза]
